Ofanzivan nastup Makrona i pokušaj "proboja" Le Pen: Ključni momenti predsedničke debate u Francuskoj

Rusija i Evropa bili su jedna od tema debate između predsedničkih kandidata Emanuela Makrona i Marin le Pen pred drugi krug glasanja koji će biti održan u nedelju, 24. aprila. Le Pen je rekla da je "moguće izabrati i nešto drugo", tvrdeći da bi ona bila "predsednik svakodnevnog života", dok je aktuelni predsednik rekao da će se "pozabaviti pitanjem očuvanja životne sredine" i "jačanjem Evrope". Bez obzira na to što se Le Pen u ovoj debati držala mnogo bolje nego 2017. godine kada je doživela "debakl", Makron je, prema nekim istraživanjima, i dalje favorit da obnovi svoj predsednički mandat, a sagovornici Euronews Srbija ukazali su na ključne momente u ovoj debati.

Makron optužio Le Pen da zavisi od Putina

Makron je debatu otpočeo žestoko, optužujući svoju rivalku da "zavisi od ruske moći" i predsednika te zemlje Vladimira Putina. Takođe, spomenuo je i pozajmicu koju je Le Pen uzela od ruske banke, a koju i dalje otplaćuje.

"Kada govorite o Rusiji, vi zapravo razgovarate sa svojim bankarom", rekao je Makron. Ovo nije prvi put da je Makron optužio Le Pen za bliskost sa Moskvom, ali je retko kada bio ovako direktan u svojim kritikama. Takođe, rekao je i da Le Pen menja stavove usled skorašnjih događaja, "uprkos istorijskoj bliskosti njene stranke sa Rusijom".

Le Pen je na ove optužbe odgovorila tvrdnjom da je "patriotski okrenuta, potpuno slobodna žena", i nazvala je Makronove stavove po ovim pitanjima "nedostojnim" i "neiskrenim". Ukazala je i na to da je Makron nekoliko puta zvao Putina da ga poseti, ali bez mnogo uspeha, piše Politiko.

Stranka Le Pen koja se tada zvala Nacionalni front (sada je Nacionalni zbor) pozajmila je od ruske banke 2014. godine devet miliona evra. Kako je Le Pen rekla, ta partija morala je da se finansira iz Rusije zbog toga što nijedna banka u Francuskoj nije htela da im da zajam.

Tanjug AP/Ludovic Marin, Pool via AP

Iako je rekla da kategorički osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, Le Pen je u prošlosti posetila Vladimira Putina u sklopu svoje predsedničke kampanje 2017. godine.

"Očekivalo se da će Makron insistirati na vezama Le Pen sa Rusijom, odnosno Putinom, i naravno da je pomenut i taj kredit. On, zapravo, postavlja pitanje da li francuski predsednik može biti nezavistan ako je ranije uzeo kredit od ruskih banaka koji i dalje otplaćuje", kaže za Euronews Srbija Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije. 

Kolaković dodaje i da je Putin još pre rata u Ukrajini bio figura o kojoj u Francuskoj nije postojao pozitivan stav, a da je između dva kruga glasanja Makron odlučio da Francuska pošalje dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, što je Le Pen kritikovala.

"Upravo zato je Makron i insistirao da rat u Ukrajini bude jedna od tema u okviru ove debate", ističe saogovrnica Euronews Srbije.

Suprotni stavovi o Evropskoj uniji

Verovatno najvažnija tema debate kada je u pitanju spoljna politika, jeste odnos predsedničkih kandidata prema Evropskoj uniji. Makron je optužio Le Pen kako želi da primeni politiku "nacionalne preferencije", povuče Francusku sa energetskog tržišta EU i uspostavi nadmoć francuskih zakona nad zakonima EU.

Kao odgovor na ovo, Le Pen je tvrdila da "želi da zadrži Francusku unutar Evropske unije", ali i da bi htela da je "duboko izmeni tako da postane 'Evropski savez nacija'".

Makron je, međutim, nastavio sa optužbama rekavši da Le Pen zapravo "ne govori istinu" i da je njena prava namera da "napusti EU".

Kada se govori o temi Evropske unije u okviru debate predsedničkih kandidata, značajno mesto zauzimaju i stavovi o slobodnom tržištu. Iako su oboje saglasni da postoje određeni rizici ukoliko evropsko tržište bude previše otvoreno za strani uvoz, njihovi pogledi na ovu sferu razlikuju se po mnogo čemu.

Sa jedne strane, Le Pen koja je rekla da je protiv "brazilske piletine" i "kanadske govedine", optužila je Makrona da on zapravo predstavlja štetne prakse prekomernog stranog uvoza. Sa druge strane, aktuelni francuski predsednik je imao težak zadatak da odbrani sistem slobodnog tržišta, i da istovremeno bude na strani francuskih poljoprivrednika.

S obzirom na to da je Francuska trenutno na čelu EU, Makronova vlada je tražila da se zabrani uvoz proizvoda koji nisu napravljeni po istim standardima koji važe u Uniji, i suspendovani su privremeno svi pregovori o novim trgovinskim sporazumima, što je zabrinulo liberalnije zemlje EU.

Penzije kao važna stavka

Veliki deo kampanje Le Pen u poslednjih nekoliko meseci odnosio se na unutrašnju politiku, a prvenstveno na to kako ona želi da ublaži posledice ekonomske krize koja, zahvaljujući ratu u Ukrajini, polako ali sigurno zahvata čitavu Evropu.

Tako je predstavila rešenje kojim bi smanjila PDV na osnovne životne namirnice sa 20 na 5,5 odsto, ali je u sinoćnoj debati oštro zagovarala i da bi starosne granice za odlazak u penziju trebalo da ostanu onakve kakve su sada (između 60 i 62 godine). Nasuprot njoj, Makron bi u obnovljenom mandtu pomerio starosnu granicu tako da ona iznosi 64 ili 65 godina.

Tanjug AP/Daniel Cole

"Moj projekat se jasno ralikuje od Makronovog, koji želi da svi rade dok ne napune 65 godina. To je apsolutno nepodnošljiva nepravda", rekla je Le Pen.

"Le Pen je u debati insistirala na tome da ljudi u Francuskoj loše žive, što je bio njen fokus i pre prvog kruga.

Time što obećava veće izdatke za penzioni sistem, Le Pen želi da privuče glasače iz radničke klase, a starosna granica za penziju jedan je od kamena temeljaca njene kampanje. 

Sa druge strane, Makron ju je optužio da "nikada nije objasnila kako bi finansirala veće penzije", i da zbog toga "nije iskrena kada se obraća narodu, jer bi njena politika ili nametnula neke nove poreze ili slomila trenutni penzioni sistem".

Makron želi da privuče birače Zelenih

Velika rasprava povela se kada je na red došla tema klimatskih politika, pa je tako Makron nazvao Le Penovu "klimatskim skeptikom", dok mu je ona uzvratila optuživši ga da je "klimatski licemer", prenosi Euronews.

Mada je Le Pen rekla da nije protiv zelene agende, istakla je kako bi tranzicija trebalo da bude "znatno sporija", i krivila je "ekonomski model zasnovan na međunarodnom slobodnom tržištu" za "najveći deo" zagađenja koje proizvodi efekat staklene bašte.

U programu Le Pen stoji da je bi ona na godišnjem nivou revidirala napredak Francuske u smanjenju štetnih izduvnih gasova, "u skladu sa voljom Francuza i napretkom ostalih zemalja". Ovo bi verovatno značilo da će Francuska teško moći da napreduje toliko da postigne rezultate zacrtane klimatskim dogovorom iz Pariza.

Profimedia

Makron je zagovarao više "zelenih" ideja, i pojačano insistira na tome od kako se završila prva runda izbora, verovatno u želji da privuče glasače sa leve strane političkog spektra, kao i one koji su neodlučni. 

"Karakteristika ovog drugog kruga je to da Makron u ovom trenutku ima pred sobom zadatak da privuče glasače sa levice, pre svega one koji glasaju za Zelene. To se posebno vidi između dva kruga, jer on govori intenzivnije o ekološkoj politici, nuklearnoj energiji i izgradnji vetroparkova", kaže Kolaković.

Kako je ovaj deo debate odmicao, Le Pen je sarkastično rekla da Makron želi da postavi vetroelektrane svuda osim u delu zemlje gde ima vikendicu, na šta ju je on upitao "da li je ozbiljna".

Razlike u odnosu na 2017.

Prethodna predsednička debata održana je takođe između Makrona i Le Pen, i to pred drugi krug predsedničkih izbora 2017. godine. 

Nedavno je i sama Le Pen priznala kako je njen nastup u toj debati bio veliki neuspeh, a u drugom krugu izgubila je sa velikom razlikom - osvojila je samo 33,9 odsto glasova, naspram Makronovih 66,1 odsto. Sagovornici Euronews Srbije saglasni su u tome da je ovoga puta predstavnica francuske desnice došla bolje pripremljena, ali i da joj to verovatno neće mnogo pomoći u konačnom zbiru.

"Motivacije su bile različite. Makron je do sada vodio u svakoj anketi, i hteo je da u debati prođe bez oštećenja. S druge strane, Le Pen je ušla u debatu da bi napravila proboj i pokušala da stigne taj zaostatak. Moglo bi se reći da nije uspela u tome, i da je debata ipak više odgovarala Makronu", istakao je za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta.

U brzoj anketi koju je nakon jučerašnje debate sproveo francuski centar za istraživanje javnog mnjenja Elabe, 59 odsto gledalaca je smatralo da je Makron iz suočavanja izašao kao pobednik, 39 odsto njih je smatralo da je to Le Pen, dok je ostatak bio neodlučan.

Tanjug AP/Ludovic Marin, Pool via AP

Za Kolaković sa Instituta za političke studije, Makron je u debati pokazao izvesnu dozu samopouzdanja, i čak nastupio izuzetno ofanzivno. Sa druge strane, dodaje da je Le Pen, iako se pripremala svesna toga da je 2017. izgubila eventualnu šansu za pobedu baš zbog lošeg nastupa u debati, uspela ovoga puta više da se brani i izdrži u defanzivnom "stavu".

U drugom krugu glasanja očekuje se velika borba za one birače koji su u prvom krugu glasali za levičarskog kandidata Žana-Lika Melanšona, a ispred kog je Le Pen završila za manje od dva odsto glasova. Nekoliko kandidata koji nisu ostvarili veliki rezultat u prvom krugu pozvali su da se u drugom glasa za Makrona, dok je sa druge strane kandidat krajnje desnice Erik Zemur poručio svojim glasače da daju svoje poverenje Le Pen.

Kolaković smatra da ovo ipak neće biti dovoljno za ozbiljno povećanje broja glasova kod predstavnice Nacionalnog okupljanja u drugom krugu predsedničkih izbora. 

"Kada se posmatraju Marin le Pen i Zemur, to su u stvari glasovi koje je Le Pen dobila 2017. uvećani za nekih 500.000, i postavlja se pitanje koliko još glasača realno može da privuče. Makron u startu ima više glasova nego prošli put - može da očekuje glasove republinaca, socijalista, i deo Melanšonovih glasova iz prvog kruga", zaključuje Kolaković.