"Putinov Raspućin": Ko je kontroverzni filozof za kog Zapad tvrdi da je mozak ruske strategije u Ukrajini

Od početka ruske invazije na Ukrajnu brojni obaveštajci, zvaničnici i analitičari pokušvaju da shvate namere i poteze predsednika Rusije. Određeni zapadni mediji pišu da je ključ za razumevanje Vladimira Putina zapravo u idejama radikalno desničarskog filozofa i pisca Aleksandra Dugina koji je veoma uticajan u Rusiji, ali i šire. Njega mnogi optužuju i da je "autor” Putinove strategije u Ukrajini, a zbog delovanja tokom ukrajinske krize 2014. godine i podrške proruskim separatisima zabranjen mu je ulaz u SAD i Kanadu.

Ko je zapravo Aleksandar Dugin? U nastojanju da objasni njegovu ulogu u kreiranju ruske politike, "Vašington post" je sredinom maja objavio tekst sa naslovom “Ekstremno desničarski politički pisac koji je pomogao u oblikovanju Putinove vizije Rusije". "The Spectator" u naslovu koristi termin "Putinov mozak", a izraelski "Haaretz" piše "Da biste razumeli Putina, prvo morate da uđete u glavu Aleksandra Dugina".

Dugin je rođen u Moskvi 1962. godine i pripadao je uglednoj porodici. Otac mu je bio sovjetski obavaštajac. Od malena su ga zanimale mistične doktrine, spiritualizam i politički radikalizam. Pripadao je organizacijama koje su se protivile sovjetskoj vlasti. "Haaretz" piše da je on na ruski jezik preveo neka od dela Juliusa Evole, italijanskog filozofa za koga se smatra da je imao veliki uticaj na fašističke i nacističke doktrine. Kako se dodaje, Evolina kritika modernizma, a naročito suprotstavljanje liberalnom poretku vremenom su postali temelj pogleda na svet Aleksandra Dugina.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza devedestih godina, postaje veoma aktivan u javnom i političkom životu. On je do tada stekao dva doktorata, iz sociologije i iz političkih nauka. Zajedno sa kontroverznim autorom Eduardom Limonovim bio je među osnivačima Nacionalbošlevičke partije. To je bila ekstremno desna organizacija koja je pozivala na uspostavljanje novog ruskog carstva koje bi se protezalo od Vladivostoka do Gibraltara, a kasnije je zabranjena.

Dugin 1997. godine objavljuje knjigu "Osnovi geopolitike", koja je bila veoma popularna, a supermarketi su je čak izlagali na kasama. "Vašington post" navodi da su u njoj postavljene osnove za suočavanje za Zapadom pomoću dezinformacija i "meke moći" da bi se izazvale različite forme nestabilnosti i separatizma u SAD. "Haaretz" dodaje da je ta knjiga postala ključni udžbenik za studente Vojne akademije Generalštaba oružanih snaga Rusije, a određeni zapadni analitičari su je nazvali ruskom verzijom "Manfesta sudbine".

Novi značajan događaj u njegovom delovanju je kada je 2001. godine osnovao Evroazijsku partiju koja se protivi globalizaciji i koja poziva na formiranje antiameričkog bloka zasnovanog na strateškom savezu između Rusije, balkanskog sveta i muslimanskog sveta, naročito Irana.

Šta podrazumevaju Duginove ideje?

Duginovu filozofiju predstavio je Entoni Miler u tekstu za Euroasia Review. On ističe da su prema Duginu Rusi "eshatološki izabrani" i da oni moraju da se suprotstave lažnoj veri, pseudoreligiji zapadnog liberalizma i širenju tog zla: modernizmu, scijentizmu, postmodernizmu i novom svetskom poretku. Miler ruskog filozofa označava kao "mentora" ruskog predsednika, a dodaje da on vidi Rusiju kao "stožernu oblast" koja mora da povrati poziciju u srcu evroazijskog kontinenta.

"Politička teorija tradicionalizma Aleksandra Dugina želi da oslobodi socijalizam od materijalističkih, ateističkih i modernističkih karakteristika. On svoj pristup naziva četvrtom političkom teorijom zato što je usmeren protiv idelogija komunizma, liberalizma i fašizma", navodi Miler.

profimedia

Kako kaže, za Dugina Amerika predstavlja pretnju ruskoj kulturi i ruskom identitetu. On citira njegove reči: "Snažno verujem da je modernizam apsolutno pogrešan i da je sveta tradicija pravi put. SAD je manifestacija svega što mrzim – modernizma, zapadizacije, unipolarizacije, rasizma, imperijalizma, tehnokratije, individualizma i kapitalizma". Dugin žali jer smatra da Amerika uspostavlja planetarnu dominaciju, i što se trijumf američkog načina života širi svetom. Njegov zaključak je da je "sahranjivanje Amerike naša religiozna dužnost". Spas za Rusiju i za evroazijski kontinent je povratak "svetoj tradiciji". U očima Dugina, Rusija mora da se vrati svom pravom identitetu i to je moralna obaveza, istakao je Entoni Miler. 

Kakve su veze Dugina sa ruskom političkom elitom? 

Aleksandar Dugin nema formalnu poziciju u Vladi Rusije, a njegove izjave o predsedniku Putinu su često bile kontradiktorne. Međutim, kao se navodi u radu Alana Ingrama "Aleksandar Dugin: Geopolitika i neofašizam u postsovjetskoj eri", od kada je Vladimir Putin došao na mesto predsednika, Duginov uticaj je porastao, a ruska zvanična evroazijska orijentacija je konsolidovana. On piše da tokom Jeljcinove ere figure kao što je Dugin nisu imale toliko uticaja, ali da su za vreme Putina, ideje koje podrazumevaju Rusiju kao veliku silu postale ne samo prihvatljive, nego i osnovna komponenta zvaničnog diskursa.

"Vašington post" ocenjuje da je Kremlj usvojio Duginovu retoriku i da su odjeci njegove misli u Putinovim nedavnim govorima o odgovarajućem mestu Rusije u svetu bili "nepogrešivi".

Dugin je bio aktivan i u spornim regionima Južne Osetije tokom rata Rusije i Gruzije 2008. godine. U intervjuu za "Los Anđeles Tajms" iste te godine Dugin je ukazao na svoje prvobitne rezerve prema Putinu. Kritikovao ga je jer je okružen prozapadnim, proliberalnim političarima i savetnicima i osudio je Putinovu podršku Americi posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Međutim, on je rekao da je posle invazije na Gruziju, Putin prešao "tačku bez povratka". Istakao je da je njegova podrška Putinu sada "apsolutna".

Tokom ukrajinske krize 2014. godine Dugin je pružao podršku proruskim separatistima i otvoreno je kritikovao Putina što ne vrši invaziju na Ukrajinu. "Ruska renesansa može biti zaustavljena jedino u Kijevu", rekao je tada. Zbog podrške proruskim separatistima zabranjem mu je ulazak u SAD i Kanadu.

profimedia

"Haaretz" navodi da je Dugin radio kao savetnik bivšeg zamenika premijera i predsednika Dume koji je danas na čelu spoljne obaveštajne službe Rusiije Sergeja Nariškina. Takođe, blizak je sa Sergejom Glazjevim, članom Dume koji je služio kao Putinov ekonomski savetnik. Redovno piše za ultradesničarski portal koji objavljuje Konstantin Malofejev za koga se smatra da je Putinov prijatelj i da ima veze sa ruskim obaveštajnim službama.

"Solarni i lunarni Putin"

Odnos sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, Dugin je komentarisao u intervjuu za beogradsku "Politiku" 2017. godine. Tada je napomenuo da zvanično nije njegov savetnik.  

"Ako posmatrate u kakvom je odnosu linija moje filozofske i političke misli, sa Putinovim postupcima, možete videti da su u međusobnom saglasju, prate jedno drugo. Kako se to dešava, o tome ne želim da govorim. Trudim se da odražavam stavove našeg naroda i da im pridam intelektualnu formu", naveo je.

Na pitanje koliko često se sreće sa Putinom samo je kratko odgovorio: "To nije važno". On je istakao da se Putin ponekad strogo pridržava geopolitičkih i istorijskih interesa Rusije i da to naziva "svetlim, solarnim Putinom". Međutim, kako je tada ocenio, ponekad dolazi do pomračenja "i vidimo više sistemsku figuru Putina, koja se dogovara sa globalističkim elitama". Ruski filozof to naziva Putinovom "lunarnom” stranom.

Tanuug AP/Sergei Gubeyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Dugin je i veoma čest gost na ruskim televizijskim stanicama, a analitičari ukazuju da to ne bi bilo moguće bez odobrenja Vladimira Putina.

Koja je uloga Dugina u strategiji ruske invazije na Ukrajinu? 

Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu mnogi analitičari su zapravo uperili prst ka Duginovim idejama. "Vašington post" piše da nije preterivanje da se kaže da je Dugin, koji je često označavan kao "Putinov Raspućin", ili "Putinov mozak", "de facto" autor Putinove strategije u Ukrajini.

U sličnom tonu, "The Spectator" piše da je pripajanje Belorusije, Kazahstana i Ukrajine Rusiji deo Duginove vizije. "Opasniji deo je apokaliptična bitka između sila dobra (Rusija) i zla (Zapad). Smisao Rusije je definisan njenom borbom u kojoj će poslednja 'misao Boga' biti propuštena kroz ruski narod. Ta misao je 'misao o kraju sveta'. Ova vizija politike neće isplivati svojevoljno. Isplivaće kroz rat, koji Dugin naziva 'ocem svih stvari'", piše u tekstu i dodaje se da, imajući u vidu Duginov uticaj na Putina, ruska agresija na komšijske države teško može biti iznenađenje.

Istoričar dr Amit Varšicki u tekstu za "Haaretz" ukazuje da je Dugin dve nedelje od početka ruske invazije na Ukrajinu proglasio da je rat (iako se brzo ispravio i u skladu sa terminologijom Kremlja upotrebio izraz "operacija") vesnik ideje kraja unipolarnog sveta kojim dominira jedna civilizacija. To znači, kako je dodao, da sadašnji događaji odražavaju sukob dve civilizacije.