Evropa

Decenije čekanja na tron: Život novog britanskog kralja pun je izuzetaka, a neki od njih ga vezuju i za Balkan

Komentari

Autor: Euronews Srbija/ T. Kostić

09/09/2022

-

12:19

Decenije čekanja na tron: Život novog britanskog kralja pun je izuzetaka, a neki od njih ga vezuju i za Balkan
Decenije čekanja na tron: Život novog britanskog kralja pun je izuzetaka, a neki od njih ga vezuju i za Balkan - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Čarls Filip Artur Džordž do juče je bio poznat kao princ od Velsa, a čim je srce njegove majke kraljice Elizabete II prestalo da kuca postao je kralj Čarls III. On je tu titulu stekao time što je najstariji sin Elizabete II i princa Filipa.

Čarls je, naime, imao tri godine kad je njegova majka u svojoj 25. godini postala britanska kraljica i decenijama je zatim čekao da mu pripadne tron. On je sa svoje 73 godine princ s najdužim stažom u britanskoj istoriji. Kralj Čarls III obratiće se danas naciji i to će biti njegov prvi govor nakon smrti njegove majke Elizabete II, rekao je njegov portparol, preneo je Rojters.

Rođen je 1948. godine u Bakingemskoj palati, a kumovi na njegovom krštenju bili su njegov deda Džordž VI i prababa Marija od Tecka. Ipak, rođenjem nije dobio titulu princa, već je po smrti svog dede postao vojvoda od Kornvola.

Iako je odrastao uz najbolje učitelje i guvernate, u slučaju Čarlsa prekršena je tradicija, pa je on pohađao javnu školu, umesto da obrazovanje stiče uz privatne tutore. Čarls je obrazovanje stekao u privatnom internatu na severu Škotske. Zanimljivost je da mu je u internatu školski drug bio Aleksandar II Karađorđevič. Još jedan izuzetak vezan za Čarlsa je to da, za razliku od ostalih britanskih prestolonaslednika, nije završio vojnu školu. Nakon što je diplomirao na Univerzitetu u Kembridžu, od 1971. do 1976. godine služio je u Kraljevskom vazduhoplovstvu i mornarici.

Titulu princa od Velsa dobio je 26. jula 1958. godine, a formalna ceremonija održana je tek 1. jula 1969. godine u Velsu. Iako je odrastao uz majku koja je bila najdugovečniji monarh, ne samo u istoriji Velike Britanije, već i sveta, Čarls je mahom obavljao protokolarne dužnosti. Osnovao je Prinčev fond 1976. godine, a pokrovitelj je, predsednik ili član preko 400 drugih dobrotvornih organizacija i fondova.

profimedia

 

Čarls je javno govorio o pitanjima kao što su organska poljoprivreda i klimatske promene, što mu je donelo nagrade i priznanja ekoloških grupa. Njegova podrška alternativnoj medicini, uključujući homeopatiju, bila je predmet kritike. Poznat je kao ljubitelj arhitekture često je isticao važnost očuvanja istorijskih zgrada.

Od 1993. godine, Čarls je radio na stvaranju Paundberija, eksperimentalnog novog grada zasnovanog na njegovom arhitektonskom ukusu. Takođe je autor ili koautor većeg broja knjiga.

Međutim, javnost je najviše intrigirao njegov privatan život. Godine 1981. oženio se ledi Dajanom Spenser, sa kojom ima dva sina, princa Vilijama i princa Harija. Međutim, par se razveo 1996. godine. Dajana, čija je popularnost u Velikoj Britaniji i svetu bila ogromna, stradala je u saobraćajnoj nesrećii u Parizu sledeće godine. Čarls se 2005. oženio svojom dugogodišnjom partnerkom Kamilom Parker Bouls, što isprva javnost nije lako prihvatila.

Tanjug AP/AP Photo

 

Veze sa Balkanom

Čarls je sa Balkanom povezan preko svog oca, princa Filipa koji je rođen na Krfu, ali je morao da napusti Grčku zbog vojnog puča. Iz Grčke je tajno iznesen kao beba od 18 meseci u korpi za voće. Filip je kršten u pravoslavnoj crkvi, ali je, da bi mogao da postane suprug kraljice Elizabete II, morao da promeni veroispovest. Ipak, Čarls je po svemu sudeći vezan za ove prostore.

On je Balkan zvanično posetio dva puta, prvi 1978. kada je posetio tadašnju SFRJ i bio gost Josipa Broza Tita.

AP video

Princ Čarls sa Josipom Brozom Titom u poseti SFRJ

Sleteo je avionom u Dubrovnik, da bi nakon obilaska tog grada, kao i Trogira doputovao u Beograd. Njemu u čast priređen je veliki banket.

U drugu posetu Balkanu Čarls je došao u martu 2016. godine kada je obišao Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, ali i manastire na Kosovu. Međutim, Čarls je tom prilikom otkrio da je na Kosovu bio i 1999. godine, o čemu nema podataka. Kako je tada rekao, bio je to period "kada je narod Kosova prošao kroz velike patnje i poteškoće".

Da je britanski monarh zainteresovan za pravoslavlje pokazuje to što je u Beogradu obišao Hram Svetog Save, a u dvodnevnoj poseti Srbiji nije propustio priliku da obiđe i manastir Kovilj. Znajući za naklonost Čarlsa pravoslavlju, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić poklonio mu je fotomonografiju na engleskom jeziku "Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije".

Pomoć Hilandaru

Kada je Hilandar zadesio katastrofalni požar 2004. godine, Čarls je uputio lično pismo podrške bratstvu manastira, navodeći da svako ko ima osećaj za lepo, ne može da ne bude pogođen stradanjem Hilandara. On je i posetio taj manastir pre požara 12. septembra 2003. godine.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu tog manastira, Čarls je ljubav i interesovanje za pravoslavlje stekao od svog oca, princa Filipa, a obojica su počasni članovi Društva prijatelja Svete gore u Velikoj Britaniji. Zbog takve privrženosti pronela se netačna glasina da britanski monarh planira da pređe u pravoslavlje.

Čarls je nakon požara oganizovao više akcija prikupljanja pomoći za obnovu izgorelog manastira, a na kraljevskom imanju Hajgrou u Velikoj Britaniji održao je 2011. godine prijem za obnovu Hilandara pod nazivom "Chilandar Appeal". To je bila treća faza te akcije, a tokom prva dva dobrotvorna prijema, oba organizovana u rezidenciji Bridžvoter haus u Londonu, skupljena su sredstva za obnovu manastirske pekare i opremanje biblioteke.

Sa srpskom dinastijom Karađorđević britanski dvor povezan je tako što je prestolonaslednik Aleksandar kumče kraljice Elizabete II. Međutim, veze sežu i dalje u prošlost, budući da je Petar II Karađorđević preko majke bio praunuk britanske kraljice Viktorije. Zanimljivo da su i njemu bili kumovi britanski kralj Džordž VI i Elizabeta Bouz-Lajon, kraljica majka. Jačanje porodičnih veza između britanske i srpske dinastije je nastavljeno i tokom Drugog svetskog rata, kada je kralj Petar II emigrirao u London.

Najavio da se neće mešati u politiku

U intervjuu za BBC povodom svog 70. rođendana, britanski prestolonaslednik - koji se našao na udaru kritika zbog iznošenja stavova po pitanjima kao što su klimatske promene - rekao je da zna da će morati drugačije da postupa kada postane kralj. Tom prilikom rekao je da se neće mešati u državna pitanja kada postane kralj "jer bi to bilo besmisleno", a ostaje da se vidi da li će tu tvrdnju ispoštovati.

Tanjug/AP/Frank Augstein

 

Velika Britanija našla se u političkoj krizi kada je premijer Boris Džonson bio prinuđen da podnese ostavku na tu funkciju, kao i na mesto predsednika vladajuće Konzervativne stranke jer je izgubio podršku ministara u vladi. Na njegovo mesto pre samo nekoliko dana izabrana je Liz Tras.

Pred Velikom Britanijom nalaze problemi sa kojima se suočava nakon izlaska iz Evropske unije, predstoji joj borba za pozicioniranje na evropskom kontinentu, kao i posebna uloga u svetskim okvirima, a u skladu sa geopolitičkim procesima zbog ruske agresije na Ukrajinu, ali i rastuće ekonomske i energetske krize.

Sve su to veliki izazovi za najstariju parlamentarnu monarhiju na svetu, za koju je smrt Elizabete II, uprkos što je u Velikoj Britaniji sve određeno striktnim pravilima i tradicijom, ipak veliki protres.

Komentari (0)

Evropa