Igre 
Produžen kovid pogađa 30 odsto pacijenata koji su preležali infekciju - niz simptoma i nove terapije
Komentari28/08/2022
-20:15
Širom sveta hiljade pacijenata koji pate od postkovid simptoma apeluju na vlade država za više pomoći zbog produženih simptoma kovid infekcije. Neke studije pokazuju da "dugi kovid" pogađa oko 30 odsto ljudi koji su preležali infekciju.
Infektolog prof. dr Vilijam Šafner sa Vanderbilt univerziteta u Nešvilu u Tenesiju kaže za Euronews da je produženi kovid problem za veliki broj ljudi, ali i za zdravstveni sistem.
"Neke studije pokazuju da 30 odsto ljudi koji su se oporavili od akutnog kovida imaju i dalje simptome. Nekada su oni umereni, nekada vrlo složeni i traju duže od tri meseca posle izlečenja. To je problem za veliki broj ljudi, ali je problem i za zdravstveni sistem. U mom medicinskom centru, ali i drugim, uspostavili smo specijalizovane klinike za dugi kovid kako bismo radili sa tim pacijentima", rekao je Šafner.
Navodi da je tim pacijentima potreban čitav spektar pomoći, da je kod svakog pacijenta individualno, te je potrebno da se u njihovo lečenje uključi tim različitih specijalista.
"Neki od njih imaju simptome koje nazivamo umerenim, poput gubitka čula ukusa i mirisa što vremenom ide na bolje. Neki ljudi imaju fizičke posledice poput stalnog bola u zglobovima i mišićima, zatim osećaj kratkog daha, a postoje i ljudi koji imaju problema sa koncentracijom. Zato nam je potrebna čitava paleta specijalista koja radi sa njima kako bi se nosili sa tim simptomima na duži rok", pojasnio je Šafner.
Nove terapije
Tokom lečenja pacijenata sa produženim kovidom uporedo se rade i studije gde lekari pokušavaju da utvrde kako virus izaziva ovakve tegobe kod pacijenata i da li bi to moglo da se prevenira.
profimedia
Upitan da li će biti potrebni novi tretmani za lečenje produženog kovida Šafner navodi da su tretmani sve napredniji, a da je moguće da će biti i novih terapija.
Povezane vesti
"Moguće je da će biti i sasvim novih terapija koje se tek razvijaju. Pružamo pacijentima i psihološku terapiju, ali i blage vežbe", naveo je on.
Ističe da je psihološka podrška veoma važna jer je pacijentima veoma teško, bili su funkcionalni ljudi pre nego što su se zarazili kovidom.
"Ako ne možete da se skoncentrišete na sistematski način, vrlo je teško da funkvcionišete u bilo kom poslu, profesionalnom okruženju", naveo je on.
Situacija u Srbiji
I u Srbiji je slična situacija. Korona je kod nekih pacijenata ostavila trajne posledice na zdravlje te su u pojedinim kliničkim centrima, kao što su KC Srbija, Bežanijska kosa otvorene ambulante za pacijente sa postkovid sindromom.
I u svim ostalim centrima, posebno onima koji su bili u kovid sistemu, pacijenti koji su bolovali od kovida 19 dolaze na kontrolu. U ambulantnom delu KBC Zvezdara više od polovine pacijenata su pacijenti koji se javljaju na kontrolu posle kovida.
Korona najčešće ostavlja posledice na plućima, srcu, krvnim sudovima. Lekari kažu da im se najčešće javljaju pacijenti kod kojih se javljaju tromboze, zgrušavanja krvi, koje mogu da dovedu do embolije pluća pa čak i smrtnog ishoda.
profimedia
Osim na krvnim sudovima korona može da ostavi i ozbiljne posledice na plućima.Pulmolog KBC Zvezdara dr Nataša Petrović Stanojević rekla je nedavno za Euronews Srbija da imaju pacijenata sa poskovid fibrozu pluća.
Povezane vesti
"To je ozbiljno stanje koje podrazumeva da je plućno tkivo propalo i da se na njegovom mestu stvorilo ožiljno tkivo i da je kroz takva pluća otežana razmena gasova. Tada radimo funkcionalno ispitivanje - spirometriju, vadimo uzorak arterijske krvi da vidimo koliko ima kiseonika u krvi, šaljemo pacijenta kardiologu da bi procenili stanje srčanog mišaća. Pacijenta šaljemo na ehokardiografiju gde ćemo videti da li srčani mišić pati zbog nedostatka kiseonika", pojasnila je ona.
Bolovi u zglobovima, magla u glavi
Osim tromboze i promena na plućima korona može ostaviti neurološke posledice, ali i promene na zglobovima. Petrović je navela da im se javljaju pacijenti koji imaju "Brain fog" ili "maglu u glavi", ne mogu da se koncentrišu, žale se ne mogu ni da odgledaju film, ne mogu da čitaju knjigu, ne mogu da uče, imaju teški poremećaj spavanja.
"Sve su to pacijenti kod kojih je period oporavka završen, a posledice na organima su ostale", navela je ona.
Postkovid sindrom se najčešće javlja kod pacijenata koji su imali teži oblik kovida, lečeni su u jedinicama intenzivne nege, bili na visokim protocima kiseonika.
Komentari (0)