Igre 
Šumovi na relaciji Kijev-Berlin: Šta Ukrajinci zameraju Štajnmajeru i na koju kartu igra Olaf Šolc
Komentari23/04/2022
-14:53
U senci rata između Rusije i Ukrajine vodi se i tihi rat Kijeva i Berlina. Kijev je nezadovoljan držanjem zvaničnih vlasti nove nemačke vlade oko pomoći koju iščekuje. Vrlo teške reči upućene su rukovodstvu u Nemačkoj, a nedavno je uskraćeno gostoprimstvo predsedniku Frank-Valteru Štajmajeru.
Samo dan pre nego što je trebalo sa kolegama iz Poljske i baltičkih zemalja da poseti Kijev, nemački predsednik Frank-Valter Štajnamajer je dobio poruku da nije dobrodošao. Najteže reči upućuje upravo ukrajinski ambasador u Berlinu Andrej Meljnik. Krajnje neuobičajno i nediplomatski, ali za sad bez većih posledica.
"Nemci, bar većinom, nemačka elita ne bune se previše na te kritike ukrajinskog ambasadora, odnosno gutaju knedlu kad god on istupi što na društvenim mrežama što javno u brojnim televizijskim nastupima. Nemačka shvata svoju delimičnu odgovornost za ovu situaciju budući da je njena politika prema Rusiji bila tvrdo na tome da od energetske zavisnosti Nemačke od Rusije ne može da bude ništa loše", kaže novinar Nenad Radičević.
Kijev međutim tvrdi da to što Nemačka plaća ruski gas, naftu i ugalj hrani rusku ekspanziju, a otpor izgradnji Severnog toka datira od ranije, kaže nekadašnji dopisnik iz Berlina Miroslav Stojanović.
"Bio sam dopisnik Politike iz Berlina kada je u Poljskoj i Baltičkim zemljama bilo žestokih napada i kad se taj sporazum o Severnom toku između Putina i Šredera upoređivao sa onim famoznim sporazumom između Staljina i Hitlera. Sada Nemačka ne može tako otvoreno i žestoko da odgovara na napade, pušta neku vrstu treće političke garniture da odvrate i odgovore ambasadoru Andreju Melniku, ali zbog solidarnosti koju izaziva taj rat, ali na neki način i kohezije zapadnog sveta", navodi Stojanović.
Šta u Kijevu zameraju Štajnmajeru?
Nemačkom predsedniku se zamera da je za vreme dok je bio vicekancelar i šef diplomatije razvio dobre odnose sa Rusijom, koji su išli na štetu Ukrajine. Iako je javno priznao svoje greške, Kijev je stavio do znanja da to nije dovoljno i da je glavno pitanje kako da se aktuelni rat okonča.
"S jedne stane Ukrajina insisitira na dopremanju naoružanja, a s druge strane u Nemačkoj, ono što je očigledno i što se ponekad pomalja između redova je da se zapravo plaše da, ukoliko bi poslali nemačke tenkove koje inače koristi nemačka vojska, da bi na posredan način prema međunarodnom pravu oni postali jedna od strana u ratu i to u Berlinu niko ne želi", navodi Radičević.
Povezane vesti
Kako je rekao Stojanović, Šolc je napravio jedan veliki zaokret, ali ne šalje teško naoružanje.
"Ne šalje tenkove, avione, koje traže Ukrajinci i tu je veoma uzdržan iako vrše na njega pritisak ove dve druge stranke Zeleni i Liberali i pogovotu vrše veliki pritisak mediji koji su u ovom trenutku veoma moćni, da on konačno izađe is sopstvene senke i pruži Ukrajincima ono što oni traže", napominje Stojanović.
Bez obzira na to što i dalje ne šalje teško oružje, Nemačka je već učinila neke stvari koje su se do nedavno činile nemogućim. Uprkos diplomatskim šamarima Kijeva, odnosi dve zemlje nisu prekinuti. Kao znak dobre volje, kancelar Olaf Šolc najavio je da će izdvojiti milijardu evra za direktnu vojnu pomoć Ukrajini, od koje će moći da kupi oružje.
"Berlin mora da igra jednu specifičnu igru"
Kako je za Euronews Srbija rekao Petar Ćurčić i Instituta za evropske studije, Berlin je u izuzetno složenoj poziciji.
"Sa jedne strane, njihova ekonomska zavisnost, odnosno bolje reći energetska zavisnost od Rusije je dosta velika pogotovo imajući u vidu isporuku gasa i nafte. Sa druge strane, Nemačka je vrlo integrisana u strukture NATO pakta, opet ona mora da vodi računa o istočnoj Evropi, o istočnoevropskim zemljama čija je energetska zavisnost od Rusije još veća. Dakle, berlinska pozicija je vrlo složena i oni moraju da igraju jednu specifičnu igru. Ima jednu složenu ulogu, zbog toga je Berlin odlučio da ne igra aktivno u ovom sporu, već da na neki način vodi jednu defanzivniju politiku", rekao je on.
Kako je on istakao, pozicija Nemačke je "svrstano pragmatična".
"Svrstana je na stranu da ona i te kako iskazuje jednu vrstu solidarnosti sa Ukrajinom zbog trenutne situacije. Međutim, sa druge strane, ona mora da igra pragmatično, pogotovo imajući u vidu jednu vrstu već uveliko poremećenih ekonomskih lanaca snabdevanja koje je ovaj rat izazvao i sankcija koje su se dogodile ili koje će se tek dogoditi. Po proceni jednog čini mi se minhenskog instituta, Nemačka bi u slučaju zabrane isporuke ruske gasa izgubila znatan deo BDP, oko 400.000 ljudi bi ostalo bez posla, ali to su samo primarne poslednice, sekundarne posledice bi bile mnogo dublje i to bi takođe pogodilo ekonomiju koja je i ovako pogođena problemima koji su izazvani globalnom pandemijom i činjenicom da je inflacija već izvesno vreme i dalje dosta visoka", rekao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o pomoći Ukrajini, Ćurčić ističe da je kancelar Šolc ponovio nekoliko puta da je isporuka oružja, odnosno pomoć Ukrajini za njih nedvosmislena.
"Međutim na onu kartu na koju kancelar igra je u suštini pitanje toga da li će isporuka oružja biti bezbedna i da li će moći u efektivnom i efikasnom roku da se ukrajinska vojska obuči da bi se pripremila za mogući sukob sa Rusijom. Ono što je evidentno prethodnih dana je da idemo ka jednom scenariju koji će verovatno podrazumevati mnogo teže oružane borbe naročito u regionu Donbasa", rekao je on.
Komentari (0)