Kako kapitalizam može da pomogne u borbi protiv klimatskih promena: "Energetska kriza će ubrzati zelenu tranziciju"
Komentari26/07/2022
-18:33
Pokušaji Evrope da upravlja energetskom krizom nameću velika pitanja, u prvom redu da li zemlje članice mogu da obezbede energente iz novih izvora, da istovremeno ostanu posvećene klimatskim ciljevima, a da sve to postignu tako da ne povećaju pritisak na rast životnih troškova.
Alesio Terci, ekonomista i autor knjige "Večiti rast", rekao je za Euronews da, iako kapitalizam ima dosta negativnih strana, reč je o odličnoj mašineriji koja stimuliše inovacije, što će, kako kaže, biti potrebno prilikom utvrđivanja nove tehnologije za zeleniju ekonomiju.
"Zato ističem da je korisnije da umesto što neki maštaju o uništenju čitavog sistema, da promislimo šta je potrebno da se preorijentiše sistem i uloga kapitalizma u našoj borbi protiv klimatskih promena", naglašava ekonomista.
"Opcija zagađenja postaje skuplja"
Američki predsednik Bajden nedavno vratio iz Saudijske Arabije od koje traži da proizvede više nafte. Neke evropske države ukazuju da ne žele prekid isporuka ruskog gasa, a Nemačka se ponovo okreće uglju. Upitan da li će i ove zemlje biti voljne da se pridruže naporima za inovaciji i energetskoj tranziciji, sagovornik Euronewsa navodi: "Ako samo upotrebimo konvencionalnu mudrost, upotrebio bih argument da će ova energetska kriza zapravo ubrzati zelenu tranziciju. Kao što primećujete, možda to sada deluje pomalo čudno jer se ponovo otvaraju termoelektrane".
On, ipak, tvrdi da opcija zagađenja postaje skuplja, bez obzira na to da li je u pitanju metan ili gasovi od benzina, a to, kako dodaje, zelenu opciju čini daleko poželjnijom.
"Tu promenu ćemo prvo videti kod konzumenata. Pre samo godinu dana bih morao da ubeđujem moje prijatelje da kupe električni automobil i rekli bi mi da je to preskupo, da se investicija ne bi isplatila, a danas je na Zapadu to puno jeftinije nego automobil sa motorom na unutrašnje sagorevanje. A svedoci smo i da vlade investiraju daleko više u takvu tehnologiju iz razloga energetske bezbednosti, ulaže se u obnovljive izvore jer se želi prekid veza sa Rusijom kada je reč o fosilnim gorivima. Sve pokazuje da, ako ne gledamo kratkoročno, već na srednji i dugi rok, imamo ustvari ubrzavanje zelene tranzicije", objasnio je.
Da li je zelena tranzicija preveliki trošak?
U trenutku kada drastično rastu cene osnovnih životnih namirnica, može biti teško ubediti ljude da ulažu na druge staze. Na pitanje da li vlade moraju da se potrude da objasne važnost zelene tranzicije biračima, Terci kaže: "Mislim da ima tu problema u objašnjavanju jer je čitava stvar predstavljana kao trošak za troškom, ali nije u zvezdama zapisano da zelena opcija mora biti tako skupa. Dakle, postoji problem narativa".
Ipak, dodaje da će osobama koje jedva mogu da pokriju troškove života svakog meseca, biti potrebno da vlada pomogne i interveniše.
"Biće izazova i u kontroli inflacije, ali ako prođemo kroz turbulenciju u narednih nekoliko meseci koji će biti teški, iza svega stoji zeleniji svet", zaključio je ekonomista.
Komentari (0)