Igre 
Zaključci samita u Briselu: Pokrenuta ideja o formiranju Evropske političke zajednice, bez konkretnih pomaka za Balkan
Komentari24/06/2022
-16:15
Lideri EU 27 su danas usvajanjem zaključaka završili dvodnevni junski samit, tokom koga su, dodelili status kandidata Ukrajini i Moldaviji, a kada je u pitanju Zapadni Balkan pozvali na ubrzanje procesa pristupanja, ali bez konkretnih pomaka.
Lideri su razgovarali o predlogu za osnivanje Evropske političke zajednice čiji je cilj da se ponudi platforma za političku koordinaciju za evropske zemlje širom kontinenta.
"To bi moglo da se tiče svih evropskih zemalja sa kojima imamo bliske odnose. Cilj bi bio da se podstakne politički dijalog i saradnja radi rešavanja pitanja od zajedničkog interesa kako bi se ojačala bezbednost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta", navodi se u zaključicma Evropskog saveta.
Dodaje se da ovakav okvir "neće zameniti postojeće politike i instrumente EU, posebno proširenje", i da će u potpunosti "poštovati autonomiju donošenja odluka Evropske unije".
Evropski savet je u okviru zaključaka sa drugog dana samita podržao predlog Evropske komisije da Hrvatska usvoji evro kao zvaničnu valutu od 1. januara 2023. godine.
EU lideri su pozvali Evropsku komisiju da zajedno sa međunarodnim partnerima istraži načine za obuzdavanje rastućih cena energije, uključujući izvodljivost uvođenja privremenih ograničenja uvoznih cena tamo gde je to potrebno.
Komisija je pozvana i da hitno nastavi sa svojim naporima u cilju obezbeđivanja snabdevanja energijom po pristupačnim cenama, a poziva se i na bližu koordinaciju između država članica u oblasti energetike.
Povezane vesti
"Rusija će odgovarati za svoje dela"
U delu zaključaka koji se odnosi na rat u Ukrajini, Evropski savet ponavlja da čvrsto stoji uz Ukrajinu i da će Evropska unija nastaviti da pruža snažnu podršku ukupnoj ekonomskoj, vojnoj, socijalnoj i finansijskoj otpornosti Ukrajine, uključujući humanitarnu pomoć.
Napominje se da će Rusija, Belorusija i svi odgovorni za ratne zločine "odgovarati za svoja dela, u skladu sa međunarodnim pravom”, a sve zemlje, posebno kandidati za članstvo se pozivaju da se usklade sa sankcijama EU.
Najavljuje se i da će EK uskoro predstaviti predlog da se Ukrajini dodeli nova makrofinansijska pomoć u iznosu do devet milijardi evra.
Evropski savet u svojim zaključicma "priznaje evropsku perspektivu Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije", dodeljuje kandidatske statuse za Ukrajinu i Moldavijiu i navodi da je "spreman da dodeli status zemlje kandidata Gruziji" i kada budu rešeni prioriteti navedeni u mišljenju Komisije o zahtevu za članstvo Gruzije.
Zaključci prvog dana
Prvog dana samita EU lideri su usvojili zaključke o Zapadnom Balkanu, kojima pozivaju na "ubrzanje procesa pristupanja", "unapređenje postepene integracije" EU i regiona, ali i naglašavaju važnost napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Evropski savet "potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova" na Zapadnom Balkanu, izmeđuostalog i "kroz dijaloga Beograda i Prištine, a u cilju normalizacije odnosa Srbije i Kosova".
Tekst zaključaka ponavlja "nedvosmiselnu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana", ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.
Povezane vesti
EU lideri su poručili da je Konfrencija o budućosti Evrope bila jedinstvena prilika za saradnju sa evropskim građanima i pozvali institucije da obezbede efektivno praćenje ovog izveštaja o predlozima datim tokom Konfrencije.
Evropski savet je izrazio duboku zabrinutost zbog nedavnih ponovljenih akcija i izjava Turske i pozvao Ankaru da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih država članica EU.
Turska se poziva i da poštuje međunarodno pravo, da deeskalira tenzije u interesu regionalne stabilnosti u istočnom Mediteranu i da promoviše dobrosusedske odnose na održiv način.
Povezane vesti
Kada je reč o Belorusiji, EU lideri nagalšavaju da je demokratsko pravo beloruskog naroda da ima nove, slobodne i poštene izbore i pozvaju beloruske vlasti prekinu represiju i da oslobode političke zatvorenike.
Prvi sastanak Evropske političke zajednice nakon letnje pauze u Pragu
Predsednika Evropskog saveta Šarl Mišel, nakon debate EU lidera o Evropskoj političkoj zajednici, kaže da u pitanju "nije alternativa porširenju", već da se radi o platformi u okviru koje bi lideri partnerskih zemalja evropskog kontinenta sarađivali na obezbeđivanju stabilnosti i napretka Evrope.
"Prvi sastanak bi trebalo da se drži u Pragu, tokom predsedavanja Češke Savetom EU, nakon letnje pauze", poručio je Mišel.
Predsedsednik Francuske, Emanuel Makron, koji je prvi predstavio ideju Evropopske političke zajednice, napominje da postoji potreba za "političkim evropskim okvirom koji bi se bavio strateškim pitanjima".
"Videli smo da proširenje, zbog svoje brzine nije adekvatano za sve ono što radimo u Evropi. Zato želimo ovaj novi pristup koji bi uključio sve od Ukrajine do Islanda, u okviru koga bi partneri mogli da razgovaraju o pitanjima kao što su bezbednost, energetika, infrastruktura, ekonomiija, zdravstvo", poručio je Makron.
On je na kraju samita lidera EU u Briselu ponovio da je dogovoreno da se prvi sastanaka u ovom formatru održi tokom predstojećeg šestomesečnog predsedavanja Češke Savetom EU, a da je ideja da to bude "sastanak ravnopravnih".
"Kako stvari budu odmicale tako će se i nadograđivati ova ideja kojoj bi cilj trebalo da bude na dobrobit svih", kaže Makron.
Fon der Lajen: EU da se pripremi za "smetnje" u isporuci ruskog gasa
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da su predviđanja da evrozona nastavi svoj privedni rast u 2022. i 2023. godini, ali da će on biti manji od očekvanog zbog "teškog uticaja" rata u Ukrajini.
Ona je nakon samita lidera EU u Briselu pozvala na pripremu za moguće dalje smetnje u isporukama ruskog gasa ka Evropi.
"Rat u Ukrajaini ima teške posledice i na privredni rast i na inflaciju u Evropi. Videli smo ruske ometajuće aktivnosti oko isporuka gasa, a cene su porasle ne samo u obalsti energenata, već je poskuple i hrana. Moramo pregledati nacionalne planove i obezbediti da svi budu pripremljeni za dalja ometanja", poručila je Lajen.
Ona je ponovila da EU radi na zajedničkoj nabavci gasa i najvila da će Evropska komisja taj plan predstaviti u julu.
"Nećemo se više vraćati na jeftina fosilna goriva. Pored trenutne pomoći najpogođenijima, važno je da pomognemo ekonomijama da se priulagode novim uslovima. Koren našiprobelma jeste zavisnsot od fosilnih goriva i toga se moramo osoboditi", poručila je Lajen.
Ona je podsetila da EU planira mobilizaciju 300 milijardi evra da bi se došlo do više različitih dobavljača energenata, a udaljilo od Rusije, da bi se povećala energetksa efikasnost i što više prešlo da "domaću zelenu energiju".
Fon der Lajen kaže da su isporuke energenata iz SAD u EU porasle za 75 procenata ove godine, iz Norveške za 15 procenata, iz Azerbejdzana za 19 procenata.
Predsednica EK dodaje da je u 2021. godini EU postala drugo tržiste u svetu po povećanju kapciteta u obalsti obnovljivih energenata.
Preporuka za vas
Komentari (0)