Evropa

Ko su bili kraljevi Čarls I i Čarls II? Od tiranina koji je uništio monarhiju do hedoniste sa 47 ljubavnica

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Z.R.

17/09/2022

-

22:35

Ko su bili kraljevi Čarls I i Čarls II? Od tiranina koji je uništio monarhiju do hedoniste sa 47 ljubavnica
Ko su bili kraljevi Čarls I i Čarls II? Od tiranina koji je uništio monarhiju do hedoniste sa 47 ljubavnica - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Smrću Elizabete Druge od Vindzora, njen sin, princ od Velsa Čarls, postao je kralj Engleske pod imenom Čarls Treći. Po tradiciji, ovo je samo jedno od četiri imena koje je novi kralj mogao da izabere i on se odlučio za prvo kršteno ime.

Istorija Engleske u veoma turbulentnim vremenima početkom 17. veka, beleži nesvakidašnji primer nasleđivanja krune. Kraljica Elizabeta Prva Tjudor nije se udavala i nije imala naslednike. Na samrti, presto je ostavila Džejmsu Prvom od Engleske odnosno Džejmsu Šestom od Škotske, sinu škotske kraljice Marije Stjuart, koja je 8. februara 1587. obezglavljena baš po njenoj potpisanoj naredbi. Posle smrti Elizabete Tjudor, 24. marta 1603. godine, na tron engleske monarhije došla je katolička dinastija Stjuarta.

Čarls Prvi

Rođen kao drugi sin kralja Džejmsa Prvog i kraljice Ane od Danske, u škotskom gradu Danfermlajnu 19. novembra 1600. godine, Čarls nije bio planiran kao naslednik krune iz više razloga. Prvi razglog je bio njegovo veoma loše zdravstveno stanje i očekivanja da neće preživeti, dok je drugi razlog bila prerana smrt njegovog starijeg brata, prestolonaslednika Henrija. Kao i u Elizabetinom i Džejmsovom slučaju oko neočekivanog nasleđivanja trona, sudbina je i u život Čarlsa Prvog prilično umešala prste.

profimedia

 
 

Na njegov život naročito je uticao Vojvoda od Bakingema, čovek koji je bio savetnik njegovog oca i poznavao dvorski život do tančina. Posle neuspelog pokušaja ženidbe sa španskom princezom, vojvoda od Bakingema mu je predložio odlazak u Pariz kako bi upoznao francuskog kralja Luja Xlll, i i tom prilkom upoznao je i njegovu sestru Mariju Henrijetu koja će postati njegova žena i engleska kraljica. Parlament je odobrio venčanje koje se desilo u junu 1626. godine, samo tri meseca posle krunisanja 27. marta iste godine. Privatni život bio je ispunjen, ali državnički problemi tek su počeli.

Već sledeći parlament nije bio voljan da ispunjava sve njegove zahteve, naročito na spoljnopolitičkom planu gde je Čarls pokušavao da uvede Englesku u sukobe koji se nje nisu ticali i koji su mogli biti vrlo štetni. Osim toga, parlament je sa skepsom gledao na njegov brak jer se plašio da će katolički uticaj potpuno preobratiti već tradicionalno protestanstku Englesku. Razmirice su bile sve veće i veće.

Drugi parlament je 1629. godine ušao u sve ozbiljnije sukobe sa kraljem koji jednostavno nije želeo da poštuje najvišu zakonodavnu instancu. Čarls je jednostavno ukinuo parlament i njegova apsolutistička vladavina trajala je 11 godina. Više se taj animozitet nije mogao trpeti i obe strane počele su da skupljaju vojsku. Engleska je 1640. godine bila pred građanskim ratom.

Prvih i jedinih 11 godina republike Engleske

Parlament je razvlastio Čarlsa koji je sa svojom vojskom upao u njega i uhapsio petoricu najviženijih poslanika, 1642. godine. Videvši da se takva samovolja može sprečiti samo oružanim sukobom, građani i seljaci, a najviše stanovnici Londona, stali su na stranu parlamenta i stvorili i finansirali vojsku kojoj je na čelu bio Oliver Kromvel.

Kromvel nije uopšte bio plemićkog porekla ali je bio veoma odlučan, energičan i posvećen svom cilju. Stvorio je takozvanu Gvozdenu vojsku ili "New Iron Model Army", sa centrom u Londonu. Sa druge strane, Čarls je svoje pristalice potražio na severu i zapadu Engleske, kao i među Škotima i za svoj štab izabrao grad Oksford. 25. oktobra 1642. buknuo je krvavi građanski rat u Engleskoj. 

U početku su monarhisti bili u prednosti jer su bili vičniji oružju i borbama, ali se ratna sreća postepeno okretala na Kromvelovu stranu jer im je prilazilo sve više ljudi. Na kraju su pobunjeni Škoti napravili dogovor sa palamentom, uhapsili Čarlsa 1647. i predali ga vojsci parlamenta. Na suđenju je Čarls proglašen krivim kao tiranin i izdajnik zemlje i osuđen na smrt odsecanjem glave. Kazna je izvršena 30. januara 1649. u palati Vajthol. Engleska je postala Republika - Komonvelt.

Parlament iz 1640. raspušten je 1653. godine odlukom Olivera Kromvela koji je sebi dao titulu lorda protektora Engleske, Škotske i Irske. Posle njegove smrti 1658. nasledio ga je potpuno nesposobni i nezainteresovani sin Ričard Kromvel koji nije ništa znao o državnim poslovima. Bližila se restauracija monarhije.

Čarls Drugi

Sudbina Čarlsa Dugog takođe je bila veoma neizvesna i njegov život u mladosti pretvorila u izgnanstvo. Rođen kao najstariji sin Čarlsa Prvog, 29. maja 1630. u Londonu, već sa 19 godina bio je proglašen kraljem Škotske, ali je već dve godine kasnije, posle poraza kod Vustera od strane Gvozdene vojske morao da pobegne u izbeglištvo i sledećih devet godina krio se u Francuskoj i Holandiji.

profimedia

 

Međutim, posle Kromvelove smrti i veoma loše političke situacije u Engleskoj, učinjen je veliki preokret. Plašeći se stanja anarhije i bezakonja u zemlji, najbolji Kromvelov vojskovođa, general Mank, pozvao je Čarlsa da se vrati u London i preuzme krunu. Čarls je krunisan 29. maja 1660. i posle 11 godina republike, prvi i jedini put u svojoj istoriji, Engleska se vratila kruni u takozvanoj restauiranoj monarhiji.

Restauracija

Čarls je stigao u London na svoj trideseti rođendan i taj datum, 29. maj 1660. uzima se kao dan ponovnog uspostavljanja Monarhije u Engleskoj. Za razliku od svog oca, Čarls Drugi je poštovao parlament u velikoj meri i trudio se da svoju vlast vrši u dogovoru sa predstavnicima naroda.

Ipak, Oliveru Kromvelu nije zaboravio ubistvo oca. Nekoliko njegovih najbližih saradnika stradalo je od strane novog kralja, a telo Kromvela bilo je izvađeno iz groba i podignuto na vešala. 

U privatnom životu, Čarls Drugi bio je sušta suprotnost svoga oca. Neumereni hedonista, posvećen burnom ljubavnom životu i menjanjem ljubavnica, Čarls je za života već stekao nadimak Veseli Monarh.

Zanimao se za umetnost i trošio ogromne sume novca za umetnička dela. Na svoj dvor dovodio je najbolje engleske, holandske i flamanske slikare, a zahvaljujući čuvenom Antoniusu Van Dajku, slika "Čarls Drugi u lovu" postala je jedna od najpoznatijih umetničkih dela epohe baroka. Londonska kraljevska galerija za svoj prebogati opus najviše može da zahvali upravo Čarlsu Drugom.

Bezbrižno vreme restauracije prekinule su dve velike pošasti koje su zadesile Englesku, ne samo među najvećima u 17. veku nego i u celoj njenoj istoriji. Naime, 1665. godine izbila je epidemija kuge - "Crna smrt" se tako širila ostrvom da je skoro prepolovljen broj stanovnika. Poznat je zapis jednog letopisca iz tog vremena koji kaže da "živi nisu stizali da sahrane mrtve- takva je smrtnost kosila Engleskom".

Godinu dana kasnije, još jedna nedaća, ovog puta žrtva je bila prestonica. London je zahvatio tako veliki požar da je skoro dve trećine grada izgorelo a među njima više od 80 crkava i državnih ustanova. Među njima i remek-delo najčuvenijeg engleskog arhitekte Kristofera Rena - Crkva Svetog Pavla. Požar je trajao skoro četiri dana početkom septembra a krenuo je iz jedne pekare na Pading Lejnu i skoro progutao čitavu prestonicu.

Čarls Drugi je preživeo i kugu i požar ali je , uz gnev naroda, sve to na njega ostavilo duboke posledice. Nije više bio tako bezbrižan, nije se ni oženio niti je imao decu. Teško se razboleo od bolesti bubrega i umro u 55. godini, 6. februara 1685. godine. Pred kraj života ostavio je u amanet bratu da vodi računa o njegovim ljubavnicama, naročito najdražoj i najpoznatijoj, Neli Gvin.

Sahranjen je, prema tradiciji još od Viljema Osvajača iz 1087. u Vestminsterskoj opatiji, 14. februara, na vrlo skromnoj ceremoniji. Nasledio ga je brat Džejms Dugi, koji će takođe imati objedinjenu titulu kralja Engleske i Škotske.

Istorija će sada biti ponovo napisana, Ujedinjenim Kraljvstvom vladaće kralj Čarls Treći.

Komentari (0)

Evropa