Metropole u mraku, hladne kancelarije i toaleti bez tople vode: Evropski gradovi merama štednje protiv energetske krize

Iako leto još uvek traje Evropa je već počela da "zavrće slavine" spremajući se za "najhladniju zimu", a u štednji definitivno prednjači Nemačka. Tako u javnim toaletima i tuš kabinama širom Hanovera teče isključivo hladna voda, dok brojni veliki gradovi više neće sijati u noći.

Nemačka je jedna od prvih zemalja koja već konkretnim merama smanjuje potrošnju energije, spremajući se za preteću energetsku krizu.

Hanover je najavio mere uštede energije, kao što je gašenje tople vode u tuševima i kupatilima u gradskim zgradama i rekreativnim centrima. Takođe, opštinske zgrade grejaće se samo od 1. oktobra do 31. marta na sobnoj temperaturi ne višoj od 20 Celzijusa, uz zabranu upotrebe mobilnih klima uređaja i grejača.

Jaslice, škole, starački domovi i bolnice biće izuzeti od mera štednje.

Cilj uštede Hanovera od 15 odsto je u skladu sa smanjenjem na koje je Evropska komisija ove nedelje pozvala zemlje članice da učine kako bi se izborile sa krizom u slučaju potpunog isključenja gasa iz Rusije.

Nemačka, koja se više oslanja na uvoz ruskog gasa nego druge evropske zemlje, pod pritiskom je da prednjači, piše Gardijan.

U prestonici je u sredu uveče oko 200 istorijskih spomenika i opštinskih zgrada bilo u mraku, pošto je Berlin isključio reflektore kao meru štednje struje. 

Unsplash

Minhen, na jugu Nemačke, ove nedelje je najavio da će ugasiti reflektore u svojoj gradskoj većnici na trgu Marienplac. U opštinskim kancelarijama će biti samo hladne vode, a planira se i isključenje fontana.

Nirnberg zatvara tri od svoja četiri zatvorena bazena u gradskom vlasništvu, a otvoreni bazeni će raditi do 25. septembra.

Nemačka više ne podržava grejanje na gas – koliko će građani biti disciplinovani?

Jedan nemački proizvođač još nije obustavio reklamu za grejne uređaje na gas, u kojoj se kaže da država daje subvencije 45 odsto za zamenu starog grejanja na lož-ulje novim na gas, što više nije tačno, piše Dojče vele (DW) i dodaje da je Nemačka te podsticaje ukinula preko noći.

Ubuduće se potpomažu samo oni sistemi grejanja koji rade na obnovljivu energiju. To su toplotne pumpe ili kazani za pelet, precizira se u prilogu. Dovodeći u pitanje tajming za izbacivanje grejanja na gas, DW predočava da za tri meseca počinje sezona grejanja i da se više nego svako drugo domaćinstvo u Nemačkoj greje na gas.

"Pozovete li majstora za montažu grejanja, on kaže da staro grejanje može da pogleda tek u oktobru, do tada su svi termini popunjeni. Osim toga, nedostaje materijal. Toplotne pumpe skoro i da ne mogu da se dobiju, a i dok ih ugrade može da prođe nekoliko meseci", navodi nemački medij.

Dalje dodaje da su u radnjama električnih uređaja mobilni radijatori i grejalice na struju skoro rasprodati, te da stručnjaci opominju da električna mreža nije napravljena za tako masovno dodatno opterećenje, pa bi na lokalnom nivou ponegde mreža mogla da bude preopterećena.

Prema podacima nemačke poslovne organizacije za energetsku i vodnu industriju BDEW, Nemci su se u 2021. godini grejali: 49,5 odsto na gas, 24,8 odsto na lož-ulje, 14,1 odsto na daljinsko grejanje, 6,2 odsto ostalo, 2,8 odsto na toplotne pumpe i 2,6 odsto na struju.

profimedia/Marcus Brandt/dpa

Preduzeća koja energijom snabdevaju najveći broj ljudi u Nemačkoj, žele da povećaju mesečni iznos za svoje usluge već u avgustu ili septembru. Čak i oni korisnici koji imaju dugoročne ugovore sa garantovanom niskom cenom, od oktobra moraju da prihvate da će energija i za njih biti skuplja. Taksu do pet centi po kilovat-satu trebalo bi da plaćaju oni sa najboljim ugovorima iz solidarnosti sa drugima.

Stimulacija štednje putem cena dolazi prekasno, kažu ekonomisti, kritikujući dosadašnje držanje nemačkog ministra privrede. On mesecima apeluje na građane da štede gas, i ostaje samo pri apelima.

Sada se sprema direktiva koja zabranjuje zimsko grejanje bazena gasom. „Ne verujem da će policija ići od jednog do drugog vlasnika bazena da proverava jesu li zagrejani, to neće biti tako“, kaže ministar Robert Habek i dodaje da to ne bi bila zemlja u kojoj bi on voleo da živi.

Neće biti ni zakonski propisanog smrzavanja, ističe on, jer se tokom pandemije pokazalo da ljudi dobrovoljno poštuju mere. Stručnjaci, ipak, sumnjaju da se pandemija i energetska kriza mogu upoređivati.

Linc gasi svetla, Austrija sprema mere

I austrijski grad Linc doneo je odluku o štednji električne energije. Ubuduće će, u glavnom gradu austrijske pokrajine Gornja Austrija, javne zgrade i mostovi tokom noći samo do 23 časova biti osvetljeni.

Pored toga doneta je odluka da se nađu dalji potencijali za štednju i izradi krizni plan, kao što je upravljanje uličnom i parking rasvetom u slučaju potrebe, saopštile su vlasti Linca.

Na spisku zgrada koje posle 23 časa neće biti osvetljene nalazi se trenutno 31 zdanje, među kojima su stara i nova zgrada gradske skupštine, ali i mostovi i crkve. One zgrade koje imaju LED osvetljenje nisu obuhvaćene merom štednje.

Austrijska vlada donela je odluku o zaustavljanju rasta cene struje od jeseni, kako bi preuzela nešto protiv velikog poskupljenja.

Kako će konkretno izgledati ta mera, tek treba da se utvrdi, saopšteno je iz vlade. Plan vlade je da osnovno snabdevanje građana strujom osigura po subvencionisanim, povoljnijim cenama na nivou pre rata u Ukrajini.

Superemarketi u Francuskoj ove zime mračniji i hladniji

Sektor supermarketa u Francuskoj dogovorio je plan "uštede energije" koji će biti sproveden na jesen u Francuskoj, navodi se u saopštenju objavljenom u ponedeljak. 

Planirano je da se svetleći natpisi ugase u trenutku kada se radnja zatvori  i da se sistematski smanji intenzitet svetlosti, smanjenjem osvetljenja prodajnog prostora za polovinu.

Predviđene su i druge mere, poput prekidanja obnavljanja vazduha noću i hitnih mera poput snižavanja temperature u prodajnim mestima na 17 stepeni ove jeseni i zime, ukoliko nadležni organ zahteva.

AP Photo/Jacques Brinon

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da vlada priprema sveobuhvatan plan energetske treznevnosti kako bi se suočila sa rizikom od nestašica povezanih sa ratom u Ukrajini.

Hrvatska pripremila smernice

Grad Zagreb odlučio je da u četiri zgrade Gradske uprave temperatura hlađenja bude povećana sa 22 na 25 stepeni Celzijusa, i pored toga uveo noćni režim hlađenja, pre dve nedelje. Očekuje se da će tako biti ostvarena ušteda u količini utrošene energije od barem 20 odsto.

Nakon što su države članece EU postigle dogovor o hitnom planu za smanjenje potrošnje gasa, vlada Hrvatske izdala je svoje smernice. Glavne preporuke se odnose na grejanje i hlađenje prostorija – najviša temperatura za grejanje treba da bude 21 stepen, a za hlađenje ne treba da bude niža od 25 stepeni.

profimedia

Albanija razmatra mere

Premijer Albanije Edi Rama upozorio je danas albansku javnost da su moguće restrikcije električne energije jer, kako je rekao, Albanija nije uspela da nabavi dovoljno struje.

Nakon razgovora sa gradonačelnicima u Pogradecu, Rama je rekao da je vlada pripremila plan za vanredne uštede električne energije kojim su predviđene i redukcije u slučaju potrebe, prenosi list Albanian post.

"Plan rezova električne energije je pripremljen. Reč je o totalnim rezovima u snabdevanju energentima. Napravili smo ovaj plan za slučaj nužde ili hitne situacije. Ljudi treba da počnu da štede", poručio je Rama.