Mađarska polako postaje izolovano ostrvo u EU, ali Orban ima saveznika koji mu čuva leđa

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

30/06/2021

11:38

Mađarska polako postaje izolovano ostrvo u EU, ali Orban ima saveznika koji mu čuva leđa - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nedavno izglasani mađarski zakon, označen u više navrata kao homofobičan, bio je razlog da Brisel još jednom izrazi svoje nezadovoljstvo prema potezima Budimpešte. Na samitu održanom prošle nedelje čelnici EU izrazili su zabrinutost zbog zakona "koji pogađa prava LGBTIQ osoba i podriva prava Unije", a holandski premijer Mark Rute rekao je da Mađarska sa takvim zakonom nema šta da traži u EU.

Iz Brisela navode da će preduzeti sve što mogu kako bi se prava svih građana Mađarske zaštitila, ipak, ima li Unija dovoljno mehanizama da protiv Mađarske učini nešto više od same osude?

Mađarski parlament nedavno je doneo zakon koji zabranjuje prikazivanje homoseksualnosti i promene pola u školskom obrazovnom materijalu i TV programima namenjenim osobama mlađim od 18 godina. Vlada Mađarske tvrdi da je ovaj zakon primarno usmeren na pedofiliju, ali stručnjaci za ljudska prava i civilno društvo oštro su osudili ovu vezu između LGBT zajednice i pedofila.

Rasprava o ovom zakonu proširila se proteklih nekoliko dana na ceo kontinent, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odmah je izrazila zabrinutost.

"Veoma smo zabrinuti zbog novog zakona u Mađarskoj i proveravamo da li je to kršenje zakonodavstva EU. Verujem u Evropu koja prihvata različitosti, a ne onu koja je skriva od naše dece. Niko ne sme biti diskriminisan na osnovu seksualne orijentacije", poručila je ona.

Kako je kasnije najavila, njen izvršni komsar će postali službeno pismo mađarskoj vladi, a to zvanično obaveštenje je prvi korak u postupku za povredu prava.

Na samom početku je i evropska komesarka za ravnopravnost Helena Dali izjavila da bi EU mogla da nametne finansijska ograničenja Mađarskoj zbog zabrana nametnutim novim zakonom. Kako za Euronews Srbija objašnjava Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put, mehanizmi Evropske unije prema Mađarskoj upravo se svode na neki vid sankcija, odnosno finansijske izolacije.

"Loš momak" Evropske unije

Mađarska je, da podsetimo, u poslednjih nekoliko godina bila na meti kritika EU i to iz brojnih razloga. Vlada Viktora Orbana često je optuživana za "gušenje" slobode medija i pravosuđa, a takođe Budimpešta nije želela da prihvati plan EU za raspoređivanje migranata.

Poslednja u nizu rasprava došla je upravo zbog pomenutog zakona, ali, u ovom slučaju, Brisel nema mnogo konkretnih akcija koje može da preduzme kako bi se situacija, konkretno sa ovim zakonom, promenila.

"EU nema neke konkretne mehanizme da sada na neki način zabrani donošenje tog zakona ili da spreči bilo šta što se u mađarskom parlamentu ratifikuje. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da će preduzeti sve da zaštiti sve građane koji su diskriminisani ovim zakonom, ali poenta je što Evropska komisija nema neke konkretne mehanizme kojima može na bilo koji način da promeni zakone Mađarske", navodi Kostić.

Ono što može da uradi jeste da izazove neki vid sankcija i izolacije, u smislu da Mađarskoj uskrati određena finansijska sredstva, a kao krajnja solucija postoji pozivanje na član 7 Ugovora o Evropskoj uniji, čime bi se Mađarskoj kao članici suspendovala određena prava.

"To je jako teško da će se ikad dogoditi zbog toga što je potrebna jednoglasna odluka, a jednoglasna odluka svih drugih članica je nemoguća zato što su Mađarska i Poljska napravile neku međusobnu koaliciju, tako da ako neko pokušava da blokira jednu od te dve zemlje, ova druga će glasati protiv", napominje Kostić i dodaje da Evropska komisija može takođe da podnese žalbu Evropskom sudu pravde.

Kako kaže, Evropski sud pravde u Luksemburgu određuje da li su akti određene zemlje u skladu sa evropskim pravom.

"Taj sud može doneti odluku da to nije u skladu sa evropskim pravom, ali i dalje ne postoji nikakav mehanizam da se taj zakon spreči ili poništi. Jedino što može da se desi je neki politički pritisak na Mađarsku, uglavnom finansijski i neki vid pregovaranja i eventualno neko popuštanje obe strane", navodi on.

Zakon bio glavna tema nedavnog samita

Glavno mesto na agendi nedavno održanog samita bio je upravo ovaj "anti-LGBT" zakon. Čak 17 evropskih lidera, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačku kancelarku Angelu Merkel, potpisalo je zajedničko saopštenje u odbranu LGBT+ zajednice.

Najoštriji u tom trenutku u osudi Mađarske bio je holandski premijer Mark Rute, koji je sugerisao da ukoliko Mađarska nastavi po planu sa ovim zakonom "onda nema šta da traži u EU". A sada je teško zamisliti da Mađarska povuče zakon ili da se iščlani iz EU, tako da će morati da se traži kompromis.

Stranu Budimpešte na pomenutom samitu držala je jedino Poljska, koja je pružila podršku Obranu. Kako je preneo Euronews, Slovačka se nije izjasnila.

Na pitanje šta može da se desi pa da u nekom momentu Budimpešta i Varšava prestanu da podržavaju jedna drugu, Kostić kaže da to može da se desi ukoliko dođe do promene vlasti, što prema njegovim rečima, nije nemoguće prema poslednjim anketama.

Orban se, inače, branio da zakon nije protiv homoseksualaca, nego da je reč o zaštiti dece i pravu roditelja da odgajaju svoju decu kako žele.

Šta podrazumeva kontroverzni zakon

Zakon koji cilja obrazovni materijal u školama i televizijskom programu koji se prikazuje mladima predstavila je partija Fides, premijera Viktora Orbana. Poslanici su prihvatili predlog sa 157 glasova "za" i jednim protiv.

Nakon što je izglasan, u Budimpešti su organizovani protesti, a iz organizacije "Budapest Pride", koja predstavlja savez mađarskih LGBT grupa, ranije su za Euronews Srbija naveli da se nadaju da će međunarodna zajednica "konačno snažnije da stane uz Mađare".

Predlog je zamišljen kao dopuna zakona koji reguliše kažnjavanje pedofilije. Vlada premijera Viktora Orbana ukazuje da ovaj zakon uključuje registar osuđenih pedofila, neophodan da bi se zaštitila deca.

Na šta će sve tačno ovaj zakon da utiče, još nije jasno utvrđeno, navode iz organizacije "Budapest Pride". Dodali su da će advokati imati mnogo posla sa tumačenjem teksta, jer formulacija nije najjasnija.

"Možda će zabraniti sve filmove, serije ili reklame sa LGBTQ likovima. Ali najveća opasnost je da maloletnici neće dobiti tačne informacije i obrazovanje, što bi moglo da ugrozi fizičko i mentalno zdravlje mladih LGBTQ osoba", navode iz ove organizacije.

Mađarski parlament je u decembru 2020. godine usvojio zakon kojim se zabranjuje usvajanje dece istopolnim parovima. Zakon, koji je takođe predložila stranka Fides, nalaže da decu mogu da usvajaju samo bračni parovi, uz neke izuzetke za samohrane rođake deteta.