Igre 
Sudar dve strategije: U Ukrajini se dešava ono što je Evropa htela da izbegne, a prognoze o nastavku rata ne ohrabruju
Komentari24/08/2022
-22:00
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara izvršio invaziju na Ukrajinu u Moskvi su verovatno očekivali brzu pobedu. Šest meseci kasnije, ovaj sukob pretvorio se u žestoki rat iscrpljivanja, sa gubicima na obe strane i milionima raseljenih Ukrajinaca.
Kada je Putin proglasio početak, kako je rekao, "specijalne vojne operacije", pozvao je ukrajinsku vojsku da se okrene protiv vlade u Kijevu, odražavajući uverenje Kremlja da će stanovništvo uglavnom pozdraviti osvajače. Vazdušno-desantne trupe poslate da zauzmu aerodrome oko Kijeva pretrpele su velike gubitke, a oklopne konvoje koji su se protezali duž glavnog auto-puta koji vodi ka prestonici Ukrajine napala je artiljerija. Međutim, nakon određenog vremena, Moskva je povukla svoje trupe iz oblasti u blizini Kijeva, Harkova, Černigova i drugih velikih gradova u "prećutnom priznanju" neuspeha brzog napada.
Vojni komentator Petar Bošković za Euronews Srbija kaže da će rat, nažalost, još dugo da potraje.
"Blickrig nije uspeo zbog loših obaveštajnih podataka, pa je onda Putin shvatio da ne može bez logistike i oslonio se na granicu", naveo je Bošković.
Nakon ovoga, fokus je prebačen na Donbas, gde se separatisti koje podržava Moskva bore protiv ukrajinskih trupa još od od 2014. i ruske aneksije poluostrva Krim. Više od 2.400 branilaca Marijupolja koji su se skrivali u velikoj čeličani Azovstal kasnije se predalo i bilo zarobljeno. Najmanje 53 poginulo je prošlog meseca u eksploziji u zatvoru na istoku Ukrajine, a Rusi su preuzeli kontrolu nad celom Luganskom oblašću, jednom od dve pokrajine koje čine Donbas.
"Vratili su snage na Lugansk i Donjeck, i krenuli ka Harkovu i Hersonu. U međuvremenu, osvojili su Marijupolj, Donjeck i Lugansk, a oko Hersona se vode intenzivne borbe. To je sada ključno mesto, i očigledno je strategija Rusije da se ide do delte Dunava čime bi se zatvorila Ukrajina što se tiče izvoza žita", kaže Bošković.
Ruski napadi u tri faze
Trenutno, kako piše agencija AP, Rusija pod svojom kontrolom drži oko 20 odsto ukrajinske teritorije. Međutim, tokom ovih šest meseci, ciljevi Moskve su se i te kako menjali u skladu sa situaicjom na terenu, kaže Bošković, koji smatra da su u tome postojale tri faze.
Povezane vesti
"Prva faza blickriga je bila da će smeniti vlast u Ukrajini, odnosno (predsednika Volodimira) Zelenskog. Međutim, to se nije desilo, imali su loše informacije. Izgleda da su ukrajinski oligarsi tome kumovali, iz prostog razloga što je mlađa struktura KGB očigledno bila sklona potpkupljivanju, pa su pogrešne informacije dolazile u Moskvu. Zatim je krenula druga faza, prebacili su trupe na jug Ukrajine, vezali se za svoju logistiku i prešli na iscrpljivanje svojom artiljerijom i raketama, na šta Ukrajina bez obzira na sve ne može da odgovori", ocenjuje Bošković.
On smatra da su danas u Ukrajini suprotstavljene dve strategije ratovanja - sa jedne strane je ukrajinska "strategija korozije", odnosno vraćanja kontrole nad delovima teritorije malo pomalo, dok se sa druge strane nalazi ruska "strategija zadržavanja", odnosno iscrpljivanja ukrajinskih resursa kojih je sigurno manje nego ruskih.
"Dolazi zima uskoro, i već u septembru dolaze blato i smrzavanje, To su i Nemci osetili 1941. i svesni su i Rusi i Ukrajinci. Ukrajina vodi strategiju 'korozoije', a Rusija vodi strategiju da tokom zime ostane na ovim položajima, eventualno da Herson stabilizuje, odnosno zauzme u potpunosti, jer Ukrajinci i dalje tu pružaju otpor, kao i u Donbasu. To je pozicija koja će biti zamrznuta sigurno do decembra. Rusija očekuje da će energetskom krizom podeliti Evropu, odnosno da će to učiniti Francuska i Nemačka koje zavise od ruskog gasa", objasnio je Bošković.
Ofanziva na Donbas je usporila, jer je Moskva bila prinuđena da premesti deo svojih trupa u oblasti na jugu koje je okupirala Rusija, kako bi se odbranila od potencijalne ukrajinske kontraofanzive. Ruske trupe zauzele su oblast Herson, severno od Krima, i deo susednog regiona Zaporožja na početku sukoba. Tamo je postavila promoskovske administracije, uvela svoju valutu, podelila ruske pasoše i započela pripreme za referendume.
Međutim, ukrajinske snage su nedavno povratile deo terena, gađajući mostove i skladišta municije. U međuvremenu, obe strane su razmenile optužbe za granatiranje najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje, koju je okupirala Rusija, što je izazvalo strah od nuklearne katastrofe. Bošković, međutim, ne smatra da tu ima preteranog razloga za brigu, jer kako kaže, "i jedni i drugi znaju o čemu je reč, i više je u pitanju medijski rat, jer znaju da to posle ne bi moglo da se kontroliše".
Šta je sledeće?
Ishod rata zavisiće od sposobnosti Rusije i Ukrajine da prikupe dodatne resurse, piše AP. Dok je Ukrajina sprovela mobilizaciju i proglasila cilj da formira vojsku od milion pripadnika, Rusija je nastavila da se oslanja na ograničeni kontingent dobrovoljaca - to je pristup koji odražava strahove Kremlja da bi masovna mobilizacija mogla da podstakne nezadovoljstvo i destabilizuje zemlju.
Moskva se odlučila za privremene korake, pokušavajući da ohrabri ljude da potpišu ugovore sa vojskom, sve više angažujući privatne paravojske kao što je Vagner grupa, pa čak i puštajući neke zatvorenike da se bore u ratu - međutim, to su nedovoljno velike mere da zadovolje bilo kakvu veliku ofanzivu.
Povezane vesti
"Ako Rusija ne mobiliše svoje stanovništvo i industriju, ne može da stvori preterano veću i efikasniju silu, pa će morati da razmotri kako da zadrži ono što je već zauzela", rekao je za AP penzionisani britanski general Ričard Barons.
Ukrajini takođe nedostaju resursi za bilo kakav brzi povratak kontrole nad celokupnom teritorijom, a Barons procenjuje da bi trebalo da prođe još dosta vremena da se sakupe snage sposobne da isteraju Ruse.
"To može da se desi samo ako Zapad obezbedi političku volju, pet ili šest milijardi dolara mesečno, oružje poput artiljerije velikog dometa, municiju koja podržava tu artiljeriju, a zatim omogući logističku i medicinsku podršku koja omogućava Ukrajini da izgradi milionske armije", rekao je Barons.
AP Photo
Povezane vesti
Da se teško mogu očekivati neka rešenja putem diplomatskih kanala, smatra novinar i diplomata Dragan Bisenić, koji je za RTS rekao da nema nikakvih naznaka u tom smislu, kao i da bi rat mogao da potraje i do polovine sledeće godine.
"U samoj EU postoji vidljiva podela na pristalice jedne ili druge opcije. Dok su tradicionalne zemlje EU, to jezgro koje je oko Francuske i Nemačke za prihvatanje statusa kvo kakav postoji i sada, druge države poput Baltičkih zemalja, bivših istočnoevropskih država, ili Poljske, Češke i drugih, traže i politički se zalažu za pobedu Ukrajine na vojnom polju", navodi Bisenić.
Sve dok na ratištu ne bude neke odlučujuće borbe ili nekog odlučujućeg ishoda, dodao je, teško da će bilo koja strana prihvatiti da započne pregovore.
"Ukrajini će podrška još dugo trebati"
Berons je istakao da Zapad mora biti spreman na to da će Ukrajini trebati podrška još dugo, uprkos rastućim cenama energenata i drugim ekonomskim izazovima koji proističu iz sankcija uvedenih Rusiji. "Napuštanje Ukrajine", rekao je Barons, "poslalo bi poruku Rusiji, Kini i svima ostalima da Zapad nema hrabrosti da se založi za svoje prijatelje, pa čak ni za sopstvene interese".
O tome da li je rat u Ukrajini prelomna tačka za "podelu sveta", govorio je za Euornews Srbija i Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.
"Indikativno je da neki drugi igrači poput Kine pre svega gledaju svoje interese, ali najavljena su nova zatvaranja, odnosno trajna zatvaranja EU prema Rusiji kada je reč o trgovini, ekonomskoj saradnji i energentima, tako da će ostati dugoročne posledice na kontinentu, pre svega po dugoročnu bezbednost", istakao je Novaković.
On je dodao da je ono što se trenutno dešava, "sve što su akteri u celoj Evropi od 1991. godine pa na ovamo, uključujući i Rusiju, hteli da izbegnu". Pored toga, Novaković smatra i da će u budućnosti verovatno morati da se pregovara u okviru nekih novih sporazuma o bezbednosti.
On je istakao i da se od samog početka vidi kako Rusija nema nameru da odustane od svojih ciljeva.
"Ako se setimo kako je bila najavljena invazija, ciljevi su bili postavljeni toliko široko da je Rusija imala odrešene ruke da u toku rata kaže da ih je ostvarila, ili da još nije. Postoji perspektiva da rat dosta dugo traje, i čini mi se da je ključna stvar koja će odrediti dalji tok vremenski period tokom zime, kada će se osetiti najteži efekti svega što se do sada dešavalo", zaključio je Novaković.
Komentari (0)