Igre 
Neugodan dan za Merkel i Makrona - Baltičke zemlje, Poljska i Holandija torpedovale predlog "velike dvojke" za EU samit sa Putinom
Komentari25/06/2021
-20:14
Predlog Francuske i Nemačke da se organizuje samit sa Rusijom danas je propao, a protiv toga su uglavnom bili ruski susedi i države članice na severu Evropske unije, dok je "jug" bio "za". Naime, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i italijanski premijer Mario Dragi naveli su da podržavaju francusko-nemački predlog.
Predlog da se organizuje Samit sa Rusijom i da se oforme bliže veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom stvorio je podele u EU i iznenadio neke vlade unutar Unije. Nisu sve članice bile raspoložene za organizovanje ovog Samita. Letonski premijer Krisjanis Karins rekao je da će biti "poteškoća" u tome da se izgradi poverenje sa ruskom vladom. Poljski premijer takođe se usprotivio ideji o organizovanju Samita sa Rusijom. Ni u Litvaniji nisu bili oduševljeni ovom idejom.
"Ako bez ikakvih pozitivnih promena u ponašanju Rusije počnemo da se angažujemo, to će našim partnerima poslati vrlo neizvesne i loše signale", rekao je predsednik zemlje Litvaniji Gitanas Nauseda, koji je dodao i da mu se čini kao da pokušavaju da angažuju "medveda da čuva lonac meda na sigurnom".
Predsednica Estonije Kaja Kalas poručila je da podaci obaveštajnih službi potvrđuju da sankcije prema Moskvi deluju i da Evropska unija mora da pokaže strpljenje.
Holandski premijer Mark Rute rekao je da će bojkotovati bilo koji direktan sastanak EU sa Putinom, pozivajući se na pad leta MH17 iznad Ukrajine u julu 2014. godine. Gotovo 300 ljudi je umrlo tada, od kojih su većina bili holandskih državljani. Holandska istraga optužila je proruske separatiste za obaranje aviona, podseća DW.
Merkel: Sukobe najbolje rešiti ako međusobno razgovarate
Nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je da lideri Evropske unije nisu postigli dogovor o samitu sa Rusijom koji su predložili Berlin i Pariz.
"Ponovo smo definisali pod kojim smo uslovima spremni da radimo i blisko komuniciramo sa Rusijom ... Danas nije bilo sporazuma o neposrednom sastanku lidera", rekla je Merkel i dodala da je to bila "vrlo sveobuhvatna i ne baš laka rasprava".
Povezane vesti
Merkelova je rekla da su lideri EU ponovo definisali uslove pod kojim su spremni da sarađuju i blisko komuniciraju sa Rusijom, ali da nije bilo dogovora o samitu. Ona je navela i da je 27-članom bloku potreban direktan dijalog sa Rusijom, jer je "sukobe najbolje rešiti ako međusobno razgovarate.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da su dobre veze sa Moskvom "neophodne za stabilnost evropskog kontinenta".
"Ne možemo ostati u čisto reaktivnoj logici u odnosu na Rusiju. Nije bilo konsenzusa za održavanje brzog samita. Po mom mišljenju to nije tragedija", rekao je Makron na konferenciji za novinare u Briselu nakon samita lidera EU, a prenosi agencija Rojters.
On je dodao da nije opsednut samitom sa liderima iz 27-članog bloka.
"Da budem iskren, ne treba mi samit EU da bih video Vladimira Putina. Video sam ga nekoliko puta kao predsednik i nastaviću da ga viđam", poručio je Makron i dodao da je najvažnije da "ostanemo ujedinjeni, podele nas slabe".
EU inače, nije održao samit sa ruskim liderom od 2014. godine usred neprekidnog raskola oko aneksije Krima. Ideja za ovaj susret između lidera EU i Rusije, planiran nakon sastanka američkog predsednika Džozefa Bajdena i Putina koji se dogodio ranije ovog meseca u Ženevi, a razlog je nezadovoljstvo Pariza i Berlina činjenicom da se odnos Evropske unije prema Rusiji proteklih godina svodi samo na sankcije, prenosi agencija Rojters.
Mišel: Lideri EU razmatrali sankcije
Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, kaže da su lideri EU 27 na samitu u Briselu razmatrali nastavak odnosa sa Rusijom, potrebu za političkim dijalogom, ali i za usvajanjem restriktivnih mera.
Povezane vesti
"Razmotrili smo različite opcije u smislu restriktivnih mera, ali i važnost angažovanja u kontaktima sa ljudima i ruskim civinim društvom i nastavak inistiranja na našim vrednostima i fundamentalnim pravima", kaže Mišel.
Evropski savet je naglasio potrebu za "čvrstim i koordiniranim odgovorom" EU i njenih država članica na bilo koje dalje "zlonamerne, ilegalne i remetilačke aktivnosti Rusije", u potpunosti koristeći sve instrumente, uključujući ekonomske sankcije.
Očekuje se da će EU krajem jula produžiti ekonomske sankcije uvedene protiv Ruske Federacije zbog događaja u Ukrajini i aneksije Krima 2014. godine.
U EU ukazuju na značajnu disproporciju kada su u pitanju trgovinski odnosi EU i Ruske Federacije pri čemu se ocekuje da će taj debalans još više rasti sve većim prelaskom EU na obnovljive izvore energije kao zamenu za naftu i gas na ćijem se izvozu u velikoj meri zasniva ruska ekonomija.
Istovremneo, Evropski savet je ponovio otvorenost prema selektivnom angažovanju sa Rusijom u oblastima od interesa za EU, kao što su klima i životna sredina, zdravlje, kao i odabrana pitanja spoljnih i bezbednosnih politika i multilateralna pitanja poput Irana, Sirije i Libije.
Komentari (0)