Igre 
Putinova odluka o mobilizaciji "priznanje strateških greški", Kremlj u trci s vremenom pokušava da zapuši rupe na frontu
Komentari22/09/2022
-12:40
To što je predsednik Rusije Vladimir Putin objavio delimičnu mobilizaciju je bio potez za koji više nije bilo alternative, smatraju analitičari uz ocenu da je to na neki način priznanje strateških promašaja u organzivoanju invazije. Međutim, ističu da će to biti dovoljno samo da održi postojeće stanje na frontu i da bi priču o eventualnim promenama trebalo ostaviti za proleće.
Iako je ukrajinska vojska u poslednje vreme ostvarila značajne uspehe i povratila određene teritorije, Moskva nije javno priznala da ima probleme već je govrila o preraspodeli snaga. Vojni analitičar Aleksandar Radič poručuje da su političari u Rusiji bili pred izborom – da li da se ponašaju riskantno i da u interesu informacija za javno mnjenje pokušavaju da održe front ili da krenu u delimičnu mobilizaciju. Kako navodi, postupili su racionalnije, onako kako je bilo neophodno da se održe položaji na terenu.
Objašnjava da ruska vojska od početka rata koristi brojčano male snage i da Putin nije želeo konvencionalni pristup zbog nezadovoljstva javnog mnjenja.
"Rat se u početku vodio sa ograničenim brojem ljudi, sa profesionalnim vojnicima iz svih delova Rusije. Ti ljudi su trošeni u ratu, neki su poginuli, neki su ranjeni, neki moraju da se povuku", naveo je Radić za Euronews Srbija.
Smatra da je to unapred bilo osuđeno na neuspeh. "Ako želite održivost nekih snaga na terenu, morate da imate još dve identične jedinice po snazi koje će ih zameniti – jednu koja je angažovana, jednu koja se priprema i jednu koja odmara. Preambiciozno se krenulo u operaciju sa nerealnim ciljevima koji su menjani u hodu. Prvi put je konkretno Putin rekao šta je cilj – to je sada samo Donbas, odnosno zadržati deo teritorije gde je ruska vojska prisutna", istakao je.
Radić napominje id a se ne može čistom tehnikom i artiljerijom, bez manevarske snage održati pritisak, a da je sa druge strane ukrajinska vojska fleksibilna i da dobija naoružanje od NATO-a.
"Pronašli su slabu tačku u oblasti Harkova, zapazili su da je kompletan bok koji je izložen bio sastavljen od malog broja ljudi mobilisanih iz Donbasa i od nešto policije. Kad je ukrajinska vojska ušla u taj prostor, rasuo se front i snage su se povukle odatle”, rekao je Radić.
Povezane vesti
"Trka s vremenom sa Rusiju"
On ističe da je mobilizacija zapravo "zatvaranje rupe koja sada postoji", i da se tokom rata pokušalo sa kampanjom kratkoročnih ugovora za vojnike. Ističe i da ne može istovremeno da se sprovede mobilizacija 300.000 ljudi, zbog toga što moraju da se rotiraju jedinice na terenu.
"Ovo će biti trka s vremenom za Ruse. Došlo bi do kraha da nisu proglasili mobilizaciju", rekao je.
Dodaje i da će mobilizacija biti uspešna, ali smatra da će biti relativno mekana.
profimedia
"Ovo će biti mobilizacija onih koji neće pokušavati da je izbegnu, zato je ograničena po obimu. Sa tim brijem ljudi ruska vojska moći će da reši probleme pre svega kada je reč o održavanju dostignutih položaja", rekao je Radić.
Kako dodaje, pitanje je da će se stvoriti manevarske snage koje mogle da promene situaciju na terenu. "Tu temu bi trebalo ostaviti za proleće. Za sada Rusi moraju da izbegnu situacije kao što je pad linije na području Harkovske oblasti", napominje vojni analitičar.
Bošković: Biće pozvano 500.000 ljudi, a mobilisano 300.000
Odluka o mobilizaciji u Rusiji stupila je na snagu juče, a ministar odbrane Sergej Šojgu je izjavio da se to odnosi na osobe koje imaju vojno iskustvo, a ne na regrute. Šojgu je, obraćajući se javnosti posle Putina, rekao da će oni koji će biti pozvani proći vojnu obuku, pre nego što budu raspoređeni, prenosi agencija RIA Novosti.
Kapetan bojnog broda Petar Bošković kaže da sada neće biti pozvano 300.000 ljudi, već da će toliko biti mobilisano, ali će biti pozvano oko pola miliona.
Povezane vesti
"To govori da će rat biti iscrpljujući još žešči, jer malo koja druga zemlja u Evropi ima toliku vojsku. Bivša Jugoslavija je u najvećem sastavu imala 250.000 vojnika, a bili smo vrlo jaki tada, tako da ovo samo nagoveštava da će biti iscrpljujući rat i da se rat tek zahuktava, odnosno da ćemo u naredne pola godine videti šta on donosi, posebno u Evropi", napomenuo je Bošković za Euronews Srbija.
Politički analitiačar Dragomir Anđelković smatra da se u zapadnim medijima stvara manipulativna slika da će Rusi sada mobilisati bilo koga.
"Iskučivo se radi o aktivnoj rezervi, ljudi koji su u stalnom kontaktu sa vojskom. Nema u Rusiji tolike panike kao što se priča jer je jasno da u Rusiji ovaj nivo mobilizacije ne pogađa veliki deo stanovništva", rekao je on.
Povezane vesti
Navodi da je ruska kopnena vojska malobrojna i da ima manje od 500.000 pripadnika, od čega je nešto više od 300.000 profesionalaca. Kaže i da su to ljudi koji ne mogu da budu duže od šest meseci na ratišu.
Stručnjaci smatraju da je Putin bio pod pritiskom da proglasi i opštu mobilizaciju i da to s jedne strane predstavlja priznanje slabosti, ali i strateških promašaja u organizovanju invazije.
Nekadašnji ambasador u Belorusiji Srećko Đukić podseća na nepovoljne događaje po Rusiju - "uništena je krstarica Moskva, na Hersonu se izvodi ofanziva, bombardovan je Krim, ukrajinska vojska je naoružana savremenim oružjem Zapadnim i to oružje daleko odskače po efikasnosti od ruskog".
"Ovo je potez koji vodi daljoj eksalaciji rata, ali nisam naišao da neko podržava ovaj potez", rekao je on.
S druge strane, mirovne pregovore retko ko pominje. Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ukazuje da iz svih govora koji su se čuli u Generalnoj skupštini UN, odzvanja da su bili relativno retki glasovi koji pozivaju na diplomatsko rešenje. Napominje da su se takvi glasovi čuli samo od predstavnika Francuske i Turske, ali da inicijativa nedostaje pre svega u govoru američkog predsednika.
"Tako da je situacija sada na neki način onakva kakvu ju je opisao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, kada je rekao da su u ovoj fazi šanse za mirovni sporazum minimalne, a da primirje nije ni na vidiku", rekao je Jakšić.
Komentari (0)