Lalić: Sporazum o izvozu žita značajan jer je to prvi dogovor od početka sukoba, Turska ima interes da bude garant

Komentari

Autor: Euronews

01/08/2022

21:19

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Prvi brod koji je danas napustio crnomorsku ukrajinsku luku od početka ruskog napada, nosi 26.000 tona kukuruza i, kako je navelo nadzorno telo UN, proći će inspekciju u Istanbulu, pre nego što nastavi put ka libanskom gradu Tripoliju, drugom po veličini u toj zemlji posle Bejruta. Vest da je brod napustio Odesu, potvrdili su turski i ukrajinski zvaničnici.

Moskva i Kijev su 22. jula potpisali odvojene sporazume sa Turskom i Ujedinjenim nacijama, čime su se stvorili uslovi za deblokadu izvoza ukrajinskih žitarica. Time je dogovoreno da se izveze oko 22 miliona tona žitarica i ostalih poljoprivrednih dobara iz crnomorskih luka u Ukrajini.

To je značajno jer je prvi dogovor od početka sukoba, i obe strane su očigledno našle interes da se sporazum potpiše - pitanje je samo kako će se sprovoditi, rekao je za Euronews Srbija Vojislav Lalić, novinar i nekadašnji dopisnik iz Turske.

"Turska je formirala jedan centar koji će kontrolisati sprovođenje sporazuma. U pitanju je značajan potez za taj deo sveta, mislim na Bliski istok i Afriku, jer blokada izvoza žitarica, ne samo ukrajinskih već i ruskih, već dovodi do gladi u tim zemljama, i UN je upozorio da bi moglo da gladuje milijardu ljudi u tom delu sveta, što bi izazvalo novi talas izbeglica", dodaje Lalić.

Kako je rekao, pošto se sporazum odnosi i na ruske i na ukrajinske žitarice, na tržištu se već oseća pad cena, koje su bile krenule da rastu usled blokade.

"Turska se sama izabrala jer ima direktni interes"

Očekuje se da teretnjak "Razoni" iz Sijera Leonea, koji je krenuo iz Odese, stigne u turske vode 2. avgusta, objavio je istanbulski Združeni koordinacioni centar (JCC), navodeći da je zatraženo od svih vojnih sila u regionu da obezbede brodu siguran prolaz, preneo je Rojters.

JCC čine zvaničnici Ujedinjenih nacija, Rusije, Ukrajine i Turske, i oni su nešto ranije ocenili da je luka u Odesi spremna i da je brod sposoban da napusti luku. Lalić ističe da "nije Turska izabrana da bude garant bezbednosti UN, već se sama izabrala za tu ulogu jer ima direktan interes da zaustavi rat u Ukrajini".

Prvi interes Turske je ekonomske prirode, dodaje Lalić, jer su Turska i Rusija veliki partneri sa robnom razmenom od 40 milijardi dolara.

"Turci polovinu gasa i petinu nafte uvoze iz Rusije, a i Ukrajina im je veliki partner. Turska zapravo, kako je (turski predsednik Redžep Tajip) Erdogan rekao, ne može da radi protiv svog naroda", ističe Lalić.

On navodi da, pored ovih razloga, postoji još jedan koji bi mogao biti i značajniji - u slučaju da se sukob proširi, Turska je susedna zemlja preko Crnog mora, i mogao bi da se prelije sve do nje.

"Erdogan očigledno sve čini da dovede te dve strane na najviši nivo za pregovarački sto, da bi se našlo rešenje, jer su shvatili da je dogovor oko žita otvorio vrata, ali ostaje da se vidi da li će se to iskoristiti", kaže Lalić.

"Potreban sastanak šefova država"

Isplovljavanje prvog broda koji nosi ukrajinske žitarice od početka sukoba pozdravili su i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, kao i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Gutereš je istakao da je "humanitarni imperativ da se obezbedi da se postojeće žitarice i druge prehrambene namirnice nađu na globalnom tržištu", dok je čelnik NATO naveo da ta alijansa podržava sporazum, i zahvalio Turskoj na tome što je imala "ključnu ulogu" u njegovom postizanju.

Ruski lider Vladimir Putin i turski predsednik su se, inače, sastali nedavno u Teheranu, u sklopu trilateralnog sastanka "Astana grupe" u kojoj učestvuje još i Iran, a koja je osnovana kako bi se rešio sukob u Siriji.

Planirano je da se Putin i Erdogan ponovo sastanu 5. avgusta, ovoga puta u Sočiju. Kako Lalić navodi, mađutim, u turskim medijima nema mnogo navoda o ovom planiranom sastanku.

"Erdogan će tada sigurno pokušati, kao što je i najavio, da dovede Rusiju i Ukrajinu za isti sto, odnosno šefove država. Pokazalo da razgovori na nižem nivou, kojih je bilo, nisu doveli do prekida neprijateljstava", istakao je Lalić.

Podsetimo, predstavnici Rusije i Ukrajine sastajali su se u nekoliko navrata kako bi pregovarali o potencijalnim ustupcima u ratu i napravili prostor za eventualni finalni mirovni sporazum. Iako je održano više krugova ovih sastanaka, izostali su bilo kakvi veći rezultati.