Brejvik traži uslovnu slobodu, porodice žrtava i preživelih u strahu od širenja njegove ideologije

Norveški masovni ubica Anders Bering Brejvik pojavio se danas na saslušanju pred sudom, posle 10 godina iza rešetaka. On je, u pokušaju da dobije skraćenje zatvorske kazne od 21 godine, tvrdio da više nije opasan po društvo.

Ovaj desničarski terorista nije pokazao znake kajanja otkako je ubio 77 ljudi u napadu koji je izvršio bombom i oružjem 2011. godine, a porodice žrtava i preživelih strahuju da će tokom saslušanja naglašavati svoje ekstremističke poglede, koji će mu teško omogućiti ranije puštanje iz zatvora.

Randi Rozenkvist, psihijatar koja je pratila Brejvika od njegovog zatvaranja 2012. godine, rekla je da "ne otkriva velike promene u njegovom funkcionisanju" u odnosu na Brejvikovo hvaljenje razmerama masakra ili nacistički pozdrav koji je uputio na sudu 2016. godine.

"U principu i praksi, neko ko traži uslovnu slobodu morao bi da pokaže kajanje i da pokaže da razume zašto se takva dela ne mogu ponoviti", dodala je Rozenkvist.

Ona će svedočiti na njegovom saslušanju i podneti psihijatrijski izveštaj, što je obično ključna stvar kada je u pitanju pokušaj dobijanja uslovne slobode.

Berit Jonsen, profesorka sa Univerziteta norveške popravne službe, smatra da je "malo verovatno" da će Brejvik biti pušten na slobodu ranije od predviđenog. Ona je dodala i da je "sasvim očigledno da i dalje postoji veliki rizik da će počiniti nove zločine ako bude pušten na slobodu". Brejvikovo saslušanje traje već tri dana, ali presuda neće biti objavljena još nekoliko nedelja.

Zašto je osuđen?

Beljvik je u julu 2011. godine, nakon pedantne pripreme, odmetnuo auto-bombu ispred sedišta vlade u Oslu, kada je poginulo osmoro, a ranjeno nekoliko desetina ljudi. Zatim se odvezao do ostrva Utoja, gde je pucao na godišnji letnji kamp omladinskog krila levičarske Laburističke partije. Tamo je ubijeno 69 ljudi, većinom tinejdžera, pre nego što se Brejvik predao policiji.

Njemu je 2012. izrečena maksimalna zatvorska kazna od 21 godine uz klauzulu (koja se retko koristi u norveškom pravosudnom sistemu) da može biti zadržan na neodređeno vreme ako se i dalje smatra opasnim po društvo. Upravo ova klauzula znači da on može da traži uslovni otpust posle 10 godina. Iako ovo verovatno znači doživotnu zatvorsku kaznu, istovremeno otvara mogućnost da Brejvik može da zahteva godišnja saslušanja za uslovnu slobodu na kojima može da saopštava svoje stavove, kaže Jonsen.

Tanjug/Ole Berg-Rusten/NTB scanpix via AP

"Prema norveškom zakonu, on sada ima pravo da izađe pred sudiju. Iskoristiće to pravo, i teško mi je da imam neko mišljenje o njegovoj motivaciji", rekao je Ojstejn Storvik, Brejvikov advokat.

Storvik je potvrdio da će Brejvik pozvati švedskog neonacistu Pera Oberga da govori u njegovu odbranu. On inače ne bi iznosio osnovu Brejvikovog slučaja, ali je jasno stavio do znanja da niko ne treba da očekuje "žaljenje".

"Prema zakonu ne postoji obaveza da morate da se pokajete. Dakle, to nije pravno pitanje. Apsolutno je pravno pitanje samo da li je opasan", rekao je Storvik.

Lizbet Kristin Rejnland, koja je na čelu grupe za podršku porodicama i preživelima, strahuje da bi Brejviku sud mogao da posluži kao platforma za inspiricaju istomišljenika.

"Mislim da je za njega ovo način da privuče pažnju. Jedino čega se plašim je da on bude u prilici da slobodno razgovara i da svoje ekstremne stavove prenese ljudima koji imaju isti način razmišljanja", rekla je ona.

Ukazala je na slučaj u Norveškoj kada je muškarac, inspirisan terorističkim napadima na Novom Zelandu 2019. godine, ubio svoju polusestru i pokušao da upadne u džamiju.

Ne odstupa od ekstremističkih stavova

Od kako je zatvoren, Brejvik se nije libio da propagira svoje ekstremističke ideje na sudskim pojavljivanjima. Tokom suđenja 2012. godine ulazio je u sudnicu podižući zatvorenu pesnicu u znak pozdrava i govoreći ožalošćenim roditeljima da bi voleo da je ubio više ljudi. 

Pokušavao je da osnuje fašističku stranku u zatvoru i komunicirao je putem pošte sa desničarskim ekstremistima u Evropi i SAD. Zatvorski zvaničnici zaplenili su mnoga od tih pisama, plašeći se da će Brejvik inspirisati druge da izvrše nasilne napade.

On je 2016. godine tužio vladu, rekavši da njegova izolacija od drugih zatvorenika, česti pretresi i činjenica da su mu često stavljali lisice na ruke, krše ljudska prava. Takođe, često je pozdravljao novinare nacističkim pozdravima.

Tanjug/Ole Berg-Rusten/NTB scanpix via AP

Rejnland ukazuje da bi Brejvikovo ponovno obraćanje sudu moglo da otvori "psihološke rane" kada su u pitanju preživeli i porodice žrtava.

"Mislim da je apsurdno da ima tu mogućnost. Smešno je, ali morate da imate na umu da će sav fokus koji je stavljen na njega teško pasti porodicama poginulih i preživelima", rekla je Rejnland.

U vreme napada, Brejvik je tvrdio da je bio "komandant tajnog hrišćanskog vojnog reda" koji je planirao antimuslimansku revoluciju u Evropi. Istražitelji nisu pronašli tragove postojanja ovakve grupe. Uz to, 2016. Brejvik je opisao sebe kao "tradicionalnog neonacistu".

On na raspolaganju ima tri ćelije u najstrože čuvanom krilu zatvora Skien. Njegove zatvorske ćelije su opremljene konzolama za video-igre, televizorom, DVD plejerom, elektronskom pisaćom mašinom, novinama i spravama za vežbanje. Takođe, ima i dnevni pristup većem dvorištu za vežbanje. 

Rečeno je i da su njegovi uslovi "odlični" i da je dobio priliku da položi srednjoškolske ispite, kao i da sada "studira na univerzitetskom nivou". Sud koji ga je osudio 2012. proglasio ga je krivično uračunljivim, odbacivši stav tužilaštva da je psihotičan. Brejvik se nije žalio na kaznu.