Toplotni talas "zapalio" Evropu: Temperature više od 40°C ruše rekorde, požari besne – da li je ovo nova realnost

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/06/2022

14:46

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Španiju, Francusku i druge zapadnoevropske države tokom vikenda je pogodio je prvi toplotni talas, koji je izazvao šumske požare, dok suša već nedeljama plaši poljoprivrednike. Stručnjaci su zabrinuti da će visoke temperature u ranom periodu juna postati nova norma, a posledice talvih promena nisu nimalo zanemarljive.

Junski toplotni talas dostigao je vrhunac tokom prethodnog vikenda. Popularno francusko jugozapadno letovalište Bijaric zabeležilo je najvišu temperaturu svih vremena u subotu popodne od 42,9 stepeni Celzijusa, dok je u mnogim delovima regiona temperatura je premašila 40 stepeni.

"Ovo je najraniji toplotni talas ikada zabeležen u Francuskoj od 1947. godine", rekao je Matje Sorel, klimatolog u Meteo Fransu.

Temperature uobičajene za jul i avgust iznenadile su i Španiju, koja je blizu rekordnih junskih temperatura u poslednje četiri decenije. Španski meteorolozi navode da leto u ovoj zemlji zbog globalnog zagrevanja počinje između 20 i 40 dana ranije u odnosu na period pre 50 godina.

U Kordobi na jugu zemlje izmerena su 43 stepena Celzijusova, u Badahozu na zapadu 41 stepen, a u Toledu u centralnoj Španiji 40 stepeni, navela je španska metorološka služba.

Toplotni talas iznenadio je pored turista i domaće stanovništvo. Zvaničnici savetuju uzimanje što više tečnosti i boravak u raslađenim i zatvorenim prostorima dok je sunce jako.

Ministarka za ekološku tranziciju Teresa Ribera rekla je da je zabrinjavajuće to što se trenutno događa. "Ovaj rani, rekordni toplotni talas dolazi nakon prvog registrovanog pre manje od mesec dana, što je izuzetno zabrinjavajuće", navela je Ribera.

Ovolike junske temperature u Španiji nisu izmerene najmanje 20 godina.

Šumski požari besne

U velikom incidentu u Francuskoj, požar izazvan ispaljivanjem artiljerijske granate na vojnoj obuci u regionu Var u južnoj Francuskoj spalio je oko 200 hektara vegetacije, saopštile su lokalne vlasti.

"Nema pretnje nikome osim 2.500 ovaca koje se evakuišu i odvode na bezbedno", rekao je šef lokalne vatrogasne brigade Olivije Pekot.

Vatra je došla iz vojnog kampa Canjeurs, najvećeg poligona za obuku u zapadnoj Evropi.

Rad vatrogasnih službi bio je otežan zbog prisustva neeksplodirane municije u napuštenom području, ali su četiri aviona Kanadera bila raspoređena da bombarduju požare vodom.

Poljoprivrednici u zemlji moraju da se prilagode. Danijel Tofaloni, 60-godišnji farmer u blizini južnog grada Perpinjana, sada radi samo od "zore do 11:30 ujutru" i uveče.

Šumski požari u Španiji u subotu spalili su skoro 20.000 hektara zemlje u severozapadnom regionu Sijera de la Kulebra. Vatra je proterala nekoliko stotina ljudi iz svojih domova, a 14 sela je evakuisano.

Neki stanovnici uspeli su da se vrate u subotu ujutro, ali su regionalne vlasti upozorile da vatra "i dalje aktivna".

Vatrogasci se i dalje bore sa požarima u nekoliko drugih regiona, uključujući šume u Kataloniji.

Požara je bilo i u Nemačkoj, gde se predviđalo da će temperature u subotu ići do 40 stepeni Celzijusa, ali su dostigle samo 36 stepeni. Požar u regionu Brandenburg oko Berlina proširio se na oko 60 hektara do petka uveče.

Predukus budućnosti?

Velika Britanija je u petak zabeležila najtopliji dan u godini, sa temperaturama preko 30 stepeni u ranim popodnevnim satima, saopštili su meteorolozi.

Nekoliko gradova u severnoj Italiji najavilo je racionalnizovanje potrošnje vode, a region Lombardija bi mogao da proglasi vanredno stanje pošto rekordna suša preti žetvi. Italijanske mlečne krave davale su 10 odsto manje mleka, saopštilo je u subotu glavno poljoprivredno udruženje Koldireti.

O toplotnom talasu koji je zahvatio deo Evrope klimatolog Žan Deboom govorio je za Euronews i istakao da ova situacija nije ekstremna, ali jeste ekstrman intenzitet vrućina.

"Moramo da razdvojimo dve stvari. Meteorološka situacija kao takva nije ekstremna zato što postoji mala depresija zapadno od Iberijskog poluostrva koja donosi toplije vreme iz severne Afrike. Ono što je ekstremno jeste intenzitet ovih vrućina. Ono što vidimo u južnoj Evropi, ali i u Sjedinjenim Državama i ono što smo videli u maju u Pakistanu i Indiju, prošlog leta u Kanadi, u Evropi 2019. godine, predstavlja primer povećane frekvencije intenziteta i trajanja ovih događaja koji se dešavaju sve ranije", kazao je Debo.

Na pitanje kako da se građani nose sa ovom situacijim i kako gradovi da se prilagode, on je rekao da je veoma važno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

"Postoji trenutna adaptacija koju sprovode vlasti kada je reč o zdravlju i zaštiti starijih i male dece. Ali na kraju, nema drugog načina, osim ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Dakle, moramo da smanjimo emisiju gasova u atmosferu. Ovo je jasna poruka koju naučna zajednica sada potvrđuje na dnevnom nivou", istakao je klimatolog Žan Debo.