Igre 
Igra "štapa i šargarepe": Zašto je sedam članica EU stavilo veto na sastanak sa Rusijom
Komentari30/06/2021
-22:08
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel predložili su samit Evropske unije (EU) sa Rusijom. Ovaj predlog nije dobio podršku svih zemalja članica, a "protiv" su uglavnom bili susedi Rusije. Sa druge strane, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i italijanski premijer Mario Dragi javo su podržali francusko-nemački predlog, kao i danski premijer Mete Frederiksen.
Evropska unija, inače, nije održala samit sa Vladimirom Putinom još od 2014. godine.
Tada su, zbog situacije sa Ukrajinom i aneksijom Krima, države članice EU odlučile da uvedu sankcije Rusiji, a "politika sankcija" traje i danas.
Kako je za Euronews Srbija objasnio analitičar iz Centra za evropske politike Strahinja Subotić, predlog o samitu EU i Rusije mogao bi se opisati metaforom "štapa i šargarepe".
"Ideja je bila da se i 'štap i šargarepa' istovremeno uvećaju, sa ciljem da se Rusija privoli na kompromisno i produktivno ponašanje, što do sada nije bio slučaj", ističe Subotić, naglašavajući da je sedam država članica EU glasalo "protiv" samita, a 20 "za".
Dodaje da bi se, u ovom slučaju, "šargarepa" sastojala u tome da se organizuje samit, dok bi "štap" bila mogućnost uvođenja dodatnih sankcija.
"Do ovog predloga je došlo 'u minut do 12', odnosno samo dan pre početka samita Evropskog saveta, čime su mnoge članice bile uhvaćene 'na prepad'", kaže Subotić.
Povezane vesti
Predsednik Litvanije o "ruskom medvedu"
Od sedam zemalja koje su stavile veto na samit EU i Rusije, najoštrije su se, uz Holandiju, usprotivile tri baltičke zemlje - Letonija, Litvanija i Estonija.
Premijer Letonije Krišjanis Karinš naveo je da će "biti teško" da se izgradi poverenje sa ruskom vladom.
Predsednik Litvanije, Gitanas Nauseda, rekao je da EU ne bi trebalo da se angažuje bez pozitivnih promena u ponašanju Rusije, jer se tako šalju "loši signali partnerima".
"Čini mi se da je to kao da pokušavate da date medvedu lonac na čuvanje", rekao je Nauseda.
profimedia
Estonska predsednica Kaja Kalas poručila je da podaci obaveštajnih službi potvrđuju da sankcije prema Moskvi deluju i da Evropska unija mora da pokaže strpljenje.
"Baltičke zemlje, zajedno sa Poljskom, poznate su kao države članice sa najskeptičnijim stavom prema Rusiji. Ovo je razumljivo, imajući u vidu njihovo istorijsko iskustvo kao i geografsku blizinu. Ovo nije prvi put da one odbijaju da pruže 'šargarepu' Rusiji, s obzirom na to da smatraju da se njoj ne može verovati", ukazuje Subotić.
Dodaje da su, kao kompromisno rešenje, baltičke zemlje pristale da odobre izjavu usredsređenu na postavljanje očekivanja i zahteva za Rusiju, što je preduslov za dalji diplomatski angažman.
Povezane vesti
Holandski premijer Mark Rute je rekao da će bojkotovati bilo koji direktan sastanak EU sa Putinom, pozivajući se na pad leta MH17 iznad Ukrajine u julu 2014. godine.
Tada je poginulo oko 300 ljudi, većinom holandskih državljana, a ova zemlja je za obaranje aviona optužila proruske aktiviste.
Predlog u svetlu samita Bajden-Putin
Predlog o sastanku EU sa Rusijom dolazi samo dve nedelje nakon sastanka predsednika SAD, Džozefa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Da su ove dve stvari povezane, smatra i Subotić.
"Ovo je bio pokušaj Makrona i Merkel da se izbore za samostalniji i snažniji glas kada je u pitanju geopolitika, odnosno da pokažu da je EU dovoljno jedinstvena i sposobna da se brine za svoje interese kao i da razrešava probleme u svom neposrednom susedstvu", ukazuje naš sagovornik.
Dodaje i da je sastanak trebalo da doprinese jačanju "strateške autonomije" Evrope, u trenutku kada ni posle Trampa, kao evroskeptičnog predsednika, transatlantski partneri ne uspevaju da u potpunosti obnove svoje nekadašnje čvrste veze.
Tanjug AP/Denis Balibouse
"Ipak, za države Baltika, kao i Poljsku, SAD ostaju, preko NATO-a, glavni 'garant' bezbednosti na evropskom kontinentu, i to je razlog zašto su te države istovremeno skeptične kada su u pitanju pokušaji da se Evropa 'osamostali' od SAD", ističe.
Smatra da je želja ovih zemalja verovatno bila da vide da li će sastanak Bajdena i Putina imati nekog efekta, pa da ako Bajden ne može privoleti Putina da promeni ponašanje, teško da će to moći i Evropa.
Neuspeh Borelja u Rusiji
U februaru je visoki predstavnik EU Đozep Borelj posetio Rusiju.
Tada je izjavio da je sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim govorio o "sferama u kojima Moskva i EU mogu bez problema da sarađuju, bez obzira na neke nesuglasice".
I tada je bilo reči o potencijalnim sankcijama koje bi EU mogla da uvede Rusiji zbog situacije sa Aleksejem Navaljnim, a Lavrov nije štedeo kritike na račun evropskog bloka.
"Mi smo navikli da EU sve češće pribegava jednostranim sankcijama, koje nemaju legitimnu osnovu. Svoje stavove, bar za sada, gradimo na pretpostavci da je EU nepouzdan partner", rekao je tada Lavrov.
Kako Subotić smatra, i ova neuspešna diplomatska poseta mogla bi da bude razlog za nemogućnost zemalja EU da postignu konsenzus oko samita sa Rusijom, jer je ocenjena kao "katastrofalna", pa i "ponižavajuća" za Evropsku uniju.
Komentari (0)