Igre 
Merc, Šolc, Vajdel i još nekoliko imena: Ko su kandidati u trci za nemačkog kancelara i šta su im prioriteti
Komentari15/02/2025
-20:58
Nemačka će na vanrednim parlamentarnim izborima 23. februara odlučivati o budućnosti najveće članice EU i njene najveće, iako posrnule, ekonomije za naredne četiri godine.
Nedelju dana do izbora, ovo je vodič Euronews-a o tome kako je Nemačka došla do ovih vanrednih izbora, koji su glavni politički konkurenti i koji su njihovi politički prioriteti.
Zašto Nemačka izlazi na vanredne izbore?
Izbori su prvobitno bili zakazani za 28. septembar, ali su pomereni mnogo unapred nakon što je koalicija Socijaldemokratske partije (SPD), Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Zelenih, koja je vodila Nemačku od 2021. godine, pala u novembru.
Koalicija je propala usled ekonomskih i bezbednosnih izazova u zemlji, ali i sopstvenih ideoloških razlika — što je kulminiralo time da je kancelar Olaf Šolc otpustio svog liberalnog ministra finansija Kristijana Lindnera (FDP) zbog oštre budžetske rasprave.
Šolc je potom sazvao glasanje o poverenju u parlamentu. Izglasano je nepoverenje, pokrećući proces koji je doveo do zakazivanja vanrednih izbora za 23. februar.
Neobično kratka izborna kampanja bila je obeležena intenzivnom raspravom o migraciji i bezbednosti nakon dva napada u gradovima Magdeburg i Ašafenburg, u kojima su osumnjičeni bili poreklom iz Saudijske Arabije i Avganistana.
EPA-EFE/MICHAEL KAPPELER
U međuvremenu, desna Alternativa za Nemačku (AfD), prvi put je bila uključena u usvajanje jednog predloga u parlamentu, što je izazvalo snažnu reakciju i proteste širom zemlje. Predlog je pozivao na drastičnu reviziju migracionih pravila.
Povezane vesti
Usred izborne groznice, ekonomski izgled Nemačke ostaje sumoran. Nova vlada će naslediti ekonomiju koja se smanjivala dve godine zaredom, opterećenu birokratijom, rastućim troškovima energenata i nekada ključnom automobilskom industrijom koja se bori da odgovori na potražnju za električnim vozilima.
Ko su glavni kandidati i koji su njihovi politički prioriteti?
Fridrih Merc (CDU)
Kandidat koji je trenutno favorit na ovim izborima je Fridrih Merc iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Najnovije ankete pokazuju da CDU vodi sa 30 odsto, što predstavlja značajnu prednost od 10 procentnih poena ispred AfD-a, koji je na drugom mestu. Sam Merc je, prema istraživanjima, takođe favorit u trci za kancelara, sa udobnih 32 odsto.
Njegova stranka se zalaže za smanjenje poreza, reformu vojske koja se nalazi u lošoj situaciji, kao i radikalnu reviziju migracionih i azilantskih pravila u zemlji — predlog koji je izazvao haos u Bundestagu nekoliko nedelja pred izbore.
Merc — bivši investicioni bankar i nekadašnji rival prethodne liderke svoje stranke Angele Merkel — predstavio je "Agendu 2030", koja ima za cilj revitalizaciju nemačke ekonomije. Planira da smanji porez na dobit preduzeća na 25 odsto i poveća prag kada počinje primena najvišeg poreza na dohodak sa oko 67.000 evra na 80.000 evra.
Tanjug/AP/Oliver Berg
Njegova stranka predlaže ulaganje u unutrašnju sigurnost Nemačke, opremanje takozvanih "opasnih područja" sistemima za nadzor. Žele da nastave s izdvajanjima najmanje 2 odsto BDP-a za odbranu, unaprede vojsku, uključujući uvođenje nekog oblika obavezne vojne službe, i nastave sa pružanjem pomoći Ukrajini.
Povezane vesti
Sugerisao je da bi mogao pronaći sredstva za bar neke od svojih promena kroz izmene sistema socijalnih davanja, uključujući povlačenje pomoći od odraslih koji ne pokazuju "spremnost da rade".
U poslednjim nedeljama, CDU je učvrstio migraciju kao jedan od svojih glavnih prioriteta.
Stranka je usvojila neobavezujući plan od pet tačaka koji, između ostalog, poziva na odbijanje migranata na nemačkim granicama — mera koja nije u skladu sa evropskim zakonodavstvom o azilu.
Povezane vesti
Ostale predloge uključuju ukidanje spajanja porodica za one sa supsidijarnom zaštitom, meru koju je Merc pokušao i nije uspeo da sprovede u parlamentu, deportaciju migranata u Siriju i Avganistan, oduzimanje pasoša naturalizovanim Nemačkim građanima osuđenim za krivična dela, i smanjenje programa pomoći za tražioce azila.
Stranka Merca želi da Nemačka igra snažniju ulogu na međunarodnoj sceni i izgradnju nacionalnog saveta za bezbednost. Takođe se zalaže za smanjenje birokratije u EU.
Olaf Šolc (SPD)
Aktuelni kancelar Olaf Šolc iz SPD-a već nekoliko meseci drži treće mesto u anketama, a poslednje istraživanje pokazuje da stranka ima 15 odsto podrške. Sam Šolc je takođe treći na listi favorita među nemačkim biračima kada je u pitanju pozicija kancelara, sa 18 odsto, pokazuju ankete.
Popularnost stranke je opala u odnosu na poslednje izbore u Nemačkoj 2021. godine, kada je osvojila prvo mesto sa 25 odsto glasova. Pad podrške je uglavnom posledica vođenja nepopularne i konfliktne vladajuće koalicije.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Za razliku od CDU, AfD i FDP, SPD se zalaže za reformu "kočnice duga", koju smatra sredstvom za podsticanje javnih ulaganja i investiranje u infrastrukturu.
Stranka je za trenutni nemački sistem socijalnog osiguranja, ali je naglasila da bi povećala pritisak na dugoročno nezaposlene da nađu posao. Da bi pomogla radnicima sa niskim primanjima, predložila je povećanje nacionalne minimalne satnice sa 12,41 evra na 15 evra.
Stranka je učvrstila svoj stav o imigraciji i navodi da želi da ubrza deportaciju odbijenih tražilaca azila i da održi kontrolu na granicama pri kopnenim prelazima. Međutim, želi da zadrži svoj zakon o državljanstvu koji omogućava dvostruko državljanstvo i olakša dolazak IT stručnjaka i drugih kvalifikovanih profesionalaca u Nemačku iz inostranstva.
Šolc se našao pod kritikama tokom izborne kampanje zbog blokiranja pomoći Ukrajini, pozivajući se na nedostatak dostupnih sredstava. Uprkos tome, Ukrajina je važan deo izborne platforme SPD, a stranka predlaže da podrži zemlju oružjem i opremom, kao i viziju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o mirovnom sporazumu. SPD želi da nastavi da troši najmanje 2 odsto BDP na odbranu, što je postigla prošle godine, i da produbi integraciju EU.
Alis Vajdel (AfD)
Kandidatkinja AfD Alis Vajdel našla se u centru pažnje zbog neočekivane povezanosti sa tehnološkim milijarderom Ilonom Maskom.
Bivša ekonomistkinja, koja tečno govori kineski i živi sa svojim partnerom u Švajcarskoj, trenutno je na četvrtom mestu kao potencijalna kancelarka, sa 13 odsto podrške, dok je njena stranka na drugom mestu sa 20 odsto glasova, prema anketama.
Tanjug/AP/Szilard Koszticsak
Stranka je poznata po svom čvrstom stavu prema imigraciji. AfD želi da zatvori nemačke kopnene granice i poziva na masovne deportacije kroz ono što nazivaju "remigracija".
Vajdel je predložila smanjenje poreza i radikalno smanjenje birokratije. AfD želi da se drži "kočnice duga", ali njen manifest je nejasan u pogledu načina na koji bi stranka finansirala dodatna izdvajanja.
Stranka je prijateljski nastrojena prema Rusiji, pozivajući na kraj sankcija protiv Kremlja i ukidanje vojne pomoći Ukrajini. Takođe se zalaže za uvođenje obaveznog vojnog roka i povećanje izdvajanja za odbranu.
AfD i Vajdel dugo kritikuju Evropsku uniju i smatraju da Nemačka treba da izađe iz bloka, koji bi prema njihovom mišljenju trebalo da bude smanjen na zonu slobodne trgovine.
Takođe, stranka želi da povuče Nemačku iz međunarodnih klimatskih sporazuma, ponovo uvede nuklearnu energiju i obnovi gasovod Severni tok za uvoz ruskog gasa.
Robert Habek (Zeleni)
Stranka Zeleni nalazi se u anketama između trećeg mesta, izjednačena sa SPD, i četvrtog mesta. Robert Habek, bivši vicekancelar, nalazi se na drugom mestu kao potencijalni kanelar, sa 24 odsto podrške, prema poslednjim anketama.
profimedia
Zeleni, slično SPD-u, žele da uvedu poseban javni fond finansiran dugom kako bi modernizovali nemačku infrastrukturu. Takođe su predložili reformu "kočnice duga" kako bi podstakli veća ulaganja.
Stranka je malo popustila u pogledu svojih strožih klimatskih politika i želi da izgradnja nadzemnih elektroenergetskih linija bude prioritet, umesto skupljih podzemnih kablova. Takođe žele da smanje poreze na električnu energiju i pokriju troškove mrežnih nakada.
Kada je reč o migraciji, Zeleni žele da formiraju savet eksperata koji će davati preporuke u vezi sa politikama, a protive se prepuštanju postupaka za azil trećim zemljama.
Habekova partija je naizgled napustila svoj pacifizam iz prošlosti i sada podržava trošenje 2 odsto BDP-a na odbranu zemlje. Zeleni takođe žele da promovišu veću zajedničku nabavku oružja u EU i podrže ulazak Ukrajine u NATO.
Stranka se zalaže za reforme u EU koje zamenjuju jednoglasnost odlukama većine i smanjuju finansiranje članica koje podrivaju vladavinu prava. Takođe veruje da bi EU trebalo da obezbedi sopstvena finansijska sredstva.
Sara Vagenkneht (BSV)
Alijansa Sara Vagenkneht (BSV), koju su prošle godine osnovale Sara Vagenkneht i drugi koji su se odvojili od Levice, prvobitno je imala dobre rezultate i na evropskim i na državnim nemačkim izborima, ali je nedavno na anketama bila između 4 i 6 odsto.
AP Photo/Markus Schreiber
Stranka je sebe nazvala "jedinom mirovnom strankom" u nemačkom parlamentu i kaže da odbacuje sadašnje "nagomilavanje oružja", kao i isporuku oružja u zonama sukoba, uključujući Ukrajinu.
BSV želi jeftinu energiju, uključujući i iz Rusije. Stranka kaže da se protivi sankcijama Rusiji za koje Vagenkneht kaže da "nemaju nikakve veze sa ratom u Ukrajini".
Njen predizborni manifest predlaže da se klimatske promene shvate ozbiljno, ali da se "ne izgube u nasumičnom aktivizmu i da se u tom procesu spale milijarde evra novca poreskih obveznika".
BSV predlaže povećanje minimalne zarade, promovisanje građanskog osiguranja umesto privatnog i zakonskog zdravstvenog osiguranja, kao i smanjenje migracija.
Zalaže se za "kabinet stručnjaka" koji bi mogli da savetuju o političkim odlukama.
Kristijan Lindner (FDP)
Otpuštanje Šolcovog bivšeg ministra finansija Kristijana Lindnera nakon spora oko budžeta praktično je dovelo do kolapsa vladajuće koalicije. Od tada, njegova stranka FDP je konstantno na oko četiri odsto podrške.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Fiskalno konzervativni FDP se protivi reformi dužničke kočnice — neslaganje koje je dovelo do njegovog "otkaza". Stranka želi da smanji korporativni porez na ispod 25 odsto i smanji PDV na hranu u restoranima na 7 odsto.
Cilj mu je da pooštri pravila za naknade za nezaposlene i smanji naknade onima koji ne mogu dokazati da aktivno traže posao.
Želi da odloži ciljeve nemačke klimatske neutralnosti za pet godina, kao i da oživi nuklearne elektrane i proširi domaću proizvodnju prirodnog gasa.
Lindner i njegova stranka žele da smanje Evropsku komisiju i podrže većinsko glasanje za spoljna i bezbednosna pitanja bloka.
Što se tiče migracija, stranka je predložila preuzimanje nadležnosti za deportacije iz nemačkih država na savezni nivo.
Stranka se zalaže za slanje raketa Taurus dugog dometa u Ukrajinu, što je Šolc više puta odbacivao, a želi i nemačku dobrovoljačku vojsku.
Komentari (0)