Interni izveštaj upozorava na duboku recesiju zbog sankcija od koje bi Rusija mogla dugo da se oporavlja

Rusija bi se mogla suočiti sa dužom i dubljom recesijom kako se širi uticaj sankcija SAD i Evropske unije, ometajući sektore na koje se zemlja godinama oslanjala da bi pokrenula svoju ekonomiju, navodi se u internom izveštaju pripremljenom za rusku vladu, piše Blumberg.

Kako navode, dokument nastao višemesečnim radom zvaničnika i eksperata koji pokušavaju da procene pravi uticaj ruske ekonomske izolacije zbog invazije predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, daje mnogo strašniju sliku nego što zvaničnici obično čine u svojim optimističnim javnim izjavama. 

Dva od tri scenarija u izveštaju pokazuju da se slabljenje ruske ekonomije ubrzava sledeće godine, pri čemu se ekonomija vraća na predratni nivo tek krajem decenije ili kasnije. U  scenariju pod nazivom "Inercija" navodi se da će ekonomija dostići dno sledeće godine 8,3 odsto ispod nivoa iz 2021. godine, dok se prema drugom scenariju zvanom "Stres" najniži nivo postavlja u 2024. na 11,9 odsto ispod prošlogodišnjeg nivoa. Bloomberg navodi da dokument, u čiju kopiju su imali uvid, kaže da bi ekonomiji mogle biti potrebne godine da se oporavi.

Svi scenariji predviđaju da će se sankcije koje su nametnute Rusiji dodatno pojačati i da je izvesno da će im se priključiti još zemalja. Oštro okretanje Evrope od ruske nafte i gasa takođe bi moglo da utiče na sposobnost Kremlja da snabdeva sopstveno tržište, navodi se u izveštaju.

Osim samih sankcija, koje pokrivaju otprilike četvrtinu uvoza i izvoza, izveštaj opisuje kako se Rusija sada suočava sa "blokadom" koja je "uticala na praktično sve oblike transporta", dodatno odsecajući privredu zemlje. Procenjuje se da bi čak 200.000 IT stručnjaka moglo da napusti zemlju do 2025. godine, što je prva zvanična prognoza sve većeg odliva mozgova.

U javnosti zvaničnici kažu da je udarac od sankcija bio manji nego što se strahovalo, sa smanjenjem verovatno manjim od tri odsto ove godine, a još manje u 2023. Spoljni ekonomisti su takođe prilagodili izglede za ovu godinu, povlačeći početne prognoze duboke recesije.

U dokumentu se poziva na uvođenje niza mera za podršku privredi i dalje ublažavanje uticaja ograničenja kako bi se ekonomija oporavila na predratni nivo 2024. i nastavila da raste nakon toga. Ali ti koraci uključuju mnoge od istih mera za stimulisanje investicija koje je vlada planirala u poslednjoj deceniji, kada je rast uglavnom stagnirao čak i bez sankcija.

Upitan o izveštaju Blumberga u utorak rano u Vladivostoku, ministar ekonomije Maksim Rešetnikov nazvao je prognoze "analitičkim procenama koje smo koristili da izračunamo šta će se desiti ako se ne odupremo, ne učinimo ništa", navodi TASS.

"Sa smanjenim pristupom zapadnim tehnologijama, talasom otpuštanja stranih kompanija i demografskim preprekama pred nama, potencijalni rast zemlje će se smanjiti na 0,5-1,0 odsto u narednoj deceniji. Nakon toga, on će se još više smanjivati, do 2050. godine, na nešto iznad nule. Rusija će takođe biti sve ranjivija na pad globalnih cena roba, pošto se ne može osloniti na međunarodne rezerve", kaže za Blumberg ruski ekonomista Aleksandar Isakov.

U narednih godinu ili dve, izveštaj upozorava na "smanjenje obima proizvodnje u nizu izvozno orijentisanih sektora", od nafte i gasa do metala, hemikalija i proizvoda od drveta. Iako je kasnije moguć neki oporavak, "ovi sektori će prestati da budu pokretači ekonomije".

Potpuni prekid isporuke gasa Evropi, glavnom ruskom izvoznom tržištu, mogao bi koštati čak 400 milijardi rubalja (6,6 milijardi dolara) godišnje u vidu izgubljenih poreskih prihoda, navodi se u izveštaju. Neće biti moguće u potpunosti nadoknaditi izgubljenu prodaju novim izvoznim tržištima čak ni na srednji rok.

Kao rezultat toga, proizvodnja će morati da se smanji, ugrožavajući ciljeve Kremlja za proširenje domaćih zaliha gasa, navodi se u izveštaju. Nedostatak tehnologije potrebne za postrojenja za tečni prirodni gas je "kritičan" i može ometati napore za izgradnju novih.

Planovi Evrope da prestane da uvozi ruske naftne derivate mogli bi da izazovu oštre rezove u proizvodnji, zbog čega domaće tržište takođe ostane bez goriva. Prošle godine je oko 55 odsto izvoza otišlo u Evropu. 

Proizvođači metala gube 5,7 milijardi dolara godišnje zbog ograničenja, navodi se u izveštaju.

Mnogi sektori ruske privrede zavise od uvoza

Ukoliko svetska privreda padne u recesiju, upozorava se u izveštaju, ruski izvoz bi dodatno mogao da padne. To bi moglo da izazove i pad rublje i skok inflacije.

Što se tiče uvoza, "glavni kratkoročni rizik je obustava proizvodnje zbog nedostatka uvoznih sirovina i komponenti". Na duži rok, nemogućnost popravke uvezene opreme mogla bi trajno ograničiti rast, navodi se u izveštaju.

"Jednostavno ne postoje alternativni dobavljači za neke kritične uvoze", navodi se.

Čak i u poljoprivrednom sektoru, gde je Kremlj hvalio svoje napore da zameni inostrane zalihe, zavisnost od ključnih inputa mogla bi da natera Ruse da smanje potrošnju hrane kako zalihe opadaju, navodi se u izveštaju.

Ograničenja pristupa zapadnoj tehnologiji mogu gurnuti Rusiju generaciju ili dve iza trenutnih standarda jer je primorana da se oslanja na manje napredne alternative iz Kine i jugoistočne Azije.

U izveštaju se upozorava da će sankcije takođe primorati vladu da revidira niz razvojnih ciljeva koje je Putin postavio pre rata, uključujući i one za podsticanje rasta stanovništva i očekivanog životnog veka.

Izveštaj detaljno opisuje širinu pogotka sankcija na različite sektore pa se tako, kad je poljoprivreda u pitanju, navodi da 99 odsto proizvodnje živine i 30 odsto proizvodnje mlečnih goveda Holštajn zavisi od uvoza. Takođe, seme za osnovne proizvode poput šećerne repe i krompira se uglavnom uvozi, kao i hrana za ribe i aminokiseline. Sankcije EU su utrostručile troškove drumskih pošiljki.

Dodaje se da 95 odsto putničkog prevoza ralizuje avionima inostrane proizvodnje i da bi nedostatak pristupa uvezenim rezervnim delovima bi mogao da dovede do smanjenja flote.

Kada su komunikacije i IT u pitanju u dokumentu se ističe da bi ograničenja na SIM kartice mogla da dovedu do toga da Rusija ostane bez njih do 2025. godine, dok bi njen sektor telekomunikacija mogao da zaostane pet godina za svetskim liderima 2022.