Igre 
Poslednji dan referenduma na okupiranim teritorijama: Koliko brzo bi Rusija mogla anektira 15 odsto teritorije Ukrajine
Komentari27/09/2022
-13:02
Glasanje u nepriznatim samoproglašenim republikama Lugansk i Donjeck i Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti koje su pod kontrolom ruske vojske, koje je počelo 23. septembra i trebalo bi da se zavriši danas moglo bi da bude inicijalna kapisla za dodatnu eskalaciju odnosa zaraćenih strana.
Kijev i većina zemalja odbacili su ove referendume i obećali da neće priznati rezultate. Uprkos tome, očekuje se da će već u četvrtak biti održana sednica Saveta Federacije koji će doneti odluku o prijemu novih regiona u sastav Rusije, a dan kasnije, prema saopštenju britanskog Ministarstva odbrane, predsednik Vladimir Putin je u parlamentu objaviti prisajedinjenje ovih oblasti.
Tako bi Rusija mogla da proglasi aneksiju 15 odsto Ukrajine u već petak nakon završetka "referenduma" koje podržava Moskva, tvrde britanski zvaničnici, ali i izvori agencije TASS. Rusija bi time anektirala najmanje 90.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije - područje veličine Mađarske ili Portugala.
"Ruski lideri se gotovo sigurno nadaju da će svaka najava o prisajedinjenju biti shvaćena kao opravdanje specijalne vojne operacije i da će konsolidovati patriotsku podršku sukobu", navodi se saopštenju Ministarstva odbrane na Tviteru.
Iako je ruska agencija TASS prethodno navela ove datume pozivajući se na izvor iz ruske Dume, zvaničnih potvda još nema, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je juče da će datum zvaničnog prisajedinjenja novih oblasti Rusiji biti najavljen blagovremeno.
"Tome će prethoditi određena zakonodavna procedura. Obavestićemo vas blagovremeno", rekao je Peskov, prenosi TASS.
Ruska agencija navodi i da su predstavnici izbornih komisija svih ovih ukrajinskih oblasti već proglasili ove referendume u organizaciji Moskve validnim, jer je izlaznost, prema njihovim rečima, već premašila 50 odsto upisanih birača. Navodi se da je do sada na teritoriji DNR-a glasalo 86,89 odsto upisanih birača, 83,61 odsto u LNR, 63,58 odsto u Hersonskoj oblasti, dok je izborna komisija Zaporoške oblasti prijavila izlaznost od 66,43 odsto.
Povezane vesti
Predsednica Centralne izborne komisije (CIK) LNR Jelena Kravčenko objavila je prošle nedelje da CIK prima i "razmatra" prijave stranih posmatrača iako nije navela njihova imena niti zemlje iz kojih dolaze. Rusija je poslala svoje posmatrače da nadgledaju referendume, a Državna duma je saopštila da su poslanici svih stranaka dobijali pozive za učešće u praćenju referenduma.
Predsednik samoproglašene DNR je ranije izjavio da se stanovnici Donbasa nadaju da će im pridruživanje Rusiji obezbediti bezbednost, mir i razvoj, dok je lider nepriznate Luganske Narodne Republike Leonid Pasečnik rekao da su se "građani republike radovali referendumu", podseća TASS.
Glasanje na ulicama i uz naoružanje
Kako BBC navodi, ukrajnici su prijavili da naoružani vojnici idu od vrata do vrata u okupiranim delvima zemlje kako bi prikupili glasove za referendum. U južnom Hersonu, ruski gardisti su stajalali sa glasačkom kutijom u centru grada. Takđe, BBC dalje navodi pozivajući se na ruske državne medije da se glasanje od vrata do vrata "vrši zbog bezbednosti".
"Lično glasanje održaće se isključivo 27. septembra, ostalih dana glasanje je organizovano po zajednicama od vrata do vrata", preneo je TASS.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Digitalnog ili onlajn glasanja nema, isključivo je u pitanju glasanje zaokuživanjem na listiću a pitanja se razlikuju od regiona do regiona. To je zato što proruski separatisti upravljaju delovima Donjecka i Luganska od 2014. godine kada su održali nepriznate referendume o nezavisnosti.
Glasanje traje pet dana kako bi se omogućilo da glasački listići budu "organizovani u zajdnicama tako što bi se išlo od vrata do vrata zbog bezbednosti", prenosi TASS.
I dok se glasanje odžava uprkos tome što se Kijev i zapad tome protive, TASS prenosi da je za to vreme ukrajinska vojska granatirala područja u kojima se odvija referendum, a ruski mediji izveštavaju i o privođenju "gerilaca" koji su pokušali da osujete glasanje.
Povezane vesti
"Izjašnjavanje u atmosferi straha i cenzure"
Za zemlje Ukrajinu i zemlje Zapada, ali i Tursku referendum je nelegalan, a njegovi rezultati nee biti priznati. Ukrajina i njeni saveznici odbacili su ideju o referendumu i naveli da je u pitanju trik Moskve da time pokušava da povrati inicijativu nakon gubitaka na bojnom polju.
Među prvima se oglasaio visoki predstavnik EU Žozep Borelj koji je prošlog utorka nazvao referendume "nelegalnim" i naveo da se glasanje na referendumu ne može smatrati "slobodnim izražavanjem volje naroda" u ovom regionu. Borelj je tada naglasio i da je Rusija od početka invazije zastrašivala, nezakonito zatvarala, mučila i otimala ukrajinske državljane, stoga je, dodaje, značajan deo prvobitnog stanovništva u napadnutim oblastima bio primoran da pobegne.
"Legalno izabrani lokalni zvaničnici su, u nekim slučajevima, nasilno smenjeni. Pristup internetu, slobodnim i nezavisnim medijima i sloboda izražavanja su takođe u velikoj meri ograničeni", dodaje. Stoga, dodao je nezakoniti glasovi se ni pod kojim okolnostima ne mogu smatrati slobodnim izražavanjem volje naroda koji živi u ovim regionima pod stalnom ruskom vojnom pretnjom i zastrašivanjem.
Takođe, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džek Silvan rekao je da Vašington nedvosmileno odbija ovaj referendum. I francuski predsednik Emanuel Makron i litvanski predsednik Gitanas Nauseda su za referendum su upotrebili reč "parodija".
Da plan o referendumu "nije bio tako tragičan, bio bi smešan", rekao je Makron novinarima u Njujorku tokom sastanka Generalne skupštine UN.
Generalni sekrear NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da "lažni referendumi nemaju legitimitet i ne menjaju prirodu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine".
"Ovo je daljnja eskalacija Putinovog rata. Međunarodna zajednica mora osuditi ovo očito kršenje međunarodnog prava i pojačati podršku Ukrajini."
Naime, upravo poslednjeg dana održavanja referenduma, poslanici Evropskog parlamenta, njih 60, potpisali su dokument kojim se osuđuje njegovo organizovanje. Zbog toga, oni pozivaju i na dalje sankcije Rusiji, kao i na isključivanje te zemlje iz međunarodnih organizacija. Kako navode, "ruski ilegalni referendumi i dalja vojna agresija protiv Ukrajine moraju dobiti adekvatan odgovor Evropske unije i njenih država članica, uključujući potpuni embargo na ruska fosilna goriva, nove sankcije na rusku robu, kao i isključenje Rusije iz G20 i drugih međunarodnih organizacija za saradnju".
Odluku Rusije da održi referendum okarakterisali su kao povod za dalju eskalaciju agresivnog rata i podsetili na mogućnost da se na taj način ponovi scenario iz 2014. godine kada je anektiran Krim.
Rezultat kao opravdanje za sukobe
Aktuelna dešavanja u Ukrajini i referendum sve se češće karakteriše kao potrebu Rusije da van bojnog polja doskoči svom ratnom suparniku s obzirom na to da je najavljeno pripajanje oblasti Rusiji što bi omogućilo Moskvi da tvrdi da je njena teritorija napadnuta zapadnim oružjem koje se isporučuje Ukrajini.
Upravo na to ukazuje izjava zamenika predsednika Saveta za bezbednost Dmitrija Medevedeva koji je danas izjavio da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je potrebno, u unapred određenim slučajevima.
"U strogom skladu sa Osnovama državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja. Ako smo mi ili naši saveznici napadnuti tom vrstom oružja. Ili ako agresija upotrebom konvencionalnog naoružanja ugrozi samo postojanje naše države. To je nedavno direktno rekao predsednik Rusije", napisao je Medvedev na Telegramu.
Istakao je da će Rusija, pored toga, učiniti sve da spreči pojavu nuklearnog oružja kod, kako je napisao, "neprijateljskih suseda", navodeći kao primer Ukrajinu, koju, prema njegovoj oceni, kontrolišu zemlje NATO.
Trapara: Referendumi izgovor za mobilizaciju i nastavak rata
Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenio je danas da će referendumi koje je Rusija sprovela u četiri ukrajinska regiona poslužiti kao opravdanje Moskvi za mobilizaciju koju sprovodi i dalje ratne napore, jer će sada braniti svoju novu teritoriju, ali i da će potpuno potkopati šanse za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.Trapara ističe da to nisu validni referendumi, već lažni koji se odvijaju u totalno neregularnim uslovima.
"Kada bi, kojim slučajem, bili slobodni i pošteni, pokazali bi da velika većina Zaporoške i Hersonske oblasti ne želi da se pripoji Rusiji. U Donbasu bi verovatno broj takvih bio značajniji, ali ne verujem da bi bila većina", poručuje Trapara Tanjugu.
Nakon što bude proglasila rezultate tih referenduma, kaže on, Rusija će verovatno pripojiti te oblasti i onda će imati opravdanje za mobilizaciju koju sprovodi i dalje ratne napore, jer će sada braniti svoju novu teritoriju.
"U početku Rusija će je doslovno braniti od ukrajinske kontraofanzive, a onda verovatno krenuti u neku novu ofanzivu sa ciljem da navodno ''oslobodi'' ostatak tih oblasti koje trenutno ne drži pod okupacijom, a možda onda krenuti i dalje, zavisno od toga dokle ruski predsednik Aleksandar Putin smatra da treba da ide i koje kapacitete ima", smatra Trapara.
Što se tiče pregovora, on ističe da su oni svakako već u ćorsokaku, još od proleća, a da su pozicije sukobljenih strana jasne i jako udaljene.
"I jedna i druga strana žele pobedu, a referendumi će samo dodatno potkopati šanse da se pregovori u nekom trenutku nastave. Ako se setimo, i proletos su pregovori propali isključivo zbog teritorijalnih pitanja, jer Ukrajina ne želi da čuje da se odrekne teritorija, a ono što Rusija upravo želi da postigne u Ukrajini jeste teritorijalno proširenje", kaže Trapara.
Na pitanje šta možemo očekivati da će se dalje dešavati u Ukrajini, Trapara odgovara da misli da ćemo videti rasplamsavanje sukoba. Kako smatra, nije nužno da se to desi linearno, već je moguće da u nekom trenutku ponovo dođe do smirivanja, pa zaoštravanja i tako u talasima, zavisno od toga kako se situacija na terenu bude odvijala, odnosno ko bude uspeo da nađača.
"Videli smo skoro zaoštravanje zahvaljujući uspešnoj ukrajinskoj ofanzivi. Sada očekujem da Rusi izvrše nekakav pritisak na frontu pa da se stanje ustali u nekakvoj pat poziciji i da to traje do proleća kada bi se, možda, obnovio neki ciklus sukoba", iznosi svoje videnje situacije naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu", rekao je.
Što se tiče trenutnog zatišja na frontu, on ocenjuje da je to zato što je ukrajinska ofanziva iscrpela svoje mogućnosti.
"Oni su izvršili vrlo uspešnu diverziju i umesto u Herson, glavni pravac njihove ofanzive bio je u Harkovskoj oblasti. Kada su došli do reke Oskol tu su stali jer su naišli na utvrđene ruske položaje, dok su oni u Hersonu već u startu bili utvrđeni i tamo nisu mogli da prođu i ostvare ozbiljnije teritorijalne dobitke", ocenjuje Trapara i kaže da očekuje da će u narednom periodu, kako budu dovozili nove mobilisane snage, Rusi biti ti koji će vršiti pritisak na frontu da bi probali da povrate nešto od teritorija ili da osvoje nove.
Komentari (0)