Igre 
Rasprava o embargu na rusku naftu pokazala - "koliko zemalja, toliko i interesa", embargo na gas zasad čeka "u fioci"
Komentari01/06/2022
-20:03
Mnogo je zemalja, a mnogo je i interesa – tako stručnjaci ocenjuju proces pregovora o novom paketu sankcija Rusiji unutar EU koja je konačno postigla dogovor. Iako je Mađarska bila najglasnija u protivljenju potpunom embargu uvoza ruske nafte, i druge države koje nemaju laku alternativu za svoje rafinerije su imale primedbe. Zbog toga analitičari koji su govorili za Euronews Srbija ističu da se ne može reći da je u Uniji vladalo političko nejedinstvo, već da su u pitanju bili ekonomski interesi svake članice.
Nakon teških pregovora koji su trajali gotovo mesec dana, lideri "dvadesetsedmorke" postigli su saglasnost oko šestog paketa sankcija protiv Rusije. Prvobitni plan je bio da Evropska unija zabrani uvoz nafte koja se kreće i pomorskim putem i kopnenim naftovodima, ali je bilo jasno gotovo od samog početka da određene članice na to neće pristati, pa su Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska zatražile izuzeće.
Konačan rezultat samita u Briselu podrazumeva određeni kompromis, a to znači da će embargo će biti usmeren samo na uvoz nafte preko mora, a ona će, barem zasad, nesmerano da "teče" naftovodom "Družba" kroz veliki deo Evrope. Stručnjaci su i ranije isticali da bi uvođenje embarga na ruske energente bio najsnažniji udarac na rusku "ratnu mašineruju", ali se pokazalo da to nije lako sprovesti, zbog čega je pitanje zabrane uvoza gasa za sada sklonjeno sa stola.
Mađarska najglasnija, ali ne i jedina
Uprkos amandmanu, koraci koje su lideri EU preduzeli u ponedeljak uveče predstavljaju najhrabriju i najkonsekventniju odmazdu za rusku invaziju na Ukrajinu do sada. Kako je za Euronews Srbija rekao nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, u ovom momentu reč je o maksimalnom i ekonomskom i političkom pritisku na Rusiju, ali napominje da bi dodatan pritisak bio stavljen i sedmim paketom koji bi uključio i embargo na ruski gas.
On dodaje i da dogovor koji je postignut, a koji je zahtevao puno napora i razumevanja, nije ništa novo u istoriji EU - puno je zemalja, a puno je i interesa.
"Ne bih rekao da je to bilo političko nejedinstveno, ovde su bili u pitanju ekonomski interesi svake članice koja uvozi rusku naftu i EU kao celine. To je bila pozamašna svota nafte. U najboljim godinama EU je uvozila iz Rusije 110 miliona tona nafte, sada je to negde između 90 i 100 miliona tona i nije bilo lako postići dogovor da se zameni, pogotovo što zemlje nisu imale podjedank start da naprave alternativu", rekao je Đukić.
Držanje kopnenog nafotovoda van bilo kakvog početnog embarga, naime, bio je ključni zahtev Mađarske, koja je tvrdila da bi zabrana dovela njenu ekonomiju u opasnost zbog zavisnosti od ruske nafte. Dolazeći na samit EU lidera, poručio da je "spreman da podrži šesti paket sankcija" ako se daju odgovori i garancije za bezbedno snabdevanje Mađarske energentima.
Povezane vesti
Kako je za Euronews Srbija objasnio Gabor Tanač, novinar iz Budimpešte, izuzeće koje je dobila Mađarska, znači da ova zemlja može da nastavi da uzima naftu iz naftovoda "Družba".
"Ursula fon der Lajen (predsednica Evropske komisije) rekla da je ovo privremeno, dok se ne prošire jadranski nafotovodi, i rafinerije ne promene kako bi mogle da prihvate drugačije prerađevine nafte. Ovo je privremeno izuzeće, ali nema tačnog roka do kad traje", rekao je on.
Ipak, da bi se odluka o sankcijama donela u EU ona mora da bude jednoglasna, a Mađarska nije bila jedina koja je prvobitno izrazila glas protivljenja. Kako je objasnio Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, pregovori su tekli skoro mesec dana.
"Strogo formalno bilo koji paket sankcija mora da bude odobren od svake članice. Ovde su pregovori tekli gotovo mesec dana, ovde je pre svega Mađarska, ali ne samo Mađarska, tu su bile i Češka ii Slovačka, zemlje koje su vitalno vezane za rusku naftu - oni nemaju laku alternativu za svoje rafinerije", rekao je on.
Đukić dodaje i da je jako važno pomenuti još jedan momenat a to je da će Bugarska biti izuzeta čak do kraja 2024. godine, što je jako važno i zbog specifičnog položaja u kom se nalazi Srbija.
Koliko su sankcije dosad zaista pogodile Rusiju
Objašnjavaći koliko su dosadašnje mere sankcija uticale na Rusiju, Igrutinović kaže da one nisu imale za cilj da neposredno utiču na sam tok rata. Možda su imale odvraćajući cilj, ali on nije ispunjen.
"Od samog starta lideri EU i predsednici vlada su smatrali da je to pre svega vezano za dugoročnije odnose EU i Rusije i za dugoročne persepektive ruske ekonomije, odnosno naneti štetu na duži rok. Ništa od ovoga što je paketima sankcija dato nije direktno vezano recimo za sposnobnost ruske vojske da vodi rat na terenu. Sve što su uradili u Briselu je da signalizaraju Rusiji političku štetu od ovog rata i ekonomsku štetu u naredninm godinama", rekao je on.
Povezane vesti
Ipak, određenu štetu ne snosi samo ruska država i ruski građani, već i građani EU, a Igrutinović kaže da će ti efekti biti svedeni na višu inflaciju i na verovatno još skuplje energentne. Kako dodaje, nije izvesno da će taj ekonomski deo krze da prestane tokom ove godine.
Igrutinović napominje i da će se tek za nekoliko meseci videti koliko sankcije štete Rusiji, koliko njenoj sposobnosti da vodi rat, a koliko će građani EU i ljudi Balkanu koji su u istom ekonomskom prostoru trpeti posledice i kolila će "cena rata biti za nas".
Đukić napominje da kako dani odmiču i što sankcije duže traju u Rusiji se to sve više oseća i u životu građana, a posebno u privredi.
Povezane vesti
"Ono što je bitno jeste da vreme kako odmiče ono ne radi u interesu Rusije, građana i ruske ekonomije. Suprotno očekivanjima da Rusja može da nađe alternativu za plasman nafte to nije jednostavno. Jedini pozencijalni kupci su Kina i Indija, ali oni su već prebukirani naftonom i mogu da apsorbuju manju količinu", istakao je on.
Pitanje gasa sklonjeno sa stola
Rusiju bi, kako su ocenili brojni energetski stručnjaci, zapravo mnogo više pogodila zabrana uvoza ruskog gasa, ali bi se zapravo tek tu videlo nejedinstvo unutar Evropske unije koje je već sada bilo stavljeno na test.
Pitanje gasa zbog toga je i dalje problematično. Premijerka Estonije Kaja Kalas je na primer rekla da bi Evropska unija trebalo da ide korak dalje i da razgovara o sedmom paketu sankcija Rusiji koji bi uključivao korake protiv uvoza gasa, međutim austrijski kancelar Karl Nehamer kaže da Evropska unija neće raspravljati o embargu na gas u okviru narednog paketa sankcija.
"Embargo na gas neće biti tema, nemački kancelar Olaf Šolc je to takođe jasno rekao", rekao je Nehamer novinarima pred početak drugog dana razgovora na Samitu 27 lidera država članica EU u Briselu.
Da bi Mađarska ponovo bila veliki protivnik kaže i Tanač, koji kaže da je Mađarska prihvatila sve sankcije do sada, ali da neće prihvatiti one koje se tiču prirodnog gasa.
"Embargo bi naišao na još veći otpor i drugih članica EU, tako da je gasni embargo skinut sa stola neko vreme", kaže on.
Komentari (0)