Igre 
Evropski parlament usvojio godišnji izveštaj o Srbiji uz formulaciju o "međusobnom priznanju"
Komentari06/07/2022
-09:10
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ovogodišnji Izveštaj o Srbiji kojim se izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU, ali uz zahtev da pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom usklađivanje sa sankcijama Rusiji bude ključni element koji će određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja.
Glasalo je 635 od 705 poslanika EP. Za usvajanje je glasalo 523 poslanika, protiv je bilo 78, a 34 je bilo uzdržano.
Bilčik je uoči glasanja o rezuluciji izneo usmeni amandman koji se tiče rešavanja tenzija zbog problema sa tablicama između Beograda i Prištine, ali je više od 38 poslanika bilo protiv te amandman nije usvojen.
Usvojen na plenarnom zasedanju izveštaj Evropskog parlamenta dobija formu rezolucije, koja nije prvnoobavezujuća, ali predstavlja političke smernice za zemlju u procesu evrointegracija.
Na konferenciji za medije nakon usvojenog izveštaja, Vladimir Bilčik rekao je da Srbija mora da nastavi reforme, te istakao da bi sada što pre trebalo da dođe do formiranja vlasti.
"Pre svega potreban je nastavak reformi, moraju da se odviju što je pre moguće. Dobro je da smo dobili izborne rezultate, ali je taj proces bio veoma spor. Sada bi trebalo da se ubrzaju svi procesi, ne bi trebalo čekati sa formiranjem vlasti", rekao je Bilčik.
Takođe, jedna od važnih stvari za dalji napredak je i dijalog sa Prištinom.
Povezane vesti
"Dijalog Beograda i Prištine je jedini način da se reše otvoreni problemi, te da se odnosi zauvek reše pravonoobavezujućim sporazumom", kazao je Bilčik.
Posebno je istakao i važnost usklađivanja sa spoljnom politikom EU, nakon invazije Rusije na Ukrajinu.
"Potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno. Srbija je dala podršku u Skupštini UN i to jako cenimo, ali smo spremni da damo podršku Srbiji i da odluči da uvede sankcije. Mi smo uz Srbiju sve dok se kreće na cilju da postane članica EU, taj put mora biti što direktniji".
"Bitno je napomenuti i pozitivne stvari. Srbija je otvorila klaster četiri, a sada se mora preduzeti više da se otvore dalje klasteri. Naglasio bih da je bitan korak promena Ustava, a zadovoljan sam i da je EP odigrao veliku ulogu u dve faze međustranačkog dijaloga i podstakli rad političkih insituticija u Srbiji. Taj proces je bio pozitivan i Srbija sada ima parlaent koji ima više različitih partija", kazao je Bilčik u svom obraćanju.
Formulacija o "međusobnom priznanju"
U tekstu izveštaja amandanima je ubačeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju" što je prvi put da se međusobno priznaje pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.
Ipak, autor rezolucije Evropskog parlamenta, izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik istakao je da ni Evropski parlament, niti drugo telo EU ne odlučuju o kosovskom statusu i ukazao da to mogu samo države članice.
"Spomenuo sam da nisam baš bio zadovoljan što to uključujemo u ovaj dokument, ali je to deo političke realnosti. Dijalog se vodi, razgovori se održavaju na visokom nivou Beograda i Prištine. Tanjug/Zoran Žestić
Povezane vesti
Govoreći o dodavanje ove formulacije u tekst izveštaja nakon što ga je usvojio spoljnopolitički odbor EP, Dragiša Mijačić koordinator radne gruše za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU istakao je da Izveštaj EP nema direktnog uticaja na dijalog i pregovarački proces, ali da se ovaj dokument može posmatrati kao "jasna politika EU u daljem razvoju događaja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i EU integracijama Srbije".
"Izveštaj EP pokazuje većinsko raspoloženje evroparlamentaraca po pitanju rešenja odnosa između Srbije i Kosova, tako da možemo očekivati ovakve pritiske i u narednim godinama. Izveštaj takođe pokazuje koliko političke partije u Srbiji i ostali politički i društveni faktori malo rade sa evroparlamentarcima u objašnjavanju pozicije Srbije po pvom značajnom pitanju", kazao je Mijačić za Euronews Srbija.
I potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je za Euronews Srbija da je taj potez "demotivišuć" za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Povezane vesti
"Ako znate da se na kraju dijaloga očekuje međusobno priznanje, to je pričično demotivišuće za dalji tok razgovora. Mislim da bolje da, ako ima prostora, da se iz Rezolucije izbaci to i doda ono što inače stoji u našem pregovačkom okviru za Poglavlje 35, a to je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. To je statusno neutralna formulacija i takva treba i da ostane. Pitanje je samo ima li volje među evroposlanicima za to, naročito onima koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisno Kosovo", kazala je Grubješić.
Međutim, nakon glasanja, izveštaj je usvojen i rasprava o ovom dodatku nije bilo.
Evropski parlament ponavlja i poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.
U tekstu izveštaja pohvaljuje se napredak koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.
Komentari (2)
Aco
06.07.2022 11:53
Da priznamo nezavisnost teritorije koju nam otimate i da uvedemo sankcije Rusiji zbog otimanja teritorije. I povrh svega nas ocenjujete u pogledu razvoja vladavine prava. A šta je sa logikom?
Zivorad
06.07.2022 18:22
Znaci nikada u eu,nikada medju bandite koji su nam i oteli KOSOVO I METOHIJU