Od kolapsa do Putinovih svetlih prognoza: Koliko sankcije Zapada zaista pogađaju rusku ekonomiju

Komentari

Autor: Aljazeera /DW /Bloomberg /Euronews Srbija

19/09/2022

20:35

Od kolapsa do Putinovih svetlih prognoza: Koliko sankcije Zapada zaista pogađaju rusku ekonomiju - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Uprkos skorašnjim izjavama ruskog predsednika Vladimir Putina da je Rusija zapravo na dobitku zbog zapadnih sankcija i da ekonomski "blickrig" protiv nje nije uspeo, posledice nametnutih sankcija u zemlji se ipak osećaju.

Iako je Međunarodni monetarni fond prošlog meseca poboljšao svoje ekonomske izglede za Rusiju u ovoj godini, predviđajući da će se BDP zemlje smanjiti za šest umesto prvobitno projektovanih 8,5 odsto, to i dalje predstavlja značajan pad. S druge strane, prema oceni Savezne službe državne statistike Rosstat, bruto domaći proizvod (BDP) Rusije pao je za 4 odsto u drugom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ministar ekonomije Rusije Maksim Rešetnjikov izjavio je da se očekuje da će ruska privreda ove godine zabeležiti pad od 2,9 odsto, a rast ponovo u 2023. godini.

I dok su ruski zvaničnici u svojim javnim izjavama optimistični, nedavno je procureo interni izveštaj pripremljen za rusku vladu koji daje mnogo strašniju sliku. Prema ovom izveštaju, koji je preneo Blumberg, Rusija bi se mogla suočiti sa dužom i dubljom recesijom kako se širi uticaj sankcija SAD i Evropske unije, ometajući sektore na koje se zemlja godinama oslanjala da bi pokrenula svoju ekonomiju.

Dva od tri scenarija u izveštaju pokazuju da se slabljenje ruske ekonomije ubrzava sledeće godine, pri čemu se ekonomija vraća na predratni nivo tek krajem decenije ili kasnije. U scenariju pod nazivom "Inercija" navodi se da će ekonomija dostići dno sledeće godine - 8,3 odsto ispod nivoa iz 2021. godine, dok se prema drugom scenariju zvanom "Stres" najniži nivo postavlja u 2024. na 11,9 odsto ispod prošlogodišnjeg nivoa. Bloomberg navodi da dokument, u čiju kopiju su imali uvid, kaže da bi ekonomiji mogle biti potrebne godine da se oporavi.

Svi scenariji predviđaju da će se sankcije koje su nametnute Rusiji dodatno pojačati i da je izvesno da će im se priključiti još zemalja. Oštro okretanje Evrope od ruske nafte i gasa takođe bi moglo da utiče na sposobnost Kremlja da snabdeva sopstveno tržište, navodi se u izveštaju.

Osim samih sankcija, koje pokrivaju otprilike četvrtinu uvoza i izvoza, izveštaj opisuje kako se Rusija sada suočava sa "blokadom" koja je "uticala na praktično sve oblike transporta", dodatno odsecajući privredu zemlje. Procenjuje se da bi čak 200.000 IT stručnjaka moglo da napusti zemlju do 2025. godine, što je prva zvanična prognoza sve većeg odliva mozgova.

"Ruska privreda dugoročno neće izdržati"

U dokumentu se poziva na uvođenje niza mera za podršku privredi i dalje ublažavanje uticaja ograničenja kako bi se ekonomija oporavila na predratni nivo 2024. i nastavila da raste nakon toga. Ali ti koraci uključuju mnoge od istih mera za stimulisanje investicija koje je vlada planirala u poslednjoj deceniji, kada je rast uglavnom stagnirao čak i bez sankcija.

Upitan o izveštaju Blumberga, ministar ekonomije Maksim Rešetnikov nazvao je prognoze "analitičkim procenama koje smo koristili da izračunamo šta će se desiti ako se ne odupremo, ne učinimo ništa", navodi TASS.

Prema pisanju Dojče vele istraživanje američkog univerziteta Jejl iz prošlog meseca pokazalo je da je uvoz u Rusiju u kolapsu i da se proizvođači bore s nabavkom delova, među kojima su poluprovodnici, kao i druge visokotehnološke komponente.

Jedan od koautora izveštaja, profesor menadžmenta Džefri Sonenfeld, nedavno je za britanski „Tajms radio“ ocenio da bi ruska privreda, ako Zapad ne popusti i ostane čvrst u pogledu sankcija, mogla, „uz ogromne poteškoće, da opstane samo još dve godine“. Drugi stručnjaci smatraju međutim da će za potpuni ekonomski kolaps Rusije biti potrebno mnogo više vremena.

„Dugoročno gledano, Rusija neće biti ništa više od benzinske pumpe za Kinu, ali ne prihvatam tvrdnju da će njena privreda za dve godine da propadne“, kaže za DW Rolf J. Langhamer, nemački stručnjak za trgovinu i bivši potpredsednik Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) iz Kila.

On naglašava da je Rusija nekoliko godina popunjavala svoj ratni budžet, i navodi da međunarodni finansijski stručnjaci smatraju da je zemlja dobro pripremljena za svako ekonomsko odvajanje od Zapada.

Šta može održati rusku ekonomiju?

U Rusiji je, od početka agresije, veliki broj stranih kompanija suspendovao ili ograničio svoje poslovanje. Takođe, zamrznuta je skoro polovina ruskih finansijskih rezervi, nekoliko najvećih banaka u zemlji izbačene su iz platnog sistema SVIFT, aviosaobraćaj je suspendovan, uvedeno je i ograničenje izvoza za određene napredne tehnologije.

Ove sankcije donele su neke rezultate, pa je na samom početku rata ruska rublja izgubila više od 30 odsto vrednosti. Međutim ruska ekonomija je pokazala veću otpornost nego što se u početku očekivalo - rublja je uspela da se oporavi, a inflacija je poslednjih meseci počela postepeno da usporava. Takođe, prihodi od nafte i gasa nastavlili su da podupiru finansije zemlje.

Anton Tabak, glavni ekonomista moskovskog kreditnog procenitelja Ekpert RA, rekao je za Al Džaziru da su dva faktora podstakla rusku ekonomiju tokom prvih šest meseci novog režima sankcija. Prvi je bio veliki porast izvoza roba, posebno energije. Prema vladinom dokumentu koji je videla novinska agencija Rojters, očekuje se da će Rusija ove godine zaraditi više od 337 milijardi dolara od svoje prodaje energije, što je povećanje od 38 odsto u odnosu na 2021. Drugi faktor je rast vladine potrošnje.

Tabak je rekao da je izvozni bum Rusije verovatno dostigao vrhunac zbog pada globalne potražnje i novih ograničenja embarga koji su stupili na snagu. Istovremeno, on je primetio da je ruski uvoz postepeno počeo da se oporavlja nakon oštrog pada ranije ove godine.

„Sada je ključno pitanje kako će ruska ekonomija proći kroz proces strukturne transformacije. Govorimo o prelasku potrošača na nove proizvode, pojavi novih lanaca snabdevanja i finansijskih posrednika i kompanijama koje se prilagođavaju novim ograničenjima. Prema mojim procenama i procenama Centralne banke, trenutno smo u najtežoj fazi procesa, koja bi mogla da traje između devet meseci do godinu dana", rekao je Tabak.

Osnivač pan-azijske konsultantske firme za investicije Dezan Shira & Associates Kris Devonšir-Elis smatra da postoje dva važna faktora koji bi potencijalno mogli da idu u korist Rusije. Prvi je da Moskva poseduje mnoge prirodne resurse koji su kritični za širu globalnu ekonomiju.

„Kada pogledate Rusiju, ona ima prve, druge i treće najveće rezerve na globalnom nivou praktično svega“, rekao je on.

I uprkos trenutnoj otuđenosti od Zapada, Kremlj je bio daleko od toga da bude geopolitički izolovan, rekao je Devonšir-Elis.

„Rusija ima neke moćne prijatelje, kao što su Kina, Indija i Iran, i neke sve moćnije poznanike, kao što su Saudijska Arabija, Turska, Brazil i veći deo Afrike“, rekao je on.