Igre 
Najgore što bi moglo da se desi: Zemlje Evrope se spremaju za zimu bez dovoljno struje i gasa, više mogućih scenarija
Komentari01/11/2022
-19:01
Vlade širom Evrope se trude da se pripreme za ovu zimu, iako nemaju mnogo prostora da spreče najgori scenario nestašica i nestanka struje, jer se kontinent suočava sa akutnom energetskom krizom.
"Moguće je da evropske zemlje ostanu bez dovoljno gasa tokom zime, posebno ako Rusija u budućnosti ukine energetsko snabdevanje", rekao je viši sluđbenik za energetsku politiku u Evropskoj organizaciji potrošača Jaume Lofredo.
Iako su cene gasa nedavno pale zbog neuobičajeno toplih temperatura, skoro punih skladiša EU gasa, kao i smanjene potražnje, zimska hladnoća bi mogla da uskoro izazove problem, piše Euronews.
"Mi smo kao neko ko pokušava da se prošeta između dve veoma visoke zgrade. Postoji put od jedne do druge strane, ali nema mnogo mogućnosti za grešku", rekao je naučni saradnik Oskfordskog instituta za energetske studije Džek Šarpls.
Evo razloga zašto vlade apeluju na korisnike da smanje potrošnju i koji su najgori mogući scenariji za koje se pripremaju ove zime.
Gas kao političko oružje
Evropa se suočava sa dve krize, gasnom i električnom. Rusija, prethodno glavni snabdevač gasom Evrope, smanjila je svoje isporuke gasa kao odgovor na evropske sankcije zbog rata u Ukrajini i sa maksimalnim kapacitetom uvoza gasa od drugih dobavljača kao što su Norveška i Alžir, Evropa nema mnogo prostora za potencijalne probleme, kažu stručnjaci.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
"Sigurno snabdevanje gasom u Evropi suočava se sa rizikom bez presedana jer Rusija intenzivira upotrebu snabdevanja prirodim gasom kao političkog oružja", upozorila je Međunarodna agencija za energetiku u izveštaju početkom oktobra.
Povezane vesti
Gas je činio otprilike 20 odsto proizvodnje električne energije u EU 2020. godine, dok se oko polovine gasa koji se troši u Evropi koristi za grejanje prostora tokom zime.
Na snabdevanje električnom energijom u Evropi takođe su uticale suša i toplotni talasi tokom leta koji su izazvali probleme sa proizvodnjom hidroenergije i francuskim nuklearnim elektranama.
Zemlje EU saglasile su se da smanje potražnju za gasom za 15 odsto i postave ciljeve za uštedu električne energije u vršnim satima kao deo hitnih energetskih mera. Oni takođe rade na kontroli visokih cena, u nadi da će olakšati situaciju u godinama koje dolaze.
Vlade naporno rade na sprečavanju nestašice, popunjavajući evropska skladišta gasa u proseku preko 90 odsto i zamenjujući uvoz ruskog gasa iz gasovoda tečnim prirodnim gasom (LNG), kojim se trguje na velikim brodovima.
Ali povećanje evropske, ali i azijske potražnje za gasom, delimično zbog vremenskih uslova, moglo bi da stvori veću konkurenciju za uvoz LNG i ponovo podstakne cene, dodao je on. Ako ove visoke cene ne dovedu do smanjenja potražnje, to bi moglo dovesti do racionalizacije gasa.
An-Sofi Korbe, naučnica za globalna istraživanja u Centru za globalnu energetsku politiku Kolumbija univerziteta, rekla je da bi Evropa "trebalo da bude u redu ako zima ne bude previše hladna, pod uslovima da LNG nastavi da teče u osnovi na nivoima koje smo videli do sada ove godine" , ako ne bude dalje sabotaže kritične infrastrukture, nema daljih problema sa nuklearnim elektranama i ako padavine budu očekivane.
Šta bi moglo da se desi u najgorem mogućem scenariju?
Povezane vesti
To znači da bi, ako se prognozira hladno vreme, verovatno postojao "zahtev od industrijskog sektora da prvo smanji svoju potrošnju", rekao je Korbo.
Energetski intenzivne industrije, kao što su proizvodnja čelika, stakla ili sektor đubriva, mogu biti plaćene da ne troše gas ili električnu energiju u vremenima najveće potražnje. Tada bi druge fabrike mogle biti plaćene za zatvaranje.
Ali ako to ne uspe da smanji potražnju u krizi, moglo bi doći do rezova u isporuci gasa za komercijalne subjekte, što znači da će prodavnice i preduzeća možda morati da se zatvore, rekao je Šarpls.
Zemlje bi takođe mogle da aktiviraju kampanju javnog informisanja kako bi smanjile potražnju potrošača. U Francuskoj, na primer, potrošači bi mogli da dobiju obaveštenje da smanje potrošnju u vršnim satima (ujutru i uveče) preko EcoVatt sistema koji meri potrošnju električne energije u realnom vremenu.
Postoje i načini da kompanije za prenos električne energije uštede energiju, kao što je smanjenje napona u takozvanom prekidu rada.
"Električni uređaji bi radili lošije nego inače, ali bi u principu i dalje radili“, rekao je Lofredo iz Evropske potrošačke organizacije.
Ovo smanjenje napona imalo bi uticaj na industriju, a ne na potrošače, francuska javna elektroprivredna kompanija Enedis saopštila je da će doći do pada napona od 5 odsto što bi malo smanjilo snagu električnih uređaja.
Mobilni telefoni bi se mogli puniti sporije, a sijalice bi, na primer, smanjile osvetljenost. U apsolutno najgorem slučaju, potrošači se mogu suočiti sa stalnim nestankom struje.
Enedis, koji upravlja sa 95 odsto francuske distribucije električne energije, rekao je za Euronews da će se lokalni, rotirajući nestanci struje koristiti samo kao "poslednje sredstvo", nešto što se nije desilo poslednjih decenija.
Ovo bi bilo ograničeno na dva sata po potrošaču i predstavlja krajnju mjeru koju podržavaju druge elektroenergetske kompanije.
"Ono što se generalno dešava u drugim zemljama u kojima je nestanak struje normalan, kao što je Pakistan, na primer, potrošači dobijaju obaveštenja ranije kako bi mogli da se pripreme", rekao je Lofredo.
Komesar Janez Lenarčič rekao je nemačkim medijima RND da ako se mali broj država EU suoči sa nestankom struje, druge bi mogle da isporučuju generatore za struju.
"Ali ako je veliki broj zemalja pogođen tako da su države EU moraju da ograniče svoje hitne zalihe, mi smo u mogućnosti da zadovoljimo potražnju iz naše strateške rezerve", dodao je on.
Na zemljama EU je da odluče kojim će industrijama dati prioritet u bilo kom kriznom scenariju, ali Evropska komisija je izdala smernice kao deo plana za smanjenje potražnje.
Telekomunikacioni lobiji, na primer, nedavno su pozvali vlade da ih izuzmu iz bilo kakvog isključenja kako bi zadržali internet i uslugu mobilne telefonije.
Izbeći najgore
Potrošači i industrije mogu da preduzmu mere da izbegnu ove najgore scenarije, uključujući smanjenje potražnje za gasom i električnom energijom tokom vršnih sati ograničavanjem temperatura i ulaganjem u energetsku efikasnost, kažu stručnjaci.
Tanjug AP/Michael Sohn
"Ono što je sada važno je da sve države članice uvedu one mere koje će ohrabriti potrošače i nadoknaditi potrošače da smanje potrošnju tokom perioda stresa kako bismo mogli da izbegnemo najgori scenario", rekao je Lofredo.
Smanjenje potražnje je jedan od faktora koji se može kontrolisati za razliku od vremenskih prilika ili da Rusija dalje smanjuje zalihe.
Korbo je rekao da su vlade prvenstveno zabrinute zbog socijalnih aspekata krize jer potrošači ne mogu da priušte visoke troškove ako se ona nastavi.
Nemačka se suočila sa strogim nadzorom nad finansijskom šemom od 200 milijardi evra za pomoć građanima i preduzećima da prežive energetsku krizu, a dva komesara pitaju kako zemlje EU sa različitim ekonomijama mogu da podrže preduzeća i potrošače.
Demonstranti su izašli na ulice širom zemalja EU zbog već visokih troškova života, a planirano je još štrajkova.
Agata Loskot-Strahota, viši saradnik u Centru za istočnjačke studije u Poljskoj, kaže da je jedan od velikih izazova u Evropi "stepen koordinacije i solidarnosti koji su u stanju da održe" kroz krizu.
"Možda će biti problema i nejednakosti u Evropi već ove zime", rekla je ona, dodajući da bi se zemlje sve više mogle okrenuti protekcionističkim merama.
Iako ova zima možda neće uključivati najgore moguće scenarije, ove krize će verovatno trajati godinama, dodala je, nakon što evropske zemlje koje crpe iz svojih skladišta pokušavaju da ih dopune tokom leta.
"Prilično sam siguran da je ovo kriza koja bi mogla da traje najmanje tri godine i da će sledeća godina biti veoma izazovna jer je vrlo verovatno da ćemo videti da se skladište gasa potpuno iscrpe, rezerve uglja kao u Poljskoj potpuno iscrpljene, finansijske rezerve po zemljama, po domaćinstvima, smanjuje", rekla je ona.
Komentari (0)