"Da nam nisu uzeli more, i mi bismo imali luku": Zbog izjave mađarskog premijera reagovalo hrvatsko ministarstvo

Čvrsti stavovi Mađarske i dalje su najveća prepreka za uvođenje naftnog embarga Evropske unije Rusiji, što bi trebalo da bude najvažnija stvar u šestom paketu sankcija koje EU priprema. Mađarska vlada tvrdi da je previše zavisna od ruske nafte kako bi uvela embargo, a premijer Viktor Orban je prošle nedelje, braneći ovakvu poziciju, izazvao negativne reakcije u Hrvatskoj.

Kako je prenela francuska agencija AFP pozivajući se na diplomatske izvore, iz Budimpešte su tražili period od pet godina tokom kojeg bi uspeli da obezbede nezavisnost od ruske nafte, ali i da se izgradi novi naftovod sa Hrvatskom, koja ima pristup moru. Jedan diplomata iz EU rekao je za AFP da Mađarska zahteva garancije da će Zagreb napraviti ovaj novi naftovod, kao i da će EU obezbediti novac za njegovu izgradnju. 

Međutim, nisu ovi zahtevi razbesneli Hrvatske zvaničnike i medije, već opaska Orbana u jednom prošlonedeljnom radijskom intervjuu.

"Oni koji imaju luke i more mogu dovoziti naftu tankerima. Da nam nisu uzeli luku, i mi bismo isto to mogli da radimo", rekao je Orban, ukazavši time na dalmatinsku obalu, koja je nekada bila deo Ugarske, prenosi "Politiko".

Mađarski ambasador u Hrvatskoj pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje zbog ovakve izjave Orbana, preneo je hrvatski list "Slobodna Dalmacija", pozivajući se na saopštenje ministarstva. 

"Hrvatska osuđuje izjavu predsednika mađarske vlade. Osuđujemo bilo kakve pretenzije prema susednim državama", citirala je "Slobodna Dalmacija" saopštenje. 

U hrvatskim medijima se pojavila informacija da se u EU planira video-sastanak na kom bi razgovarali Makron, Orban, Fon der Lajen, ali i hrvatski premijer Andrej Plenković, kao i još nekoliko diplomata. Međutim, hrvatski portal Indeks prenosi da su iz hrvatske vlade demantovali planiranje ovakvog razgovora.

Osim reakcije hrvatskog ministarstva, i tamošnji mediji su negativno reagovali na Orbanovu izjavu o "oduzetoj luci". Tako "Indeks" piše i da je mađarski premijer "kroz godine više puta indirektno izražavao težnje za teritorijom Hrvatske". Kao primer, navode fotografiju iz 2019. godine, kada je Orban držao sastanak predsedništva svoje partije Fides ispod, kako je navedeno, "uokvirenom kartom istorijske Mađarske, koja obuhvata i veliki deo Hrvatske, sve do Rijeke i Dalmacije".

S druge strane, mađarski državni sekretar za informisanje Tamaš Mencer izjavio je danas da je premijer Viktor Orban, pominjući "oteto more", govorio o "istorijskoj činjenici" i da je hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova u toj izjavi "nešto pogrešno shvatilo".

Makron i Orban razgovarali o naftnom embargu

Predsednik Francuske Emanuel Makron razgovarao je danas telefonom sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u nameri da finalizuje predlog Evropske unije o zabrani uvoza ruske nafte, a u okviru šestog paketa sankcija Rusiji, saopštila je danas francuska predsednička palata.

"Postoje kontakti na svim nivoima kako bismo osigurali opšti dogovor o šestom paketu", rekao je neimenovani zvaničnik iz Jelisejske palate, preneo je Rojters.

Među 27 država članica EU, Mađarska je najglasniji kritičar planiranog embarga na rusku naftu, dodala je agencija.

AP Photo/Michel Euler

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je sinoć da je postigla napredak u razgovorima sa mađarskim Orbanom o mogućoj zabrani ruskih fosilnih goriva širom EU, ali da je svakako neophodno dalje raditi na tome.

Takođe, danas je francuski ministar za evropska pitanja Kleman Bon izjavio da bi članice Evropske unije mogle ove nedelje da postignu dogovor o predlogu Evropske komisije da se zabrani uvoz nafte iz Rusije.

"Mislim da bismo mogli da postignemo dogovor ove nedelje", rekao je Bon za TV kanal "LCI".

Koje se još zemlje protive sankcijama?

Izmenjeni program sankcija koji je predložen u EU bi dao određenim zemljama vreme da unaprede rafinerije kako bi mogle da dobijaju naftne derivate sa drugih lokacija, i tako dobile vreme da se energetski odvoje od Rusije do 2024. godine.

Uprkos tome što je Brisel predložio da Mađarska uvozi rusku naftu 2024. godine, ovaj predlog nije uspeo da ubedi Budimpeštu, koja nastavlja da blokira ovaj plan, rekli su za Blumberg izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer su razgovori vođeni iza zatvorenih vrata.

Takođe, Slovačkoj i Češkoj nije dovoljno to što bi im izmenjenim predlogom sankcija bilo dozvoljeno da uvoze rusku naftu do kraja 2024. godine, prenosi francuska AFP, dodajući da ove dve zemlje takođe traže da se obezbede i novi resursi nafte, kao i reparacija starih rafinerija.

Pored pomenutih zemalja koje su imale najviše primedbi kada je reč o novom paketu sankcija Rusiji u ovom obliku, još neke zemlje su imale šta da dodaju na predlog koji dolazi iz Brisela.

AP Photo

Tako je prema planu EU predviđeno da se evropskim kompanijama i pojedincima zabrani pružanje prevoza i usluga poput osiguranja neophodnih za transport nafte do trećih zemalja, a Grčka, Malta i Kipar su imale prigovore na ovaj deo predloga.

Ove tri zemlje usprotivile su se i predlogu da se transportnim kompanijama koje su u vlasništvu EU ili koje imaju evropske interese zabrani transport ruske nafte kako u Evropu, tako i van njenih granica. Upravo ove tri zemlje imaju najveće flote i kompanije za transport nafte - samo je Grčka svojim tankerima u prvih nekoliko nedelja od početka ruske invazije prevezla oko polovine ruske nafte, prenosi "Njujork tajms".