Brejvik seje strah iz zatvora: Ekstremne ideje i nacistički pozdravi masovnog ubice zabrinjavaju Norvežane
Komentari24/01/2022
-21:09
Osuđeni masovni ubica Anders Brejvik provodi dane u prostranoj ćeliji sa tri sobe, igrajući video-igre, vežbajući, gledajući TV i pohađajući univerzitetske kurseve matematike i biznisa. On se nalazi u zatvoru zbog toga što je ubio 77 ljudi 2011. godine, a osuđen je na 21 godinu što je maksimalna moguća kazna u Norveškoj, uz mogućnost produžetka ukoliko sud proceni da za to ima potrebe.
Brejvik je izdržao polovinu od propisane kazne, i sada traži puštanje na uslovnu slobodu. Njegov tretman izgleda šokantno za sve van Norveške, u kojoj su zatvorenici, bez obzira na zločin koji su počinili, ipak dovoljno "privilegovani" da imaju neke pogodnosti života na slobodi. Uprkos načinu na koji je zatvorski sistem organizovan, međutim, Brejvik do krajnjih granica testira norvešku posvećenost toleranciji i rehabilitaciji.
"Nikada u Norveškoj nismo imali nikoga ko je bio odgovoran za ovoliko nasilje. I ovde se vodila debata o tome da li bi trebalo promeniti deo pravosudnog sistema zbog takvih poput njega", rekao je za AP Erik Kursetgjerde, koji je preživeo Brejvikov masakr na ostrvu Utoja kao tinejdžer.
Tokom trodnevnog ročišta za uslovnu slobodu ove nedelje, Brejvik je rekao da više nije nasilan, ali je takođe i pozdravio prisutne nacističkim pozdravom, zagovarajući dominaciju "bele rase", ponavljajući ideje u manifestu koji je objavio u vreme ubijanja. Taj ispad je bio poznat Norvežanima koji su putem televizije gledali delove prenosa suđenja Brejviku.
"Psihološke rane" za porodice stradalih
Lizbet Kristin Rejnland, koja je na čelu grupe za podršku porodicama i preživelima, strahuje da bi Brejviku sud mogao da posluži kao platforma za inspiricaju istomišljenika.
"Mislim da je za njega ovo način da privuče pažnju. Jedino čega se plašim je da on bude u prilici da slobodno razgovara i da svoje ekstremne stavove prenese ljudima koji imaju isti način razmišljanja", rekla je ona.
Od kako je zatvoren, Brejvik se nije libio da propagira svoje ekstremističke ideje na sudskim pojavljivanjima. Tokom suđenja 2012. godine ulazio je u sudnicu podižući zatvorenu pesnicu u znak pozdrava i govoreći ožalošćenim roditeljima da bi voleo da je ubio više ljudi.
Pokušavao je da osnuje fašističku stranku u zatvoru i komunicirao je putem pošte sa desničarskim ekstremistima u Evropi i SAD. Zatvorski zvaničnici zaplenili su mnoga od tih pisama, plašeći se da će Brejvik inspirisati druge da izvrše nasilne napade.
Rejnland ukazuje da Brejvikovo ponovno obraćanje sudu otvara "psihološke rane" kada su u pitanju preživeli i porodice žrtava.
"Mislim da je apsurdno da ima tu mogućnost. Smešno je, ali morate da imate na umu da će sav fokus koji je stavljen na njega teško pasti porodicama poginulih i preživelima", rekla je Rejnland.
Tužio vladu zbog kršenja prava
Brejvik je 2016. godine uspešno tužio norvešku vladu zbog kršenja ljudskih prava, žaleći se na svoju izolaciju od drugih zatvorenika, česte pretrese i činjenicu da su mu često stavljali lisice na ruke. Požalio se i na kvalitet zatvorske hrane, na to što mora da jede plastičnim priborom i što ne može da komunicira sa simpatizerima.
Iako je viši sud na kraju ipak doneo odluku koja nije išla u korist Brejvika, ovo samo pokazuje koliko daleko se norveški sistem krivičnog pravosuđa može "savijati" u korist prava i uslova života zatvorenika.
"Njegovi uslovi su odlični, kada se gledaju norveški standardi", rekla je Randi Rozenkvist, doktorka koja vrši psihijatrijske preglede Brejvika. Ona je svedočila na ročištu za uslovni otpust da Brejvik, rekavši da osuđenik i dalje predstavlja pretnju po okolinu.
Čak i nakon Brejvikovih "nastupa" na ovonedeljnom ročištu za uslovnu slobodu, norveške vlasti ne pokazuju da će ga tretirati drugačije od bilo kog drugog zatvorenika u zatvoru Skien.
"Kod nordijskih zatvorskih kazni, glavna kazna je lišenje slobode. Sve nordijske zemlje imaju sisteme zasnovane na blažoj i humanoj kriminalnoj politici koja polazi od međusobnog razumevanja da kazna ne bi trebalo da bude stroža nego što je neophodno. Zatim, tu je rehabilitacija i princip da je bolje dugoročno rehabilitovati zatvorenika nego stvarati fabriku za kriminalce", rekao je profesor Johan Bout sa Odseka za javno i međunarodno pravo Univerziteta u Oslu.
Sve do pre oko 50 godina, norveški pravosudni sistem se fokusirao na kažnjavanje. Ali kasnih 1960-ih došlo je do reakcije na teške uslove u zatvorima, što je dovelo do reformi krivičnog pravosuđa koje su stavljale naglasak na blaži tretman i rehabilitaciju.
Kazna može da se produži
Norveške kazne i zatvorski uslovi u oštroj su suprotnosti sa drugim evropskim zemljama poput Francuske, gde se najgori kriminalci mogu suočiti sa doživotnim zatvorom, uz mogućnost žalbe tek nakon 22 godine. Relativno mali broj francuskih osuđenika dobija maksimalnu kaznu, a među onima koji se suočavaju sa njom je Salah Abdeslam, jedini preživeli član dela Islamske države koji je napao Pariz u novembru 2015. Abdeslam se gorko žalio na uslove u zatvoru gde je pod 24-časovnim nadzorom u samici, nameštaj je pričvršćen za pod njegove male ćelije i dozvoljeno mu je da vežba samo jedan sat dnevno.
Brejvikov relativno blag tretman u zatvoru ne znači da će izaći uskoro, pa čak ni 2032. godine, kada mu se kazna završi. Iako je maksimalna zatvorska kazna u Norveškoj 21 godinu, zakon je izmenjen 2002. tako da se u retkim slučajevima kazne mogu produžavati na neodređeno vreme u koracima od pet godina ako se neko i dalje smatra opasnim za okolinu.
Brejvikov advokat, Ojstajn Storvik, rekao je u završnoj reči na ročištu za uslovnu slobodu da Brejvika treba pustiti kako bi dokazao da je reformisan i da više nije pretnja društvu, a da to nije moguće dokazati dok je u potpunoj izolaciji.
Međutim, Brejvikovo ponašanje tokom ovonedeljnog saslušanja za uslovnu slobodu bilo je za neke dovoljan dokaz da nikada više ne bi trebalo da bude van rešetaka.
Komentari (0)