Igre 
Evropski "zimski plan" pun neizvesnosti: Puna skladišta i manja potrošnja nisu garancija za spokoj
Komentari28/09/2022
-19:29
Kako noći postaju sve duže, Evropa se priprema za zimu za koju mnogi kažu da će biti najteža do sada. Evropska unija mesecima pravi planove kako da nađe zamenu ruskom gasu do kraja godine, ali uprkos tome što se rezerve brzo pune, šanse bloka da izbegne nestašicu energenata zavisiće od onoga na šta zapravo uopšte ni ne može da utiče - vremenskih prilika.
"Ako budemo imali malo sreće sa vremenom, imaćemo priliku da udobno prebrodimo zimu", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek prošle nedelje.
Kako piše Dojče vele, ključ možda leži u reči "ako". Pitanje ograničenog snabdevanja energijom pojavljuje se u različitim oblicima, a ono koje je najvažnije jeste može li Evropa da izbegne zimu nestašica nakon što je Rusija smanjila isporuke gasa? Jedan način za to bilo bi stvaranje rezervi, drugi smanjenje potrošnje, ali sa visokim cenama i krizom troškova života koji utiču na sve veći broj Evropljana, izgledi za to na kraju će najviše zavisiti od vremena.
"Naši scenariji pokazuju da bi neuspeh da se snabdevanje gasom dovoljno racionalizuje ove zime značilo da bi evropske zemlje iscrpile zalihe do februara 2023. ako zimske temperature budu niže od uobičajenih. Ipak, sa racionisanjem potrošnje od 15 odsto, što je cilj Evropske unije, Evropa će verovatno moći da preživi potpuni prekid ruskog snabdevanja ove zime ako vidimo prosečne zimske temperature", rekao je za Dojče vele Krišna Sapkota i "Enverus intelidžensa".
A kakve temperature nas očekuju ove zime, još je prerano govoriti, piše Politiko.
Koliko će trajati evropske rezerve?
Među evropskim zvaničnicima za sada vlada oprezno uverenje da će pripreme za zimu da budu dovoljne da se izbegne košmarni scenario koji uključuje restrikcije. Skladišta gasa širom EU već su popunjena 86 odsto - daleko ispred cilja da do novembra bude 80 odsto. Jedan diplomata EU je predvideo da čak i ako ruski lider Vladimir Putin prekine preostalih devet procenata isporuke gasa, blok bi i dalje mogao da izbegne restrikcije.
Ako ova zima bude u skladu sa petogodišnjim prosekom, analiza firme "Vud Mekenzi" predviđa da bi Evropa mogla da prođe sa nešto više od četvrtine preostalog kapaciteta za skladiše gasa. Ako Rusija ode dalje i prekine sve svoje isporuke, EU bi imala oko 15 odsto gasa u skladištima do kraja zime.
Povezane vesti
"Možda najveći rizik predstavlja ekstremna situacija", rekla je analitičarka Katerina Filipenko.
Ako Rusija nastavi da smanjuje snabdevanje i ova zima bude hladnija, sa vremenskim prilikama uporedivim sa 2010. i 2011, ka da je na primer u Velikoj Britaniji bio najhladniji decembar u poslednjih 100 godina i temperature budu ispod proseka širom severne Evrope, onda bi EU zasigurno morala da prekorači svoj cilj smanjenja potrošnje gasa za 15 odsto, dodaje Filipenko.
Tanjug/AP/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin
To bi bio veliki zahtev za zemlje koje su več zabrinute zbog uticaja racionalizacije gasa. Domaći potošači bi verovatno bili zaštićeni što je duže moguće, ali energetski intenzivne industrije strahuju od raširenijih i potencijalno trajnih gašenja. Proizvodnja metala i cementa, kao i sektori đubriva i hemikalija bili bi među onima koji su u najvećem riziku.
Kako piše Dojče vele, predviđanja o tome koliko će dugo trajati evropske rezerve gasa variraju. To je i zbog različitih temperaturnih očekivanja i dostupnosti drugih izvora energije, na primer, nuklearne energije u Francuskoj i mogućnosti da Rusija obnovi neke isporuke preko Severnog toka 1.
Ulaskom u 2023, analitičari predviđaju da će popunjavanje skladišta gasa u novoj godini biti mnogo teže za EU nego 2022. godine, što će verovatno ponovo dovesti do povećanja cena. Prema proceni Goldman Saksa, to je zato što će za razliku od ove godine, Evropa biti na početnoj tački, kada je reč o ruskom gasu, blizu nule.
Koliko brzo će EU moći da se vrati na sigurne nivoe skladištenja gasa 2023. delimično će zavisiti od toga koliko je gasa ostalo od zime.
Pukotine u gasovodu
Čak i ako ove zime gasa bude bilo, visoke cene već guraju neke ljude i preduzeća da ga manje koriste i primoravaju neke energetski intenzivne fabrike da se zatvore. Kako piše CBC, to je odluka sa kojom se suočavaju uzgajivači voća i povrća u Holandiji koji su ključni za snabdevanje Evrope zimskom hranom. Oni zatvaraju staklenike nakon što su troškovi grejanja na gas i električnog osvetljenja nagl porasli.
Povezane vesti
Za to vreme poseban problem postoji oko gasovoda Severni tok 1. Rusi od početka septembra ne isporučuju gas Nemačkoj, a sada ne bi mogli ni kad bi hteli – oba gasovoda Severnog toka ostala su bez pritiska. Neki u Berlinu sumnjaju da su curenja u cevima posledica ciljanih napada.
"Trenutno ne znamo uzroke pada pritiska", saopštilo je nemačko Ministarstvo ekonomije, dodavši da su u kontaktu sa ruskom stranom i nadležnim agencijama.
Dan nakon što je objavljeno da je pritisak pao u nemačko-ruskom gasovodu Severni tok 2 – koji nikada nije ni pušten u rad – pritisak je „neplanirano“ pao na nulu i u obe cevi Severnog toka 1. Taj gasovod je do ruske agresije na Ukrajinu bio daleko najvažnija energetska trasa za Nemačku, piše Dojče vele.
profimedia
Noć ranije je pad pritiska uočen u jednoj od dve cevi Severnog toka 2, i to verovatno zbog pukotine u gasovodu nadomak danskog ostrva Bornholm. Istraga bi trebalo da utvrdi otkud curenje gasa na tom mestu.
Prema izveštaju lista Tagesšpigel, u Berlinu su uvereni da se radi o diverziji, to jest da su gasovodi namerno oštećeni.
"Nemamo dovoljno mašte da zamislimo scenario koji ne podrazumeva ciljani napad", rekao je izvor upoznat analizom Vlade i saveznih agencija. „Sve govori da ovo nije slučajnost.“
Nadležni u Danskoj su naveli da curenje gasa predstavlja opasnost, te zabranili plovidbu u krugu od pet morskih milja. Prema organizaciji "Nemačka pomoć životnoj sredini", za sada ne postoji veća opasnost po životnu sredinu.
Komentari (0)