Šest meseci ruske invazije na Ukrajinu: "Rat iscrpljivanjem" koji je potresao Evropu i svet, sukobima se ne nazire kraj
Komentari24/08/2022
-07:19
Danas se navršava šest meseci otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu. Sukob je prerastao u opsežan i nemilosrdan rat sa svakodnevnim vazdušnim napadima i borbama kojima se i dalje ne nazire kraj, a bilans ranjenih, poginulih i raseljenih raste iz dana u dan.
Zapadni mediji i dalje se bave motivima Rusije za rat, a Gardijan navodi da Putinov cilj nije samo težnja da neutrališe režim u Kijevu, već da pokaže da je NATO nemoćan da ga zaustavi. Ukoliko u tom procesu iskoreni i ukrajinsku kulturu u oblastima koje Rusija zauzima, to bi u Putinovim očima predstavljalo bonus. Sa druge strane, kako piše Vašington post, i nakon šest meseci koliko rat traje, ukrajinska poruka zapadnim elitama se nije značajno promenila od 24. februara.
"Sve što nam je potrebno je oružje, a ukoliko imate priliku, naterajte Putna da sedne za pregovarački sto sa mnom", rekao je ukrajinski presednik Volodimir Zelenski u nedavnom intervjuju. Vašington post navodi da je procena Ukrajnaca zapravo da im dobro oružje na bojnom polju omogućava bolju poziciju u pregovorima i da je ono ključno u daljim sukobima.
I nakon svega toga, Gardijan navodi da je zapravo teško definisati šta bi sada predstavljalo pobedu ili poraz za bilo koju od zaraćenih strana i kako bi izgledale konture mogućeg kraja rata koji je, svi su saglasni, neizvestan.
Takođe, veliko pitanje su i posledice koje će ovaj rat da ostavi, ne samo na odnose Rusije i Ukrajine, već i na dalji odnos Evrope i Rusije. Analitičari veruju da će verovatno morati da prođu decenije da se sanira šteta.
Međutim, kada je reč o trenutnom stanju na terenu, veliki delovi istoka i juga Ukrjaine su pod ruskom kontrolom, zbog čega je Kijev ostao bez nekih značajnih luka u Crnom moru koje su ključne za izvoz i koje imaju veliki ekonomski značaj. Rusija, sa druge strane, trpi snažne zapadne sankcije, ali malo ko očekuje da će Putin skoro okončati rat.
Koliko bi rat moglo da traje?
Preciznih podataka o žrtvama i povređenima nema, ali je sasvim izvesno da su obe strane pretrpele značajne gubitke kako u ljudstvu, tako i u opremi. Uprkos tome, prekid vatre nije na vidiku. Politički analitičar iz Moskve Konstantin Kalačov kaže za France24 da je jasno da se ratu u Ukrajini ne nazire kraj.
"U ovakvim okolnositma niko ne može da pobedi. Sve ovo bi moglo da traje godinama. Rusija se nada da će pobetiti tako što će izmoriti suprutnu stranu. Suština je u tome da vreme nije na strani Ukrajine, jer bi njena ekonomija mogla jako brzo da se slomi", rekao je on za AFP.
Mari Dumulin, direktor Evropskog saveta za spoljne odnose, ističe da bi obema stranama sada bilo teže da se povuku, ali ona smatra da je ključna stvar u tome snažna podrška zapadnih saveznika.
"Svaka strana misli da još može prevagnuti vojnim putem pa nije verovatno da će rat završiti tako skoro", napominje Dumulin.
Analitičari smatraju da Putin stavlja sukob u kontekst ruskog otpora NATO-u i da je za njega bilo kakava sugestija "poraza" neprihvatljiva. Sagovornici France 24 navode da bi na dodatno zbližavanje Ukrajine i EU Putn mogao da odgovori napredujući prema ključnoj luci Odesi, čime bi Ukrajinu potpuno odsekao od mora.
Sa druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istovremeno bi mogao više da teži taktičkim uspesima, poput potapanja ruske raketne krstarice Moskve u aprilu ili čak da pokuša kontraofanzivu kako bi oslobodio neka područja.
"To bi mu omogućilo da dodatno motiviše ukrajinske jedinice i da opravda svoje zahteve za većom pomoći evropskih partnera", rekla je Dumulin.
I Njujork Tajms piše da će rat verovatno potrajati. Ističe se da Putin ima potpunu kontrolu nad ruskom vladom koja mu dizvoljava "dugu igru". Takođe, u tekstu se ističe i da Rusija ima istoriju pobeđivanja u "ratovima iscrpljivanja".
"U trenutnom ratu, ruske trupe možda ne napreduju značajno, ali ne napreduje ni Ukrajina. Još nije povratila teritorija na istoku i jugu. Ukrajinske trupe i civli su takođe pretpreli velike žrtve", naveo je dopisnik tog lista koji se bavi ratom u Ukrajini Majkl Švirc.
Predviđa se da će u narednim nedeljama Putin verovatno pokušati da poveća podršku koju ima u zemlji tako što će održati suđenja zarobljenicima iz ukrajinskog grada Marijupolja i da se nada da će na duži rok zapadna podrška Ukrajini opasti, naročito ako uspe da održi visoke cene energenata.
Može li Ukrajina da nastavi da pruža otpor Rusiji?
Vojna oprema i obaveštajni podaci koji stižu iz Evrope i SAD omogućili su ukrajinskim snagama da uspore, ali ne i da zaustave ruske snage u Donbasu i duž crnomorske obale. Međutim, to je istovremeno omogućilo Rusiji da konsoliduje svoje pozicije, s obzirom na to da je već uspostavila vojno prisustvo na Krimu u proteklih osam godina od aneksije.
Činjenicu da ključ uspeha u ratovanju Ukrajina vidi u oružuju koje dolazi sa Zapada potvrđuje i dosadašnje insistiranje Zelenskog koji traži nove sisteme
"Ukrajinski narod je ujedinjen i podržava vladu, ali ta stabilnost se takođe snažno oslanja na ideju da zapad pomaže Ukrajini u ovom ratu", rekao je Dimitri MInić sa Francuskog instituta za međunarodne odnose.
Dolazak hladnog vremena takođe će staviti na test odlučnost Ukrajinaca, ukoliko se suoče sa nestašicama goriva i restrikcijama struje ili grejanja i drugim teškoćama, posebno ako još ljudi bude bilo prinuđeno da napusti svoje domove zbog borbi.
Ukrajinski saveznici pokušali su da uguše rusku ekonomiju pritiskom na izvoz nafte i gasa, namećući istovremeno sankcije koje ograničavaju uvoz i prisilivši mnoge zapadne kompanije da odu iz zemlje. Kris Vifer dugogodišnji analitičar za Rusiju pri konsultantskoj firmi Makro-advajzeri kaže da to nije dalo potunog efekta.
"Rračuni od izvoza, uglavnom nafte, gasa, uglja i druge robe, ne samo da su nastavili da pristižu, već su i premašili očekivanja", rekao je Vifer.
On dodaje da su obični Rusi doživeli već sankcije posle aneksije Krima, a tada je vlada ubrzo pronašla nove izvore za industrijske komponente i druge materijale iz Turske i Azije.
"Ekonomija, industrija i ljudi su imali osam godina da se prilagode sankcijama, tako da su zemlja i stanovnici danas bolje pripremljeni i više samodovoljni, barem kad je reč o osnovnom", dodao je Vifer.
Međutim, on dodaje da bi posledice sankcija mogle da počnu da se osećaju u punom opsegu u godinama koje dolaze kako Rusija bude preusmeravala sredstva s investicija u rat, a strane firme budu i dalje oprezne.
Kolika je buduća cena rata?
Dumulin kaže za France24 da ukoliko se sukob pogorša tokom zime i u 2023. godini, mnogo toga će zavisiti od toga hoće li zapad nastaviti da pomaže, posebno da li će cena rata, pre svega u smislu rasta cena goriva i hrane, postati previsoka.
"Verovatno će doći vreme kada će Putin računati na zamor zapada i ponuditi određene ustupke… ne bi li podstakao zapadne zvaničnike da izvrše pritisak na Ukrajinu da prekine sukob pod ruskim uslovima", rekla je Dumulin.
Osim ako se ne dogodi neka katastrofalna vojna pogrešna procena, nije verovatno da će se ukrajinska vojska potpuno urušiti i malo ko očekuje da će Zelenski pristati na bilo kakve pregovore koji ne predviđaju povratak celokupne izgubljene ukrajinske teritorije, uključujući Krim.
A ako saveznici nastave da pomažu Ukrajini i šalju oružje, ruska vojna prednost mogla bi da se postupno smanji. To bi moglo da ugrozi i Putinovu podršku kod kuće i možda ojača opozicione snage pred predsedničke izbore u martu 2024. godine.
"Napetosti između Kremlja i onoga što je ostalo od civilnog društva pogoršali bi proglašenje rata, ratnog stanja i opšta mobilizacija", rekao je Minić.
Komentari (0)