RAT U UKRAJINI Tri drona oborena iznad Kurske i Orlovske oblasti; Zelenski čestitao Trampu na pobedi Dunav se izlio u Budimpešti: Reka nastavlja da raste, više od 15.000 volontera angažovano u odbrani od poplava

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Od Čerčila do Tras: Elizabeta II imenovala 15 premijera, neki je zvali da se izvinjavaju, druge je ona zvala za savete

Komentari

Autor: Euronews Srbija/ T. Kostić

10/09/2022

20:02

Od Čerčila do Tras: Elizabeta II imenovala 15 premijera, neki je zvali da se izvinjavaju, druge je ona zvala za savete - Copyright profimedia, Tanjug/AP/Jane Barlow

veličina teksta

Aa Aa

Iako nema klasičan pisani ustav, Velika Britanija je parlamentarna monarhija sa vrlo striktnim pravilima. Prema jednom od njih, svakog premijera imenuje monarh, a u prethodnih 70 godina to je činila kraljica Elizabeta Druga.

Imajući u vidu šarenolikost liste od 15 premijera koji su, da bi stupil na dužnost, morali da dobiju imenovanje od kraljice, očigledno je da je Elizabeta Druga zaista bila temelj i stabilnost države.

Iako je monarhu u Velikoj Britaniji zabranjeno da se uključuje u političke rasprave i javno iznosi svoj politički stav, postoje podaci o tome sa kojim premijerima je Elizabeta Druga bila u dobrim, a sa kojima u lošim odnosima.

Vinston Čerčil 1951 - 1955.

Elizabeta je postala kraljica sa samo 25 godina, u tom trenutku Čerčil je već bio prekaljeni političar koji se neskriveno divio njenom ocu. Po smrti kralja Džordža VI, Čerčil nije bio siguran da će njegova ćerka uspeti da zadrži ulogu koju je imala monarhija.

Vinston Čerčil bio je premijer Velike Britanije u dva mandata, s tim što je tokom drugog mandata kraljica Elizabeta Druga preuzela tron. Bilo je to nakon Drugog svetskog rata, kada je Čerčil već bio iskusi političar koji je vodio zemlju u teškom periodu. Njegova unutrašnja politika međutim ostala je u senci čitavih serija spoljno-političkih kriza koje su delimično bile posledica stalnog opadanja Britanske vojske i imperijalnog prestiža i moći.

Kada je odlučio da se povuče sa mesta premijera, kraljica mu je poslala pismo u kojem je navela koliko će joj nedostajati i kako nijedan naslednik nikada neće moći da zauzme mesto "njenog premijera".

Entoni Idn 1955 - 1957.

Entoni Idn bio je najpre ministar spoljnih poslova, a onda mu je pripala ni malo laka uloga da nakon Čerčila preuzme premijersko mesto. Njegov svetski ugled kao "čoveka mira" i veštog diplomate narušen je 1956. godine kada je pokrenuta britansko-francuska vojna akcija protiv Egipta zbog nacionalizacije Sueckog kanala, što je dovelo do izbijanja Suecke krize, nakon čega su SAD oštro osudile ovakvu jednostranu akciju Britanaca i Francuza i odbile da daju podršku vojnoj intervenciji.

Ovaj potez su njegovi politički protivnici okarakterisali kao istorijski korak unazad za britansku spoljnu politiku, i početak kraja britanske dominacije na Bliskom istoku. Istoričari tvrde da je napravio niz grešaka, pogotovo ne shvatajući dubinu američkog protivljenja ovoj vojnoj akciji. Nakon Suecke krize je podneo ostavku na mesto premijera zbog lošeg zdravlja. Veliki broj kritičara ga svrstava u redove najneuspešnijih britanskih premijera u 20. veku.

Harold Mekmilan 1957- 1963.

U početku, kraljici nije bilo lako da se nosi sa Mekmilanom. Međutim, nije prošlo mnogo vremena pre nego što su bili na "istoj talasnoj dužini". Zaista, kraljica je ubrzo počela da se oslanja na Mekmilana i njegove mudre savete, kako dok je bio na funkciji, tako i nakon njegovog penzionisanja 1963. Ono što je najvažnije, kraljica je takođe tražila njegov savet nakon neizvesnih ishoda opštih izbora u februaru i oktobru 1974, kada joj je davao savete o istorijskim presedanima.

Kada je Mekmilan podneo ostavku u oktobru 1963, iznete su optužbe da je kraljica bila u dosluhu sa njegovim navodnim blokiranjem zamenika premijera, Raba Batlera, kao i njegovog naslednika, što je dovelo do kontroverznog imenovanja Aleka Daglasa-Homa za novog premijera. U stvari, kraljica se udaljila od procesa, kako fizički – tako što je ostala van Londona, u zamku Vindzor – tako i lično – osiguravši da njen pomoćnik privatnog sekretara ser Edvard Ford bude kanal između palate i kabineta premijera. Palata je jasno stavila do znanja da izbor novog lidera treba da bude unutrašnje pitanje, samo za Konzervativnu stranku, proces poznat kao "Vi birate, mi šaljemo". Daleko od dogovaranja, kraljica je zadržala političku nepristrasnost monarhije, čekajući da joj se donese ime novog premijera.

Alek Daglas-Houm 1963 - 1964.

Kada je ser Alek Daglas-Home postao premijer u oktobru 1963. godine, kraljica je po prvi put imala premijera koga je već poznavala kao prijatelja, pošto je Home bio prijatelj iz detinjstva "kraljice majke". Sada je bila u neobičnoj situaciji da mora da formalizuje vezu koja je oduvek bila neformalna. Kada je Home otišao u Balmoral u svoju prvu premijersku posetu, prvi put je čuo zvuk kraljičinog zvaničnog gajdaša pre doručka, iskustvo koje ne bi doživeo tokom svojih prethodnih poseta kao porodični prijatelj. Koliko su bili bliski, govori to da je Home često pomagao kraljici da odredi imena za kraljevske konje, a inače kraljica je bila zaljubljenik u jahanje.

Harold Vilson 1964 - 1970.

Vilson je bio prvi laburistički premijer tokom vladavine kraljice Elizabete Druge, a čini se da nisu imali mnogo toga zajediničkog. Međutim, u knjizi "Kraljica: Elizabeta Druga i monarhija", Ben Pimlot je napisao da se Vislon prema njoj ponašao podjednako kao da je članica njegovog kabineta.

Njegov mandat je zapamćen po ukidanju smrtne kazne 1965. godine, develvaciji funte 1967. godine, kao i po uvođenju zajedničkog obrazovanja za dečake i devojčice.

Za razliku od unutrašnje politike, Vilson se nije pokazao liberalan na polju spoljašnje politike. Želeo je da održava ulogu Velike Britanije kao vodeću u svetu i na tome je radio tako što bi zadržao ujedinjen Komonvelt i održavao savez između Engleske i Amerike. Godine 1975, u Britaniji je održan prvi referendum na kome je većina glasala u korist pristupanja Evropskoj zajednici, čime je okončan period podele unutar laburističke stranke.

Edvard Hit 1970 - 1974.

Veza sa Edvardom Hitom nije uvek bila laka, jer se njegov pogled na svet oštro razlikovao od kraljičinog. Evropske integracije su bile Hitova vizija. Kraljica je, međutim, smatrala da je njena uloga šefa Komonvelta od najveće važnosti. Hit je verovatno najviše upamćen po tome što je uveo Veliku Britaniju u Evropu, nasuprot stavu kraljice da je Komonvelt važniji. "Nikad nije bila komforna sa njim", napisao je kraljevski biograf, prenosi Vašington post.

Džejms Kalahan 1976 - 1979.

Džejms Kalahan je primetio da je kraljica svojim premijerima pružila osećaj prijateljstva, a ne prijateljstvo. Vilson i Kalagan, njena prva dva laburistička premijera, obojica su se odlično slagali sa kraljicom. Vilson je primetio da je kraljica poštovala one koji su služili u oružanim snagama, zbog čega je njen odnos sa Kalaganom, koji je bio u Kraljevskoj mornarici, toliko opušten.

Kalahan je bio predan monarhiji, a za kraljicu je tvrdio da je spremna da "uvidi smešnu stranu života". Govorio je da je kraljica dobar slušalac. Njihovi razgovori, kako je naveo "išli su od širokog spektra socijalnih, do političkih i međunarodnih pitanja".

Margaret Tačer 1979 - 1990.

O tome kakav je odnos bio između kraljice i Margaret Tačer postoji više verzija, od onih koje govore da su bile bliske, do onih koje tvrde da su među njima postojale velike razlike i neslaganja. U pitanju je sudar dve izuzetno moćne žene između kojih je razlika u godinama bila samo šest meseci.

Nesumnjivo je bilo neslaganja u vezi sa aparthejdom u Africi, pa ipak, kraljica ju je, kada se povukla, odlikovala Ordenom zasluga. U svojoj autobiografiji Tačer je napisala da je uvek smatrala da je odnos kraljice prema radu vlade korektan.

Džon Mejdžor 1990 - 1997.

Mejdžoj je bio prvi premijer koji je bio mlađi od kraljice. Bio je lider 1992. godine koju je kraljica nazvala "užasnom godinom". Tada je Mejdžoj u parlamentu objavio da se princ Čarls i princeza Dajana razvode. On je takođe objavio novi finansijski sporazum po kojem će kraljica plaćati porez. Govoreći o Elizabeti Drugoj, kazao je da je u pitanju osoba sa kojom premijeri mogu da razgovaraju opušteno. "U mnogočemu to je katarzično", rekao je on.

Toni Bler 1997 - 2007.

Toni Bler, laburistički lider koji je deset godina bio premijer, imao je relativno hladan odnos sa kraljicom, sa kojom nije imao zajedničkih hobija ni interesovanja. Bler je za sebe govorio da je modernizator, pojam koji je tada bio popularan, dok je kraljica predstavljala stabilnost i kontinuitet. U svojoj knjizi "Putovanje", Bler je opisao prvu audijenciju kod kraljice, gde je, kako je naveo primetio dve stvari. "Bila je pomalo stidljiva, čudno za nekoga sa njenim iskustvom i na toj poziciji, a u isto vreme bila je direktna", napisao je Bler.

Gordon Braun 2007 - 2010.

U svojoj knjizi "Moj život, naša vremena" Gordon Braun opisao je svoju prvu audijenciju kod kraljice rečima da su imali "prijatan i poslovni razgovor o poslu koji je predstojio". Ipak, isto kao i Bler, ni on nije bio na listi gostiju za venčanje princa Vilijama i Kejt Midlton 2011. Taj propust nije prošao nezapaženo.

Dejvid Kameron 2010 - 2016.

Kraljica je govorila da je u dobrim odnosima sa Kameronom, a njih dvoje su i dalji srodnici. Ipak, on je napravio veliki propust 2014. godine govoreći o škotskom referendumu za nezavisnost. Naime, nije znao da su mikrofoni i kamere uključeni dok je gostovao u jednoj emisiji, pa je u javnost dospeo snimak na kom se čuje kako Kameron opisuje da je kraljica "prela od zadovoljstva", pošto joj je telefonom javio da je "sve u redu i sve OK", posle referenduma na kojem su Škoti odbacili nezavisnost.

Portparol Bakingemske palate rekao je da nikada ne komentariše razgovore između premijera i kraljice. Verovatno se Kameron zbog toga izvinio kraljici.

Tereza Mej 2016 - 2019.

Tereza Mej bila je druga premijerka za vreme Elizabete Druge, a čini se da su bile u dobrim odnosima. Mej je govorila da sve svoje premijere kraljica pozdravlja svojim šarmom, obzirom i sa impresivnim znanjem i razumevanjem trenutnih problema.

Boris Džonson 2019 - 2022.

Boris Džonson bio je premijer koji je kršio norme, a prekršio je i kraljevski protokol prvog minuta čim je stupio na dužnost. Objavio je da mu je kraljica u privatnom razgovoru rekla da ne zna zašto bi neko želeo posao. Prema izveštajima britanskih medija, Džonson se kraljici izvinjavao više puta. Kazao je da se izvinio nakon što je Vrhovni sud presudio da je Džonsonova odluka da suspenduje parlament "nezakonita, ništavna i bez efekta". Takođe je javno priznao da se kraljici izvinio kada je otkriveno da su u Dauning stritu organizovane žurke tokom zatvaranja zbog pandemije koronavirusa, kao i u noći kada je održana sahrana princa Filipa.

Liz Tras 2022.

Kraljica je pozvala Liz Tras kako bi joj odobrila andat samo dva dana pred smrt. One su se susrele u zamku u Škotskoj, budući da je kraljica već bila lošeg zdravlja i nije mogla da dođe u London. To je bila kraljičina poslednja značajna ustavna aktivnost.