Presušuje Rajna, a to je novi veliki problem za Evropu: Pad nivoa vode mogao bi da zatvori ključnu tačku tranzita
Komentari08/08/2022
-09:56
Dok se kontinent suočava sa nadolazećom ekonomskom krizom, Evropa se ujedno bori i sa velikim sušama. Veliki planovi za prebacivanje prevoza tereta sa puteva na reke tako bi jednostavno postali nevažni ukoliko najvažniji vodni put Zapadne Evrope bude previše plitak da bi njime mogli da plove brodovi.
Naime, nivoi vode na Rajni, glavnoj reci koja povezuje luke u Roterdamu i Antverpenu sa industrijskim središtem Nemačke i Švajcarskom bez izlaza na more, veoma su nisku, što otežava otpremanje uglja, hemikalija i druge robe u fabrike i elektrane uz reku, piše Politiko.
Veoma mala količina padavina donela je Rajni nivo vode od svega 49 centimetara u nedelju u Kaubu, uskom "grlu" na reci dugoj 1.200 kilomatara, koje se smtra i najvažnijom tačkom za navigatore koji procenjuju dubinu.
"Ako ostane suvo, imaćemo veliki problem", rekao je Mark Danijel Hajnc, šef Sekretarijata Međunarodne komisije za zaštitu Rajne (ICPR), organizacije preko koje zemlje koordiniraju napore za smanjenje zagađenja.
Kako je upozoravao Blumberg, u mestu Kaub, u Nemačkoj - ključnoj tranzitnoj tački za prevoz robe - nivo vode pašće, kako se predviđa, na 47 centimetara. Da je samo sedam centimetara niži, saobraćaj njome ne bi bio moguć.
Evropa se već suočava sa najvećom krizom u snabdevanju energentima u poslednjih nekoliko decenija jer je Rusija smanjila dotok gasa. Sada klimatske promene povećavaju nevolje kontinenta, a neprohodna reka mogla bi da zaustavi tok svega - od goriva do hemikalija.
"Pošiljke uglja su već organičene niskim vodostajima jer je manje brodova dostupno, a oni koji su spremni za upotrebu nose manje tereta. Troškovi isporuke uglja stoga se povećavaju, što zauzvrat povećava troškove rada postrojenja na ugalj", navodi se u saopštenju nemačkog dobavljača energenata EnBW AG.
Tokom 2018, poslednji put kad je vodostaj reke pao, rast Nemačke u četvrtom tromesečju pao je za 0,4 odsto, procenili su analitičari JPMorgana. Valja podsetiti kako je nemačka potreba za ugljem znatno porasla otkad dobija manje gasa iz Rusije, pa je Nemačka u opasnosti od gubitka 4,8 odsto ekonomskog učinka ako Rusija prekine snabdevanje zemlje prirodnim gasom, upozorio je prošlog meseca Međunarodni monetarni fond.
Protežući se na oko 1.288 kilometara od Švajcarske do Severnog mora, Rajna je ključna za isporuku i izvoz ulja za loženje, benzina, uglja i drugih roba. Nizak vodostaj znači da teretnjaci moraju da smanje opterećenje kako bi mogle da plove rekom.
Ogroman skok troškova
Predstavnik nemačkog Saveznog instituta za hidrologiju rekao je u julu da kada nivo reke padne na 40 centimetara ili niže neisplativo je da brodovi koje prevoze robu plove preko Kauba.
Niski nivoi već ometaju trgovinske tokove, ograničavajući količinu goriva koju brodovi mogu da prevezu u unutrašnjost Evrope. Švajcarska, koja koristi plovne tokove Rajne za uvoz goriva na bazi nafte, već oslobađa zalihe iz svojih strateških rezervi. Delovi snabdevanja gorivom u unutrašnjosti Europe takođe su otežani zbog prekida rada rafinerija u Nemačkoj, Češkoj i Austriji.
"Budući da je saobraćaj Rajnom poremećen, a alternative kao što su železnica i putevi sve skuplje, Nemačkoj i Švacarskoj će biti teško da izgradi velike zalihe gasnog goriva/dizela pre nego što se temperature spuste", rekao je Džoš Folds, naftni analitičar u firmi Fekst Globar Enerdži.
Troškovi dostave enormno su porasli. Prevoz tone goriva do Bazela u Švajcarskoj iz nemačke luke stoji više od 200 evra. To je najviše u poslednje tri godine, a poređenja radi cena je do samo pre nekoliko meseci bila tek 25 evra po toni. Kada barže ne mogu da se popune, potrebno je više njih za prevoz iste količine tereta.
Kako se pripremaju kompanije
Velike kompanije su već preduzele neke korake kako bi se pripremile. EnBW je tako izgradio svoje zalihe uglja. Proizvođač hemikalija BASF SE unajmljuje posebne barže koje mogu da plove na niskim nivoimavode. Iz Evonik Industries AG poručili su da su unajmili dodatne brodove i kamione kako bi nadoknadili izgubljeno.
"Trenutno nema značajnih ograničenja za naše lance snabdevanja i smatramo da su kompanije danas bolje pripremljene nego što su bile 2018", stoji u izjavi Evonik Industries, jedne od najvećih firmi za specijalne hemikalije u svetu.
Ipak, proizvođači koji žele da prebace prevoz s Rajne na puteve ili železnice neće biti te sreće. VTG AG i Hojer Grupa - dve specijalizivane logističke firme koje transportuju gas, ugalj i naftne proizvode - priznaju da su već u problemima, jer im nedostaje ljudi i vozila za preko potrebni transport robe.
Potražnja za transportom uglja je takođe rekordno visoka od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, kada su industrije počele da kompenzuju nestašice gasa ponovnim korišćenjem uglja, rekao je Rene Abel, šef komunikacija u VTG.
Suša u Evropi
Podsetimo, Evropa se zbog sve većih klimatskih promena suočava sa jednom od najtežih godina i to kada su u pitanju prirodne katastrofe kao što su suše i šumski požari.
Evropski komesar Maroš Šefčovič obavestio je početkom meseca poslanike EU da bi "sadašnja suša u Evropi mogla da bude najgora u istoriji". Naime, dugotrajna suša pogodila je nekoliko zemalja članica EU, poput Grčke i Italije, a toplotni talas u junu je zahvatio čak i severnu Nemačku, što je povećalo zabrinutost širom Evrope.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je izveštaj "Suša u Evropi - jul 2022" gde je procenio situaciju sa sušom u Evropi zasnovanu na podacima Evropske opservatorije za sušu. Kako se u izveštaju navodi, veći deo Evrope zajedno sa Velikom Britanijom je u poslednje vreme pod velikim rizikom upravo zbog dugotrajnijih suša koje su posledica visokih temperatura ovog leta.
Na primer, izveštaj takođe napominje da je u Italiji kritično stanje što se tiče vodostaja reka, i to pre svega reke Po. Inače, ova reka je važna za Italijane jer pomaže u proizvodnji oko 40 odsto hrane u zemlji, uključujući pre svega pšenicu.
Vanredna situacija proglašena je u pet italijanskih regona, a nedovoljna dostupnost vode dovela je do višestrukih ograničavanja vode u pojedinim opštinama. Slične mere preduzete su i u Francuskoj, piše na sajtu Evropske komisije.
Oko četiri meseca kiše jedva da je bilo, a vodostaj reke Po, najduže reke u Italiji, je sedam metara ispod proseka. Razlog svemu tome, navodi se dalje na sajtu EK, je nedostatak padavina koji je značajan za sadržaj vode unutar zemlje ali i na njoj u vidu reka i jezera. U izveštaju se pored više evropskih zemalja, napominje da su sušom pogđene i zemlje regiona - Hrvatska, Mađarska i Slovenija.
Komentari (0)