Košar i Žiofre: Srbija je u UN odabrala evropski put, sada treba da odluči da se pridruži naporima da se zaustavi rat

U poslednje vreme, sve češće se spominje "Strateški kompas Evropske unije" - plan koji bi trebalo da bude nešto najbliže budućoj vojnoj strategiji bloka, odnosno jačanje bezbednosne i odbrambene politike EU do 2030. godine. Ovi planovi najavljeni su krajem prošle godine, neposredno pred početak rata u Ukrajini. O tome da li su se planovi promenili, kakvo je mesto Zapadnog Balkana u njima, ali i kako aktuelna međunarodna situacija utiče na pregovore Srbije sa EU, za Euronews Veče govore šef delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre i ambasador Francuske u Beogradu, Pjer Košar.

Kako je objasnio Žiofre, termin "Strateški kompas" označava strategiju odbrane i bezbednosti, jer je neophodno imati instrument kako bi se postigao dogovor između 27 članica, i kako bi se znao željeni pravac u domenu bezbednosti i odbrane.

"Evropska unija ima 27 država sa različitim istorijama i prošlostima. Ponekad su tu i neke geopolitičke podele koje nisu iste, i treba da vidimo koji su naši ciljevi i neophodne akcije da do tih ciljeva dođemo. Dakle, 'Strateški kompas' treba da vodi naše akcije. To je jedan praktičan dokument sa 80 akcija, sa rokom za sprovođenje od danas pa pet do deset godina u budućnosti", istakao je Žiofre za Euronews Veče.

Govoreći o tome da "Strateški kompas" podrazumeva i neka vrlo konkretna rešenja poput 5.000 vojnika za hitne akcije, Žiofre je objasnio da su u strateškom planu izdvojene četiri zone delovanja, i da je prva zona "delovanje", kako bi postojali instrumenti za intervenciju.

"U tom delu dokumenta imamo seriju akcija koje predviđaju stvaranje snaga za brza dejstva do 5.000 vojnika, da imamo sredstva da možemo da ih rasporedimo do 2025. godine, ali to će zavisiti od potreba. U pitanju je sistem koji će se primeniti automatski na svakoj situaciji, ali zavisno od potreba imaćemo jače kapacitete i počećemo da obučavamo te vojnike i da im omogućimo da se brzo rasporede", rekao je Žiofre.

"Takođe, odlučili smo da pojačamo naše misije, da bismo imali kapacitete komandovanja koji će biti jači. Naravno, treba da radimo i na civilnim aspektima. EU u situacijama krize mora da ima kapacitet do 200 civila koji se mogu poslati u neku zonu u roku od 30 dana da bi zadovoljili određene potrebe. To su vrlo konkretne akcije, koje već krećemo da sprovodimo", dodao je Žiofre.

Ambasador Francuske rekao je kako smatra da postoji jedinstvo među državama članicama EU kada je u pitanju "Strateški kompas", i podsetio da je to rezultat dugog procesa koji je počeo još ugovorom iz Mastrihta 1992. godine, gde su Evropljani prvi put razgovarali o spoljnoj poltiici i zajedničkoj bezbednosti.

"Ta evolucija je bila vezana za jednu dramu koja se tada dešavala u bivšoj Jugoslaviji, i koja je pokazala Evropljanima da moraju biti u stanju da deluju da bi sprečili rat u njihovom okruženju. Naravno, posle tih prvih koraka bilo je više etapa. Početkom 2000. se prvi put pominjala odbrana - odnosno zajednička bezbednosna i odbrambena politika. Zatim, sa Lisabonskim sporazumom 2009. uveli smo i novu dimenziju, jedan član o zajedničkoj pomoći između Evropljana. Na kraju, došli smo do nečega što je omogućilo EU da bude prisutna na svim ili na mnogim teritorijama i zonama sukoba sa humanitarnim i mirovnim misijama već tada, sa spremnošću brojnih evropskih zemalja da daju svoj kontingent u tim misijama", istakao je Košar.

Mađutim, dodao je da su, sve do "Strateškog kompasa", u čitavoj priči zapravo nedostajale tri stvari.

"Pre svega, zajednička vizija nekih pretnji Evropi i način da kako želimo da reagujemo na te pretnje. Druga stvar su stalne zajedničke snage, a sada ih imamo - 5.000 ljudi koji se mogu brzo rasporediti. Na kraju, poslednji element, vojna industrija koja će biti dovoljno jaka i zajednička, da bi Evropljani mogli da udruže svoja sredstva za razne projekte", naglasio je Košar.

Govoreći o uticaju rata u Ukrajini na planove koje podrazumeva "Strateški kompas", Košar je istakao da su "zemlje Evrope čak i pre rata shvatile da je potrebno da budu u stanju da zajednički brane interese i vrednosti".

"Nažalost, rat na našem kontinentu i sve ono što taj rat ugrožava, dakle naše vrednosti, multilateralizam, poštovanje prava... zbog svega toga, evropske zemlje su shvatile da je hitno da budu u stanju da brane te vrednosti. Iako su to stvari koje se tiču tradicionalno nacionalne suverenosti, mi znamo sada da smo više u stanju da se bolje borimo zajedno, nego sami za sebe", istakao je Košar.

Zapadni Balkan i Srbija u "Strateškom kompasu"

U "Strateškom kompasu EU" spominje se i region Zapadnog Balkana, kome pripada i Srbija.  Kako je navedeno, "bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu nije potpuna zbog sve većeg stranog mešanja, manipulacije informacijama", a kaže se i "potencijalnog prelivanja iz trenutnog pogoršanja evropske bezbednosne situacije". 

Žiofre naglašava da su u dokumentu utvrđene neke zone koje stvaraju određenu zabrinutost, i da su razmotrene regionalne i svetske situacije uključujući i Balkan, jer je Balkan deo, kako je rekao "naše teritorije".

"To je naša kuća, da kažemo, zajednička kuća, i bitno je garantovati bezbednost i stabilnost na Balkanu jer Zapadni Balkan treba da postane član EU, i to je samim tim još važnije. Tako da mislim da je to značaj i prioritet koji EU pokazuje za ovaj region, jer mi smo izuzetno vezani za ovaj deo Evrope u okviru EU integracija", rekao je Žiofre. 

On je istakao da su među pretnjama koje postoje u Evropi identifikovane i tzv. "hibridne pretnje", koje su postale sve značajnije.

"Samim tim, 'Strateški kompas' bi trebalo da odgovori na te pretnje i da Evropskoj uniji pruži sredstva da na njih odgovori. U okviru drugog dela 'Kompasa', koji se bavi time kako garantovati bezbednost, bavimo se raznim hibridnim pretnjama, uključujući i strano mešanje i manipulacije u demokratske procese, kao što smo nažalost mogli da vidimo u našim zemljama, i kod naših partnera i prijatelja", istakao je ambasador EU u Srbiji. 

Euronews/Printscreen

On je naglasio da postoje i sajber napadi koji su sve češći i mogu dovesti do velike štete, kao i da se ovaj dokument "bavi i sredstvima koja treba da garantuju bezbednost evropskih građana i onih iz partnerskih zemalja, a to je Zapadni Balkan".

Odgovarajući na pitanje o tome kako se vojna neutralnost Srbije, zemlje kandidata za članstvo u EU uklapa u ovaj plan, Žiofre je istakao da Srbija već učestvuje u odbrambenim programima EU, i to, kako je rekao, "vrlo aktivno".

"Srbija je u vojne misije EU već poslala vrlo kvalitetno ljudstvo. Imao sam priliku da pozdravim, recimo, vojne lekare koji su otišli u Somaliju pre nekoliko dana. Takođe, srpski vojnici su zajedno sa nama učestvovali u Centralnoafričkoj Republici u vojnim misijama. Ti vojnici koji imaju određene sposobnosti vrlo su kvalifikovani i vrlo cenjeni u EU. To su teške misije. Vojnici koji su otišli u Somaliju, tu su bili bolničari, lekari i tako dalje... njihovu zonu su bombardovali džihadisti. To su, dakle, vrlo opasne misije u kojima Srbija vrlo aktivno učestvuje zajedno sa EU", rekao je Žiofre.

On je dodao da se radi o misijama upravljanja objektima i mirovnim misijama u zemljama gde je nestabilna politička situacija.

"Vojna neutralnost je potpuno kompatibilna sa tom vojno-bezbednosnom saradnjom. Isto tako, mislim da je u budućnosti takođe moguća i saradnja u domenu borbe protiv sajber-kriminala. Tako da Srbija, pošto je zemlja kandidat, približava se tom dokumentu jer bi trebalo da jednoga dana bude njegov deo, tako da će moći svoje kapacitete integriše u projekat zajedničke odbrane. Zapadni Balkan trebalo bi da bude deo 'Strateškog kompasa', jer će biti deo EU", istakao je Žiofre.

Pitanje sankcija Rusiji

Kada je reč o saradnji Srbije i Evropske unije, čini se kao da su glavna tema u poslednjih nekoliko meseci su sankcije Rusiji, koje zvanični Beograd nije uveo uprkos izjavama evropskih zvaničnika da se to očekuje. Košar je naglasio kako "postoji snažno očekivanje u Evropi da se Srbija pridruži naporima EU da se zaustavi ovaj rat, što ide, između ostalog, i putem sankcija koje su ciljane i nisu uperene protiv ruskih građana i populacije, već protiv režima koji vodi agresivni rat protiv Ukrajine i kome za to treba vojska".

"Naše sankcije imaju za cilj da umanje kapacitete neophodne da se produži rat. Mi se nadamo da će nam Srbija pomoći u tim nastojanjima. Mi znamo i razumemo pod kakvim pritiskom je Sbrija kao i neke durge evropske zemlje. Mislimo pod time i na energetsku zavisnost. Postoji i istorija između Srbije i Rusije, ali postoje i između Francuske i Rusije duboki istorijski koreni i prijateljstvo, što ne sme da nas spreči da budemo lucidni u našim akcijama", rekao je Košar.

On je naveo da je "Putinov režim i sistem prekršio sva pravila međunarodnog prava".

"Ono što je pred Srbijom nije samo birokratsko usklađivanje sa evropskim sankcijama. To je više od toga - to je jedan, da kažemo, političko-društveni izbor, da li je Srbija na strani evropskih demokratskih zemalja, ili na strani jednog režima koji zatvara pripadnike opozicije ako ih već ne otruje. Da li se Srbija zalaže za slobodu štampe koju mi branimo, ili štampu koja emituje lažne informacije? Iz tog razloga insistiramo na tom izboru. Mi ništa ne zahtevamo, mi samo tražimo od Srbije i od građana Srbije da naprave taj izbor i da znaju kakvi su ulozi sa naše strane", dodao je francuski ambasador u Srbiji.

Istakao je da je, "po njihovom mišljenju, taj ulog važan", i da je "Srbija pokazala volju za to time što je odabrala evropski put u UN kada je glasala da osude agresiju Rusije". 

"Pored tih gestova koji jesu važni, mi očekujemo da Srbija deli našu viziju onoga što se dešava u Ukrajini, a to je vrlo opasno po naše vrednosti", kaže Košar.

Euronews/Printscreen

Kada se govori o potencijalnim sankcijama Rusiji, kao nepremostiva prepreka navodi se energetska zavisnost od te zemlje. Košar ističe da je EU svesna pritisaka koji postoje u Srbiji, ali da je i pre rata u Ukrajini urađeno "dosta toga da se Srbiji pomogne u njenoj energetskoj tranziciji, i da se smanji njena zavisnost od fosilnih goriva i nekih zemalja koje je snabdevaju". 

Kao primer za to, naveo je pomaganje Srbiji da uspostavi nove veze, spomenuvši pritom "vezu sa Bugarskom", i rekavši da postoji projekat gasovoda koji bi trebalo da bude završen do kraja iduće godine.

"Spremnost na solidarnost je već pokazana. Naravno, sa ovim ratom u Ukrajini je to potvrđeno. Inače, EU ostaje opredeljena da i dalje sarađuje i pomaže Srbiji. To nije dovedeno u pitanje. Mi smo spremni da pojačamo te napore. Na kraju francuskog predsedavanja EU, Makron je najavio konferenciju između Zapadnog Balkana i EU gde će se govoriti, između ostalog, i o energetici, da vidimo kako zajedno možemo da prebrodimo tu situaciju, i da pokažemo koliko god možemo našu solidarnost prema zapadnobalkanskim zemljama", dodao je Košar.

Žiofre: Još veći značaj za proces proširenja EU

Žiofre je istakao da je "ilegalna i neopravdana agresija Rusije vrlo važan trenutak u istoriji Evrope", i da se od tada "puno stvari promenilo, što zahteva prilagođavanje novoj situaciji".

"Imaćemo, očigledno, razne energetske i ekonomske teškoće, i mi smo spremni da to uradimo kao EU jer stalo nam je do naših vrednosti, slobode i stabilnosti na kontinentu. Mi bismo želeli da naši partneri budu uz nas. Istovremeno, međutim, svesni smo poteškoća koje takve odluke donose našim partnerima. Više zemalja na Balkanu je saopštilo da će se uskladiti sa pozicijama Evrope, tako da moramo da budemo spremni da odgovorimo na probleme koji mogu nastati, između ostalog i u domenu energetike, i preduzeli smo neke mere da ponudimo više", rekao je Žiofre.

Kao primer je naveo pravljenje zajedničke platforme za kupovinu nafte kojoj će se pridružiti Zapadni Balkan, jer su to, kako je rekao, "naši najbliži partneri".

"Diverzifikovaćemo snabdevanje gasom u pravcu tih zemalja, uključujući i Srbiju. Napravićemo jednu radnu grupu koja će se baviti pitanjem toga što je Rusija ukinula gas Bugarskoj, to bi sutra moglo da se dogodi i drugim zemljama, Sbrija je pozvana u tu grupu", dodao je Žiofre.

Takođe, naglasio je, Evropska unija će ubuduće još više pažnje pridavati procesu proširenja bloka.

"Ruska agresija u Ukrajini je dovela do zahteva za članstvo tri nove zemlje: Moldavije, Ukrajine i Gruzije. To znači da EU nudi perspektivu mira, ekonomskog rasta i demokratije njenim građanima, i te zemlje žele u tom pravcu da idu. Mi smo i dalje izuzetno privlačni, i znamo da zemlje koje su se kandidovale, naravno Srbija i Crna Gora su na prvom mestu, želimo da se taj proces nastavi i mislim da postoji pažnja i povećan značaj u tom kontekstu. U bliskoj budućnosti, treba biti spreman pomoći zemljama da bi se rešili novi problemi nastali zbog rata uključujući energetiku, i mora postojati spremnost da države članice i evropske institucije pridaju najveći mogući značaj procesu proširenja", istakao je Žiofre.

profimedia

Odgovarajući na pitanje šta Srbija može da očekuje ukoliko ne uvede sankcije Rusiji u neko dogledno vreme, Žiofre je rekao da je "Srbija krenula jednim putem time što je više puta u UN i EU pokazala da joj je stalo, odnosno glasala za izbacivanje, tj. suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava".

"Srbija je ponudila zaštitu ukrajinskim izbeglicama kao i ostale zemlje u EU. To je niz postupaka, i tu su i određene mere, recimo sankcije protiv Belorusije i nekih ukrajinskih zvaničnika, na primer Janukoviča, osuda sajber napada na Ukrajinu... mi želimo da se taj proces nastavi. Ono što je važno, i kao što je ambasador Francuske rekao, bitno je odlučiti na nivou zemlje i društva - kako želimo da naša deca i buduće generacije mogu da žive? Da li želimo da živimo u jednom nedemokratskom sistemu gde je ekonomski rast ograničen, ili ćemo se opredeliti za slobodno, prosperitetno i ekonomski jako društvo? Srbija je više puta naglasila da želi da ide tim putem. Mi smo time zadovoljni, i želimo da ona nastavi. Dakle, mi očekujemo, naravno, konkretna dela. Države članice i Evropski parlament pomno prate tu situaciju i radićemo zajedno sa Sbrijom na tome", rekao je Žiofre.

On je još jednom naglasio da se sve promenilo od 24. februara, i da su pitanja bezbednosti i spoljne politike mnogo značajnija nego ranije, jer je to postalo egzistencijalno pitanje i prioritet svih članica.

"Samim tim, jasan izbor i opredeljenje Srbije za pravac kojim će ići je izuzetno bitan za evropske zemlje. Naravno, to ima mnogu veću težinu nego pre. Put je zacrtan i jasan", rekao je ambasador EU u Srbiji.

Košar je, govoreći o potezu Prištine da preda zahtev za članstvo u Savetu Evrope, rekao da je u pitanju "suverena odluka zemlje koja na to ima pravo".

"Ono što mi kažemo, jednostavno, jeste da je pritoritet obnavljanje dijaloga između Beograda i Prištine. Kažem obnavljanje jer, nažalost, taj dijalog nije puno napredovao uprkos nastojanju evropskog medijatora Miroslava Lajčaka koje podržamo. Nije bilo mnogo napretka poslednjih meseci, i tu treba staviti akcenat. Tu postoji način da situacija  napreduje u korist svih zemalja i naroda regiona, a posebno naroda na Kosovu i u Srbiji. To je prioritet. Zbog toga mi mislimo da taj dijalog treba da prevlada, i treba izbegavati jednostrane poteze. Naravno, ponavljam, to je suverena odluka Prištine da podnese taj zahtev u Savetu Evrope", istakao je Košar. 

Šta predlog o evropskoj političkoj zajednici znači za Srbiju

Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je predložio novu vrstu političke unije u Evropi  - evropsku političku zajednicu. Ovo je izazvalo brojne rekacije, ali ipak nikome nije do kraja jasno da li bi takva zajednica predstavljala "čekaonicu" u predvorju EU gde bi se našle i zemlje Zapadnog Balkana koje već pregovaraju, ili se njegov predlog odnosi samo na zemlje poput Ukrajine, Moldavije i Gruzije, ili je u pitanju nešto treće.

"Video sam da su brojni komentari u Beogradu u medijima u Srbiji o tom predlogu. Međutim, vrlo je jednostavno. Francuski predsednik je izneo jedan predlog, i to je predlog, naravno, o kom mora da se razgovara među 27 zemalja članica, ali ideja je jednostavna. Kao što smo čuli, izvestan broj zemalja kuca na vrata EU jer žele da uđu u taj slobodan i demokratski prostor - Ukrajina, Gruzija, Moldavija. Važno je da mi sa naše strane pokažemo solidarnost u ovim vrlo teškim okolnostima za njih, gde je njihov narod pokazao ogromnu hrabrost u agresiji", rekao je Košar.

Kako kaže, to ne bi trebalo da ugrozi proces pristupanja EU koji je zahtevan i dugotrajan, pa se u tom cilju predlaže stvaranje evropske političke zajednice koja će "omogućiti političku korodinaciju i bezbednosne garancije, saradnju u domenu energetike i kretanja ljudi, i slično.

Tanjug/Pascal Rossignol/Pool via AP

"Za zemlje koje će ući u tu političku zajednicu, kao što je, recimo, Ukrajina ako ona to bude želela, to neće uticati na kandidaturu za članstvo u EU. Ako jednog trenutka poželi da uđe u taj proces, naravno to mora da traje koliko traje  - reforme, vladavina prava itd. To naravno neće uticati na put u pravcu EU, ali moći ćemo da izrazimo solidarnost tim sredstvima", rekao je Košar.

"Za zemlje kandidate kao što je Srbija, francuski predsednik je bio izuzetno jasan. To ne menja ništa u procesu u kom je Srbija. Za te zemlje, put je zacrtan. Srbija i ostale zemlje moraju da nastave sa svojim nastojanjima približavanja evropskim standardima i normama u pravcu punopravnog članstva u EU", naglasio je francuski ambasador u Beogradu.

Žiofre je dodao da je evropska politička zajednica predlog francuskog predsednika, i da je to samo "deo diskursa".

"Danas je Komisija takođe iznela svoje mišljenje. Pominjala je obnovu Ukrajine, i rekla je da ako želimo da obnovimo Ukrajinu, treba da se pripremimo, biće potreban novac, reforme... Komisija je predložila niz pravaca za reforme. međutim, za Srbiju je put zacrtan, jer je Srbrija podnela kandidaturu, i ona je prihvaćena. Krenuli smo u pregovore, otvoren je izvestan broj poglavlja, i nastavićemo. Mi znamo šta nam je činiti da bismo mogli da nastavimo. Znamo da ritam tog procesa zavisi u velikoj meri od brzine reformi, i to posebno onih suštinskih. Na tome ćemo nastaviti da radimo, i nadamo se da će uskoro biti formirana Vlada Srbije da bismo mogli da se uhvatimo u koštac sa tim reformama i da radimo sa vladom zajedno na tome", rekao je Žiofre.

Govoreći o velikom broju diplomatskih poseta evropskih zvaničnika Beogradu, kao i o sutrašnjoj poseti predsednika Evropskog saveta Šarla MIšela, Žiofre je istakao da Mišel "ima redovne kontakte sa svojim srpskim sagovornicima jer je Srbija vrlo važan partner".

"Mišel će posetiti region. To je jedan znak važnosti ovog regiona, da bi dakle on mogao da razgovara sa rukovodiocima iz Srbije i drugih zemalja, jer mi želimo, naravno, da imamo više vremena da razgovaramo o posledicama rata. Da možemo da objasnimo razloga zbog čega smatramo da sve zemlje moraju biti sa nama, da zaustavimo tu vojnu agresiju. Da možemo da razgovaramo o procesu pristupanja i svim aspektima koji su važni i za Brisel i za Beograd", zaključio je ambasador EU u Srbiji.