Igre 
Norveški ultradesničar Anders Brejvik koji je ubio 77 osoba ponovo tuži vladu u Oslu
Komentari26/08/2022
-21:46
Norveški ultradesničar Anders Bering Brejvik koji je 2011. godine ubio 77 osoba, ponovo tuži norvešku vladu sa željom da okonča boravak u zatvorskoj samici, preneli su danas norveški mediji.
Brejvik je u samici od osude 2012. godine i nije u kontaktu sa drugim zatvorenicima tokom izdržavanja kazne, rekao je advokat Listen Storvik, prenosi AP.
On je za norvešku agenciju NTB rekao da je Brejvik početkom godine prebačen iz jednog u drugi zatvor, ali da, kako kaže, nije napravljen pomak po pitanju kontakata sa drugim zatvorenicima.
"Nema kontakt ni sa kim osim sa zatvorskim čuvarima", rekao je Storvik dodajući da to predstavlja kršenje ljudskih prava.
Sud je u poslednjoj odluci zimus zaključio da Brejvik mora da ostane u zatvoru, jer i dalje predstavlja potencijalnu pretnju i postoji "očigledan rizik" da bi mogao da se vrati ponašanju koje ga je navelo da počini masakr pre 11 godina kada je ubio 77 ljudi na letnjem kampu.
Tužio vladu zbog kršenja prava
Brejvik inače izdržava maskimalnu zatvorsku kaznu od 21 godine, a 2016. je već uspešno tužio norvešku vladu zbog kršenja ljudskih prava, žaleći se na svoju izolaciju od drugih zatvorenika, česte pretrese i činjenicu da su mu često stavljali lisice na ruke. Požalio se i na kvalitet zatvorske hrane, na to što mora da jede plastičnim priborom i što ne može da komunicira sa simpatizerima.
Iako je viši sud na kraju ipak doneo odluku koja nije išla u korist Brejvika, ovo samo pokazuje koliko daleko se norveški sistem krivičnog pravosuđa može "savijati" u korist prava i uslova života zatvorenika.
Povezane vesti
"Njegovi uslovi su odlični, kada se gledaju norveški standardi", rekla je Randi Rozenkvist, doktorka koja vrši psihijatrijske preglede Brejvika.
Ona je svedočila na ročištu za uslovni otpust da Brejvik, rekavši da osuđenik i dalje predstavlja pretnju po okolinu.
Čak i nakon Brejvikovih "nastupa" na ranijim ročištima koji su se održavali za uslovnu slobodu, norveške vlasti nisu pokazale da će ga tretirati drugačije od bilo kog drugog zatvorenika u zatvoru Skien.
Tanjug/Ole Berg-Rusten/NTB scanpix via AP, File
"Kod nordijskih zatvorskih kazni, glavna kazna je lišenje slobode. Sve nordijske zemlje imaju sisteme zasnovane na blažoj i humanoj kriminalnoj politici koja polazi od međusobnog razumevanja da kazna ne bi trebalo da bude stroža nego što je neophodno. Zatim, tu je rehabilitacija i princip da je bolje dugoročno rehabilitovati zatvorenika nego stvarati fabriku za kriminalce", rekao je profesor Johan Bout sa Odseka za javno i međunarodno pravo Univerziteta u Oslu.
Sve do pre oko 50 godina, norveški pravosudni sistem se fokusirao na kažnjavanje. Ali kasnih 1960-ih došlo je do reakcije na teške uslove u zatvorima, što je dovelo do reformi krivičnog pravosuđa koje su stavljale naglasak na blaži tretman i rehabilitaciju.
Kazna može da se produži
Inače, norveške kazne i zatvorski uslovi u oštroj su suprotnosti sa drugim evropskim zemljama poput Francuske, gde se najgori kriminalci mogu suočiti sa doživotnim zatvorom, uz mogućnost žalbe tek nakon 22 godine.
Brejvikov relativno blag tretman u zatvoru ne znači da će izaći uskoro, pa čak ni 2032. godine, kada mu se kazna završi. Iako je maksimalna zatvorska kazna u Norveškoj 21 godinu, zakon je izmenjen 2002. tako da se u retkim slučajevima kazne mogu produžavati na neodređeno vreme u koracima od pet godina ako se neko i dalje smatra opasnim za okolinu.
Povezane vesti
Brejvikov advokat, Ojstajn Storvik, rekao je u završnoj reči na ročištu za uslovnu slobodu da Brejvika treba pustiti kako bi dokazao da je reformisan i da više nije pretnja društvu, a da to nije moguće dokazati dok je u potpunoj izolaciji.
Međutim, Brejvikovo ponašanje tokom ovonedeljnog saslušanja za uslovnu slobodu bilo je za neke dovoljan dokaz da nikada više ne bi trebalo da bude van rešetaka.
Komentari (0)