Brojne prepreke do zarobljenog ukrajinskog žita: Milioni tona koje svet čeka između neprijateljstava i plutajućih mina

Pregovori o prekidu vatre između Ukrajine i Rusije nisu ni na vidiku - svaka strana postavila je svoje uslove i ne nazire se obnavljanje bilo kakvih, čak ni posrednih pregovora.  Ipak, na jednom polju je po svemu sudeći postignut napredak - predstavnici sukobljenih strana danas se sreću u Istanbulu gde bi uz posredovanje Turske i Ujedinjinih nacija trebalo da razgovaraju o izvozu miliona tona blokiranog ukrajinskog žita preko Crnog mora i Mediterana.

Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rat je zarobio oko 22 miliona tona žita u Ukrajini.

Šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba dao je ohrabrujuću izjavu da su Ukrajina i Rusija na korak od postizanja dogovora o izvozu žita.

"Ukrajina je spremna da izvozi svoje žito na međunarodno tržište. Na korak smo od postizanja dogovora sa Rusijom. U završnoj smo fazi, a sada sve zavisi od Ruske Federacije", rekao je Kuleba u intervju za španski list "Pais", a prenosi agencija RIA Novosti.

Dogovor blizu, a daleko

Uoči razgovora u Istanbulu, visoki ruski diplomata rekao je da je Moskva spremna da osigura bezbednu plovidbu za brodove koji će prevoziti žito iz ukrajinskih luka, ali da će se zalagati za svoje pravo da proverava brodove u potrazi za oružjem.

Pjotr Iljičev, šef odeljenja ruskog ministarstva spoljnih poslova za veze sa međunarodnim organizacijama, rekao je da je ruska vojska u više navrata izjavljivala da je spremna da omogući bezbedne koridore za transport u Crnom moru.

Sedamdeset plovila iz 16 zemalja ostalo je zaglavljeno u ukrajinskim lukama, rekao je Iljičev, navodeći da su im ukrajinske vlasti zabranile isplovljavanje.

"Naši uslovi su jasni: moramo imati mogućnost da kontrolišemo i proveravamo brodove kako bismo sprečili bilo kakve pokušaje krijumčarenja oružja, a Kijev mora da se uzdrži od bilo kakvih provokacija", rekao je Iljičev, a prenosi ruska novinska agencija Interfaks.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je mesecima radio na obezbeđivanju sporazuma koji bi Ukrajini omogućio izvoz pšenice i druge robe iz Odese, najveće luke u zemlji, a takođe bi omogućio Rusiji da izvozi žitarice i đubrivo na svetska tržišta.

Profimedia

Upitan o današnjim razgovorima, Gutereš je u utorak rekao: "Zaista naporno radimo, ali još uvek ima mnogo toga što nije završeno".

Ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov optužio je prošle sedmice Rusiju za "terorizam" jer "drži kao taoce ljude na čitavom svetu" tako što blokira izvoz žitarica iz Ukrajine. Kako kaže, namera ruskog predsednika Vladimira Putina je da isposluje ukidanje nekih sankcija protiv Moskve, a da zauzvrat dopusti izvoz hrane.

Zemlja koju zovu "žitnicom sveta" pre rata je izvozila šest do sedam miliona tona žitarica mesečno. Prošlog meseca uspela je da izveze svega 2,2 miliona tona, dok je u zemlji, i to u vreme žetve, zarobljeno 22 miliona tona od prošlogodišnje žetve. Prema pisanju Vol strit žurnala, Rusija "tiho institucionalizuje" krađu žita tako što ga sama prebacuje do prijateljskih zemalja na Bliskom istoku.

Upravo takve tvrdnje dodatno komplikuju situaciju - Kijev optužuje Moskvu da isporučuje žito koje je ukradeno iz ove zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine tražilo je objašnjenje od  turskog ambasadora prošle nedelje nakon što su turske vlasti nakratko zadržale ruski brod za koji se sumnja da je prevozio ukradeno žito, ali su mu dozvolile da napusti i vrati se u rusku luku. Odgovor Ankare je bio da vlasti nisu mogle da utvrde da je brod prevozio ukradeno žito. Ipak, ostaje sumnja da iza svega stoje politički dogovori što ne bi bilo prvi put kada je u pitanju Turska, članica NATO koja odražava dobre odnose i sa Moskvom i sa Kijevom, a sada je u ulozi posrednika u pregovorima.

Alternativni putevi - skupi i komplikovani

Pre ruske invazije, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo, preko morskih luka izvozilo se oko 80 posto poljoprivrednih proizvoda, ali je izvoz hrane sada ograničen na dunavske luke, železničkih i drumskih punktova prema zapadu.

Sve i da se sukobljene strane dogovore o otvaranju luka, kao dodatni problem postavlja se i veliki broj mina koje su tokom prethodnih meseci rasute po Crnom moru. Kijev i Moskva okrivljuju jedni druge za bacanje mina u Crno more. Izvesno je jedino da je njihov broj nepoznat i da predstavljaju ozbiljnu opasnost za brodove.

Iako postoje i alternativni putevi za izvoz, oni dodatno komplikuju i poskupljuju cenu hrane. Tako je preko najveće rumunske luke Konstance od početka ruske agresije prošlo oko milion tona iz Ukrajine. 

SAD su predložile da se privremeni silosi za skladištenje ukrajinske žetve izgrade u Poljskoj, ali osim što je za to potrebno vreme, prevoz kopnom poskupljuje cenu proizvoda, a nezadovoljstvo su iskazali i poljski poljoprivrednici koji su u tome videli konkurenciju.

DW piše da su procene Ukrajina ima silose za oko 65 miliona žitarica u komercijalnoj proizvodnji. Oko petine se nalazi na okupiranim teritorijama. Sada mnogi farmeri pokušavaju da sagrade privremena skladišta, jer se veruje da će ovogodišnja žetva, uprkos ratu, iznositi oko 50 miliona tona.

Dogovor ili glad za milione

Pre ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, ova zemlja je obezbeđivala 46 odsto svetskih potreba za suncokretovim uljem, devet posto potreba za pšenicom, 17 posto za ječmom i 12 posto za kukuruzom, navodi američko Ministarstvo poljoprivede.

Satelitski snimci koje je 13. juna napravila misija Sentinel-2 Evropske svemirske agencije, a analizirao ih je Programa za žetvu Američke svemirske agencije, pokazuju da je 22 posto poljoprivrednog zemljišta na istoku i na jugu Ukrajine u ruskim rukama, prenosi AFP. Osim toga, zbog posledica rata ovogodišnja žetva će biti znatno manja od ranijih što će dodtno pogoršati svetsku prehrambenu krizu, ocenili su istraživači NASA.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu saopštila je da rat ugrožava zalihe hrane za mnoge zemlje u razvoju i da bi mogao da pogorša glad za do 181 milion ljudi.