Igre 
Monarhija kao brend koji nadilazi Veliku Britaniju: Elizabeta II protokolarnu funkciju učinila moćnom i postala simbol
Komentari09/09/2022
-17:01
Uprkos svim promenama koje su neminovno pratile Veliku Britaniju u poslednjih 120 godina, monarhija je ostala kao brend koji je nadišao samu zemlju, a kraljica Elizabeta Druga je uspela da zadrži duh tradicije, istovremeno idući u korak sa vremenom, smatraju sagovornici Euronews Srbija.
Kraljica Elizabeta II je ušla u istoriju kao najdugovečniji britanski monarh, ali ne samo to, Elizabeta je bila i najdugovečnija kraljica neke zemlje. Na tronu je bila 70 godina, od 1952. godine kada je preuzela vlast nakon smrti oca. Kada je stupila na presto, predsednik SSSR-a bio je Josip Staljin, a SAD su bile pod vođstvom Harija Trumana. Od tada do danas Velika Britanija je promenila 15 premijera, od Vinstona Čerčila do Liz Tras pre samo nekoliko dana.
"Uprkos tome što je britansko carstvo počelo da se menja i transformiše u uslovima u kojima je Hladni rat učinio da Velika Britanija više ne bude među najmoćnijim silama, monarhija je ostala kao brend koji nadilazi Veliku Britaniju", rekao je istoričar Čedomir Antić i dodao da su Britanci većinski ostali naklonjeni monarhiji, iako su elite i obrazovani građani više republikanski nastrojeni.
Tanjug/AP Photo/Frank Augstein
Antić kaže da se smatra da je najveći izazov monarhije bio pogibija princeze Dajane, majke sadašnjih prinčeva Vilijama i Harija. Kako kaže, Britance je tada iznenadio izostanak reakcije.
Antić je naglasio i da je kod kraljice modernizacija imala veliki značaj, jer to više nije bila "Britanija koja vlada, nego kul Britanija".
"Ona je stupila na tron sa 26 godina. Uspevala je bar do pre desetak godina da drži korak sa novim vremenom”, naveo je Antić, istakavši da je kraljevska porodica ipak konzervativna, i da se drži određenih pravila.
Antić je naveo da su sada pred Velikom Britanijom veliki izazovi, i da kruna istovremeno mora da nađe svoje mesto u uslovima gde se najavljuje referendum u Škotskoj. Kako kaže, britanska kruna sada nema mnogo prostora za reforme, i da bi verovatno preskočili jednog vladara i izabrali princa Vilijama za naslednika da su hteli reforme.
Povezane vesti
"Označavala je jedinstvo"
Helena Ivanov, istraživačica na Institutu "Henri Džekson" istakla je kako je kraljica Elizabeta II učinila ono što niko nije očekivao, jer je funkciju koja suštinski nema političku moć, zapravo učinila veoma moćnom. "Označavala je jedinstvo, jer je perfektno u svakom trenutku ispunjavala ulogu monarha zemlje", rekla je Ivanov.
Tokom 70 godina otkako je Elizabeta II stupila na presto, u svetu su se deisle mnoge promene, a Ivanov ističe da je kraljica "uspela da zadrži duh tradicije, ali da ipak sa sobom nosi i duh vremena u kom je na čelu zemlje", kao i da smatra da će se to nastaviti i dalje kada je u pitanju kraljevska porodica.
Govoreći o izazovima koji pred Čarlsom III, kraljičinim sinom i novim kraljem Velike Britanije, Ivanov je rekla da se on "73 godine spremao za ovu dužnost, pa je Elizabeta II, upravo zbog svog osećaja za dužnost, osigurala da on u svakom trenutku zna šta radi".
Čarls III će se danas prvi put obratiti naciji sa pozicije monarha, a očekuje se i prva audijencija sa novom britanskom premijerkom Liz Tras.
"Očekujem da će to biti pomalo tužno obraćanje, jer ceo svet pati - oko kraljice se stvorio mit da nikada neće umreti, i verujem da će to biti deo njegovog govora, ali i da će se završiti na nekoj pozitivnoj noti, jer je kraljica toliko verovala u krunu da bi rekla da, iako je nema, kruna i monarhija moraju da se nastave", rekla je Ivanov.
Osim protokolarnih promena, ističe, teško je reći šta u bliskoj budućnosti sve očekuje Veliku Britaniju.
"Iako su svi znali da će se ovo desiti, i sama kraljica je prisustvovala vežbama za sopstvenu sahranu, mnogima je veoma teško da zamisle koje će sve promene uslediti. Britanija i kruna će opstati, mislim da će i kralj, kao i princ i princeza dobro raditi svoj posao, ali mislim da će bar u početku biti čudno da se kaže 'Bože čuvaj kralja' umesto 'Bože čuvaj kraljicu'", zaključila je Ivanov.
Povezane vesti
Kralj Čarls III je u još bližim vezama sa Karađorđevićima od Elizabete II
Prema rečima istoričara Slobodana Markovića, najveća modifikacija monarhije ogledala se u tome da je ona postala neka vrsta medijskog spektakla. Kako kaže, postala je neka vrsta TV žanra jer postoje novinari koji se bave samo kraljevskom porodicom.
"Prema tome je bilo dosta otpora na početku, ali je to učinilo da je kraljevska porodica danas izuzetno popularna, a kraljica najpopularnija. Što se tiče samog karaktera te monarhije, ona je još ranije bila parlamentarna, tokom 18. i 19. veka je monarh izgubio bilo kakve mogućnosti da efektivno utiče na Vladu, pa je i pre nje britanska monarhija bila pre svega samo simbol jedinstva Britanije, a mnogo manje politički centar moći", rekao je on.
Tanjug AP/Chris Jackson
Marković kaže da je početak dekolonizacija posle Drugog svetskog rata bio najizazovniji period njene vladavine, jer je značlilo da carstvo koje je obuhvatilo četvrtinu planete polako treba da se svede na Veliku Britaniju.
Povezane vesti
"To je proces koji i dalje teče, i malo-malo se neka ostrvska zemlja odluči da ne bude pod vlašću britanskog monarha. Pored toga, tu je i odustajanje pojedinih od tih novostvorenih država da nemaju britanskog monarha kao šefa države. Monarhija je, zapravo, i pomogla u Britancima u toj tranziciji od svetske sile broj jedan, do toga da nisu više najjača država čak ni u okvirima EU", kaže Marković.
Uoči najavljenog obraćanja Čarlsa III, domača javnost se interesuje šta se može očekivati od budućeg kralja.
"Interesantno je da je sadašnji britanski kralj još u bližim kraljevskim vezama sa srpskom kraljevskom porodicom nego Elizabeta II, pre svega zbog njegovog oca koji je došao iz grčke kraljevske porodice, kao i otac Aleksandra Karađorđevića. On je u vezama i sa drugim dinastijama sa Balkana, tako da vrlo dobro poznaje region. Bio je čest gost u Rumuniji, a održao je i govor u Skupštini Srbije, ima veliko zanimanje za razne tradicije, a u okviru toga i za pravoslavlje. Nekoliko puta je pomagao Hilandar, a naročito posle onog stravičnog požara", objašnjava Marković.
Preporuka za vas
Komentari (0)