Igre 
"Hrabri komandir" predvodi 60 brodova: Nakon sporazuma iz ukrajinskih luka "krenulo" više od 1,5 miliona tona žitarica
Komentari02/09/2022
-18:00
Otkako je postignut sporazum o izvozu žita iz Ukrajine, 61 brod isplovio je iz luka, a ukupno je ka raznim destinacijama krenulo više od 1,5 miliona tona žitarica, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo infrastrukture pre nekoliko dana. Ovaj sporazum potpisan je pod pokroviteljstvom UN i Turske, a omogućio je da brodovi natovareni žitaricama isplove iz crnomorskih luka prvi put od početka rata.
Ukrajinski sindikat trgovaca žitom UGA rekao je u posebnom saopštenju da kukuruz dominira u ukupnom obimu izvoza, čineći 62 odsto. Pšenica čini oko 17 odsto izvoza, a ječam šest. Ukrajina takođe izvozi uljanu repicu, seme suncokreta, soju i druge proizvode, prenosi Rojters.
Tri crnomorske luke su ponovo otvorene u skladu sa sporazumom koji su 22. jula potpisali Moskva i Kijev, a ministarstvo je saopštilo da su ove luke u mogućnosti da ukrcaju i šalju u inostranstvo 100-150 teretnih brodova mesečno. Ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski rekao je Rojtersu u ponedeljak da bi poljoprivredni izvoz zemlje mogao porasti na šest i po miliona tona u oktobru.
Sporazum koji su Rusija i Ukrajina potpisale bio je neophodan jer milioni ljudi u svetu zavise od prehrambenih namirnica koje im se dopremaju iz tih zemalja, a najviše su ugroženi regioni u Africi i Aziji. Međutim, prvi brod koji je isporučivao hranu u ime Svetskog programa za hranu je tek nedavno stigao na destinaciju.
Gde odlaze žitarice?
U pitanju je plovilo pod nazivom "Hrabri komandir", koje je nosilo oko 23.000 tona žitarica za ugrožene na području južne Etiopije, a ukrajinsku luku Pivdenji ovaj brod je napustio 16. avgusta. Drugi brod pod pokroviteljstvom Svetskog programa za hranu, "Karterija", natovaren je i spreman da krene ka Jemenu sa oko 37.500 tona žita.
Bez obzira na to što su u pitanju desetine hiljada tona žitarica koje idu ka najugroženijima korz Svetski program za hranu, u pitanju su i dalje samo mali delovi onoga što je zaista neophodno - tako su, na primer, prošle godine kroz ovu organizaciju ugroženi dobili oko 4,4 miliona tona hrane, a dve trećine je dolazilo iz Ukrajine.
Zvaničnici UN priznaju da su ovo skromni počeci, ali insistiraju da je važna šira slika.
Povezane vesti
"Morate da odvojite ono što radimo od značaja otvaranja luka i preplavljenja tržišta izuzetnom količinom žitarica", kaže Greg Barou, viši portparol Svetskog programa za hranu UN, prenosi BBC.
Rat u Ukrajini zaustavio je izvoz ove zemlje kada je bio na vrhuncu - cene žitarica, koje su već bile visoke zbog pandemije koronavirusa, dodatno su porasle pre nego što su se nedavno ponovo snizile.
"Prosečne izvozne cene bile su oko 30 ili 40 odsto više nego pre početka rata. Sad su oko osam odsto više, što pokazuje da su značajno pale", kaže Aleksandar Karavajcev, ekonomista iz Međunarodnog saveta za žito.
Nesigurnost izaziva nervozu
Deo smanjenja cena je posledica sezonskih uticaja, jer žetve napreduju na drugim mestima na severnoj hemisferi, ali je važan psihološki uticaj deblokiranja jednog od najvećih svetskih proizvođača žitarica, saglasni su stručnjaci.
Međutim, uprkos dogovoru koji je postignut u Istanbulu u julu, troškovi prevoza su i dalje skoro dvostruko veći nego pre rata, što odražava dugotrajnu nervozu oko potencijalnih opasnosti povezanih sa slanjem plovila u ratnu zonu. Ta nervoza će verovatno sprečiti Ukrajinu da postigne ciljeve koji su joj potrebni za generisanje prekopotrebnih prihoda, kojima bi se obnovila narušena ekonomija.
Za sada se čini da su manje brodarske kompanije, mnoge od njih turske, spremne da preuzmu rizik, dok se mnogi veliki svetski "igrači" još uvek suzdržavaju. Ipak, sat otkucava - sporazum postignut uz posredovanje UN i Turske važi samo 120 dana, mada može biti produžen sredinom novembra, ali samo ako se Rusija i Ukrajina dogovore.
Ugovori o žitu se obično sklapaju godinu i po ili dve godine unapred. Pošto niko ne može da predvidi stanje ukrajinske ekonomije u 2023. ili 2024. godini, biće potrebno vreme pre nego što velike svetske kompanije povrate nivo poverenja dovoljno da sklapaju takve sporazume.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)