Žene koje su obeležile britansku monarhiju: Kruna im nije bila namenjena, a zajedno su vladale 179 godina

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Z.R.

19/09/2022

20:07

Žene koje su obeležile britansku monarhiju: Kruna im nije bila namenjena, a zajedno su vladale 179 godina - Copyright profimedia, Tanjug/AP/Steve Parsons

veličina teksta

Aa Aa

Nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno - to smo mogli da čujemo mnogo puta, a i da se na nekim primerima i uverimo. Sudbina, splet najraznovrsnijih okolnosti, sreća i društvene prilike pisale su istoriju i kada je britanska monarhija u pitanju, dovodeći na presto kraljice kojima to nije bilo namenjeno. Ovo je priča o njima.

Elizabeta l Tjudor od Engleske - na tronu 1558.do1603.

Jeretičko kopile, protestanstka bludnica i još mnogo sličnih ružnih etiketa pratilo je još od prvih dana života Elizabetu l Tjudor. Rođena u Griniču 7. septembra 1533. godine, u nepriznatom braku od katoličke crkve, ćerka engleskog kralja Henrija VIII i Ane Bolejn nije mogla ni da sanja da će na njenoj glavi jednog dana stajati engleska kruna. Ustvari, mnogo više je tokom svoje mladosti brinula da sačuva živu glavu.

Već rođenjem izbačena je iz prava nasleđa i živela je sa guvernantama daleko od dvora i očiju javnosti. Henri je već imao stariju ćerku Meri iz braka sa Katarinom Aragonskom, a kada se rodio budući prestolonaslednik i princ od Velsa, Edvard, 1537. godine, Elizabeta je bila zaboravljena.

Onda je život uzeo stvari u svoje ruke. Henri je svoju ženu Anu, Markizu od Pembruka, u koju je kao francuski vaspitanu dvorsku damu bio smrtno zaljubljen, pod uticajem dvorskih spletki optužio za veleizdaju, blud i incest, i posle isceniranog suđenja, 19. maja 1536, Bolejn je završila na stratištu. Smrt majke ostavila je Elizabetu potpuno nezaštićenom, a očeva naprasita narav nije obežavala ništa dobro. Zahvaljujući molbi njegove poslednje, šeste žene, Katarina Par, Henri je ipak vratio Elizabetu i dozvolio joj da živi na dvoru.

Brat i sestra bez naslednika - na red stigla Elizabeta l

Posle očeve smrti 1547. na presto je stupio njegov sin Edvard Vl, ali njegova vladavina trajala je samo šest godina. Mladi Edvard smrtno se razboleo i umro u 16. godini života, a na engleski tron zasela je Meri Tjudor, Elizabetina starija sestra po ocu. Vaspitavana u strogo katoličkom duhu, pre svih od majke, španske princeze Katarine, Meri je želela da Englesku vrati pod okrilje Rima, iako je već bio na snazi Akt o Supremaciji kojom je Engleska stvorila svoju crkvu. U svom fanatizmu, Meri je za sami 3 godine vladavine spalila na lomači skoro 300 protestanata pa joj je za uvek u narodu ostao nadimak "Krvava Meri".

Njen brak sa najmoćnijim vladarem Evrope tog doba, Filipom ll Španskim, nije bio uspešan. Dva puta šokirana lažnom trudnoćom, Meri je teško obolela i znala je da je smrt blizu. Ono što je najgore, za sve nedaće optužila je Elizabetu i zatvorila je u Tauer. Život obe sestre visio je o koncu - čekalo se samo da bolesna i frustrirana Meri potpiše smrtnu kaznu za setru. Zatvorena Elizabeta svakodnevno je očekivala da je izvedu na gubilište, ali to se na njenu sreću nije dogodilo. Meri Tjudor umrla je 17. novembra 1558, a prsten sa njene ruke glasnik je doneo u Tauer i stavio je na Elizabetinu ruku. Devojka od 25 godina, čiji je život do tada bio više pakao a ne život princeze, postala je kraljica Engleske.

Shvatajući da je samo sudbina odlučila o njenom životu, Elizabeta se posvetila Engleskoj, odbijajući mnogobrojne prosce i nagovaranja Krunskog saveta da se uda. Ja sam već udata za Englesku, govorila je kraljica.

Neverovatno posvećena i uporna, želela je da od svoje kraljevine stvori jaku državu upustivši se čak i u otvoreni i pobednički rat na moru 1588. sa do tada nepobedivom "Španskom armadom". Do kraja života, uspela je da od prosečne Engleske stvori ozbiljnu pomorsku silu i da ostane upisana kao jedna od najuspešnijih engleskih kraljica.

Umrla je 24. marta 1603. bez naslednika. Da li je u poslednjim trenucima života griža savesti zbog smrtne kazne nad škotskom kraljicom i rođakom Meri Stjuart bila ta koja ju je opsedala, na iznenađenje svojih podanika, presto je ustupila njenom sinu Džejmsu l Stjuartu. Na tronu Engleske, Elizabeta I provela je čitavih 45 godina.

Kraljica Viktorija - na tronu od 1837. do 1901.

Još jedna dugovečna engleska kraljica, kao i Elizabeta l obeležila je drugu polovinu veka u kome je živela, u njenom slučaju XIX. Viktorija je takođe na engleski presto došla po bočnoj rođačkoj liniji posle odlaska dinastije Hanovera i bez direktnog pretendenta na krunu.

Zbog jako duge vladavine, razdoblje u kome je nosila krunu Engleske nazvano je viktorijansko doba. Sušta suprotnost Elizabeti, kraljica Viktorija vodila je porodičan život i imala brojno potomstvo. Bila je udata za Alberta Saksonskog, nemačkog princa i bila je u njega ludo zaljubljena. Ipak, njen srećan život prekinut je Albetrovom smrću 1861. godine i sve državničke dužnosti pale su na nju, naročito u pregovorima sa parlamentom koji je sve više jačao. Za vreme njene vladavine, donete su tri čartističke povelje, ukinut omraženi "žitni zakon" i skraćeno radno vreme za žene i decu.

U njenom carstvu sunce je večito sijalo

U Engleskoj je izvršena industrijska revolucija koja je od te zemlje stvorila najjaču kolonijalnu silu sveta, a Viktoriju učinila vladarom polovine planete. Kada je 1877. proglašena caricom Indije, nastala je čuvena krilatica da u engleskoj imperiji sunce nikad ne zalazi.Kada je neki kontinent tonuo u noć na drugom je sunce već bilo u zenitu - tolikim prostranstvom je vladala kraljica Viktorija.

Smrt Alberta duboko je pogodila Viktoriju. Postala je nevidljiva za svoje podanike i spoljašnji svet, u dubokoj crnini do kraja života skrivena iza debelih zidova Vestminstera. Državničke poslove radila je onoliko koliko je bilo neophodno, a svoj mir pronalazila u konjima i brojnom potomstvu. Umrla je 1901. godine a na engleskom tronu provela je pune 64 godina.

Kraljica Elizabeta ll - na tronu od 1952. do 2022.

O najpoznatijoj i najdugovečnijoj engleskoj kraljici mnogo toga je napisano i njena smrt kao da je barem nakratko ujedinila planetu. Elizabeta takođe nije bila viđena kao naslednik prestola, ali je abdikacija njenog strica Alberta Vlll i dolazak na vlast njenog oca, Džordža Vl, od nje napravilo prvu naslednicu krune.

Elizabeta se rodila 21. aprila 1926. godine i već je kao četrnaestogodišnja devojčica osetila sve strahote Drugog svetskog rata, kada su, u Bici za Britaniju, avioni Luftvafea 1940. razarali engleske gradove. Lilibet, kako su je zvali, kažu nije se plašila. Već u ranoj mladosti pokazala je nepokolebljivu čvrstinu, smirenost i odgovornost, i to je dokazala u 70 godina dugoj vladavini.

Na presto je došla posle smrti oca 1952. godine i na njemu bila do nedavno, punih 70 godina. Bila je najpoznatiji monarh sveta, nije imala pasoš ni ličnu kartu jer se smatralo da je ona dovoljno prepoznatljiva bez dodatne identifikacije. Njenim odlaskom i Engleska i svet su izgubili mnogo jer takvu posvećenost zemlji i obavezama prema kruni, malo ko je imao. Zato će njena sahrana u Vestminsterskoj opatiji okupiti više od 500 šefova država ili vlada.

Tri velike žene, engleske kraljice, vladale su svojom zemljom više od jednog i po veka.