Moskva pokušava da ublaži "udarac" na ekonomiju: Koliko će još Rusija moći da izdrži sankcije Zapada

Šesti paket sankcija Evropske unije protiv Rusije i dalje nije realizovan, a članice EU spore se oko najvažnije stvari u tom paketu - energetskih mera kojim bi se zabranio uvoz ruske nafte, što bi imalo za cilj da dodatno oslabi rusku ekonomiju. Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, države Zapada učinile su mnogo toga kako bi finansijski otežale život Rusiji, a najave da će novih sankcija biti, ne prestaju. Postavljaju se, zato, dva pitanja - kakav efekat su imale dosadašnje sankcije Moskvi, i koliko još novih zabrana ruska ekonomija može da izdrži?

Predsednik SAD Džo Bajden je, još pre rata u Ukrajini, upozoravao ruskog predsednika Vladimira Putina da bi eventualna invazija nosila sa sobom "ogromne posledice", a nešto kasnije je govorio i o "najvećim sankcijama koje su ikada nametnute". I ostali zapadni lideri bili su sličnog stava, pa je tako danas, skoro tri meseca od početka ruskog napada na Ukrajinu, Rusiji uveden čitav niz sankcija koje su ovu zemlju finansijski pogodile. 

Najveće finansijske mere su preduzete, logično, tamo gde se novac i nalazi - zamrznuta su sredstva Ruske centralne banke, pa je bila sprečena da koristi rezerve stranih valuta u iznosu od oko 600 miliona evra. Ovo je izazvalo velike probleme za rusku valutu, rublju, prenosi britanski BBC.

Vrednost rublje opala je za 22 odsto u vrednosti, čime su porasle cene uvezene robe, a istovremeno je i inflacija u Rusiji porasla za oko 14 odsto. Od tada, rublja se oporavila, ali za to su uglavnom zaslužne mere koje je Moskva preduzela kako bi oporavila svoju valutu.

EPA/CLEMENS BILAN

Takođe, SAD su zabranile Rusiji da otplaćuje dugove koristeći 600 miliona dolara koje drži u američkim bankama, a velike ruske banke su uklonjene i iz međunarodnog finansijskog sistema za komunikaciju, SWIFT. Ovo se smatra presedanom u međunarodnim odnosima kada su u pitanju sankcije, jer pomoću SWIFT sistema funkcioniše najveći broj banaka na svetu.

Pored mera koje se direktno tiču ruskih banaka, zapadne države uvele su Rusiji i niz sankcija koje se tiču energenata, kao i sankcije koje su usmerene direktno na pojedince, uključujući i ruskog predsednika Vladimira Putina ili biznismena Romana Abramoviča, koji je zbog toga morao da proda londonski fubdalski klub Čelzi.

Jedna od najvećih preduzetih mera na energetskom planu jeste ona koju je preduzela Nemačka - suspendovanje ugovora o Severnom toku 2, gasovodu koji je trebalo da ide od Rusije do Nemačke. Ovaj gasovod je u potpusnosti izgrađen, ali nije počeo sa radom zbog invazije Rusije na Ukrajinu, a sudeći prema izjavama nemačkih zvaničnika, pitanje je da li će uopšte i početi. Takođe su i SAD, uz šesti paket sankcija koji priprema EU, zabranile uvoz ruske nafte i gasa, što je Bajden ocenio kao "udarac na glavnu arteriju ruske ekonomije". 

Pored svega ovoga, više od hiljadu međunarodnih kompanija povuklo je svoja predstavništva i zatvorilo radnje u Rusiji. U pitanju su najveći svetski brendovi kao što su "Mekdonalds", "Koka Kola" ili "Starbaks". Neki, poput kompanije "Nestle", povukli su samo određene proizvode (poput "Kitketa" ili "Neskvika"), dok određeni brendovi, kao što su "Burger King" ili "Marks end Spenser" nisu suspendovali svoje poslovanje u Rusiji, što su pravdali komplikovanim franšiznim ugovorima.

Kakv je uticaj dosadašnjih sankcija?

Prema izveštaju "Congressional Research Service" (CRS), organizacije koja radi pri američkom Kongresu, ekonomija Rusije je po mnogo parametara u lošijem stanju nego pre februara ove godine, kada je ta zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu.  

Kako se navodi, Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio je da će u 2022. godini ruska ekonomija pretrpeti gubitke od 8,5 odsto, da će inflacija dostići 24 odsto, a da će se stopa nezaposlenosti udvostručiti, te će iznositi 9,6 odsto. 

"Nove sankcije koje su nametnule SAD, EU, Kanada, Australija, Japan i drugi, nemaju presedana po pitanju obima, koordinacije i brzine donošenja, i deluje kao da su važan instrument ekonosmkog pritiska na Rusiju. Drugi faktori, uključujući ekonomske posledice rata u Ukrajini i pandemiju, takođe predstavljaju izazove", navo CRS u izveštaju.

Dodaje se da je ruska vlada preduzela veliki broj mera kako bi ublažila udarac na ekonomiju, kao i da energetski izvoz, koji je u velikoj meri izuzet od sankcija, i dalje ostaje glavni izvor prihoda za Rusiju. Upravo izvoz energenata predstavlja glavni "štit" za rusku ekonomiju, jer visoke cene i smanjeni uvoz čine da ova zemlja ima istorijski visoke prihode, koji će joj pomoći da bar delom ublaži ekonomske sankcije. 

profimedia

Baš kada se govori o inostranim kompanijama koje više ne posluju u Rusiji, CRS navodi da su neke od njih prekinule svoje poslovne veze čak i u onim segmentima koji nisu od njih bili zahtevani sankcijama, najvećim delom zbog toga što su zabrinute za to kako bi buduće sankcije mogle da utiču na njih. 

Ipak, navodi se da su sankcije Rusiji multilateralne ali ne i globalne, pa da bi ova zemlja zbog toga mogla više da se okrene ekonomskoj saradnji sa Kinom, Brazilom, Meksikom, Saudijskom Arabijom i UAE. 

Još se ne zna da li će Rusija uspeti da zaobiđe probleme koje ima prilikom međunarodnog plaćanja, kao ni da li će zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji rizikovati da povećaju poslovanje sa Moskvom, ili će ipak strahovati od reakcije koju bi na to mogle da imaju zemlje Zapada.

Koliko će Rusija moći da izdrži?

Teško je predvideti koliko će još Rusija moći da izdrži ekonomske sankcije koje nameće Zapad. Trenutno, čini se da je inicjalni haos koji su sankcije izazvale saniran time što je centralna banka podigla kamate na 20 odsto (sada su smanjene na 17 odsto), a uz to je nametnula i stroge kontrole kapitala. Ovakve intervencije, uz to što je mogućnost Rusije da izvozi naftu i gas i dalje netaknuta, bar donekle su ublažile ekonomsku štetu.

Upravo zato je ruski predsednik Vladimir Putin u aprilu rekao kako je "strategija ekonomskog brzog udara propala". Međutim, Marija Šagina sa finskog Instituta za međunarodne poslove, rekla je za portal "Voks" kako je trenutno u Rusiji na snazi "samo lažan osećaj stabilnosti".

Govoreći za isti portal, Jakov Fejgin, ekonomski stručnjak sa Bergruen instituta, rekao je da sankcije vraćaju Rusiju nekoliko decenija unazad. Prema njegovim rečima, "uprkos trenutnoj stabilizaciji, hitne mere koje su preduzete neće pomoći Rusiji na duže staze, i mada neće tako skoro biti ljudi koji čekaju u redu za hranu, ta mogućnost je i dalje vrlo verovatna".

Svi dosadašnji parametri ukazuju na nekoliko stvari: sankcije Zapada imale su efekat na rusku ekonomiju u određenoj meri, i ona se, nesumnjivo, nalazi u lošijoj situaciji nego što je to bio slučaj pre rata u Ukrajini. Sada se čeka šesti paket sankcija EU, oko kojeg još nema sporazuma jer određene zemlje tvrde da su previše zavisne od ruskih energenata.