Da li se bitka za Marijupolj bliži kraju: Ukrajina traži "bilo kakve pregovore", Rusija premešta fokus na Donbas

Borbe u Marijupolju uskoro bi mogle da se okončaju, sudeći prema izjavama koje dolaze od visokih zvaničnika Rusije i Ukrajine. Iz Kremlja su proglasili da je ovaj grad pod ruskom kontrolom (osim kompleksa čeličane Azovstal), dok je savetnik ukrajinskog predsednika predložio "bilo kakav format pregovora" u vezi sa situacijom u tom gradu.

U izveštaju koji je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu podneo predsedniku Vladimiru Putinu, navodi se da je Marijupolj "oslobođen". Prema njegovim rečima, na početku opsade Marijupolja bilo je više od 8.000 onih koji se bore na strani Ukrajine. Od tog broja, stradalo ih je oko 4.000 i predalo se oko 1.500, dok su se preostali sklonili u industrijsku zonu Azovstala. Ova čeličana je, prema trenutnom stanju na terenu, jedino uporište u Marijupolju iz kog ukrajinska vojska pruža otpor.

Pokušaji da se osvoji Azovstal traju više gotovo nedelju dana, a izgleda da je i ruski predsednik odustao od te ideje, bar prema onome što je rekao u razgovoru sa Šojguom.

"Predloženo zauzimanje industrijske zone smatram neprikladnim. Naređujem vam da to otkažete. To je slučaj kada moramo misliti – odnosno uvek moramo misliti, ali u ovom slučaju još više – o očuvanju života i zdravlja naših vojnika i oficira. Nema potrebe da se spuštate u ove katakombe i puzite pod zemljom kroz ove industrijske objekte", istakao je Putin.

Iako je naložio da se odustane od pokušaja upada u Azovstal, Putin je ipak izdao naređenje da se nastavi sa opkoljavanjem i da se pritisak ruske vojske oko kompleksa pojača. Naredio je, tačnije, da se "industrijska zona blokira, tako da ni muva ne može da proleti". 

Ukrajina predložila pregovore

Saopštenje Kremlja o sastanku Šojgua i Putina došlo je jutros, a da stvari u Marijupolju ne idu dobro po Ukrajince pokazuje i sinoćno saopštenje Mihaila Podoljaka, savetnika ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. 

On je rekao da su ukrajinski pregovarači premni na bilo kakav format pregovora sa ruskom stranom u Marijupolju, kako bi spasili živote civila i pripadnika ukrajinskih snaga. Predložio je specijalnu rundu pregovora, "jedan na jedan, dva na dva, ili bilo šta drugo". Podoljak je dodao i da je Ukrajina spremna na pregovore bez bilo kakvih uslova, da bi spasili živote "njihovih momaka, Azova, vojske, civila, dece, preživelih i ranjenih". 

Marijupolj je lučki grad na jugoistoku Ukrajine koji je od velike strateške važnosti. Ukoliko ga u potpunosti osvoje, Rusi bi mogli da povežu separatističke teritorije na istoku Ukrajine sa Krimom. Međutim, Marijupolj nosi i određenu simboliku - opsada ovog grada traje gotovo šest nedelja, i u tom periodu je od grada sa oko pola miliona stanovnika napravljeno zgarište, ali i jedan od simbola otpora ukrajinskih snaga.

Marijupolj bi mogao da bude veoma važan "žeton" u budućim pregovorima, kaže za Euronews Srbija Nik Rejnolds sa engleskog Rusi instituta, najstarijeg svetskog instituta za odbranu i bezbednost.

"To je možda i najvažnija komponenta kako bi ruska okupacija istočne Ukrajine bila moguća na duže staze. Sumnjam da će Rusija u bilo kakvim pregovorima predati nazad grad, osim ako to ne bude bio deo plana federalizacije kojim bi se promenio ukrajinski ustav, i kojim bi se Donjeck i Lugansk vratili u ukrajinsku državu pod ruskim uslovima", ističe Rejnolds-  

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk zatražila je danas od Rusije otvaranje humanitarnog koridora za evakuaciju civila i ranjenih vojnika iz Azovstala.

"Zahtevamo od ruske strane hitno otvaranje humanitarnog koridora za evakuaciju iz čeličane Azovstal u Marijupolju. Oni moraju da izađu iz Azovstala danas", poručila je Vereščuk na svom Telegram kanalu, i pozvala svetske lidere i međunarodnu zajednicu da se u ovom trenutku fokusiraju na čeličanu.

Evakuacija stanovništva je pokušavana gotovo od samog početka opsade, ali su humanitarni koridori uglavnom bili osuđeni na propast, a ruska i ukrajinska strana su se međusobno optuživale za nepoštovanja prekida vatre. Bez obzira na to, Šojgu je u izveštaju Putinu rekao da je iz Marijupolja do sada evakuisano oko 140.000 civila.

Zašto je Rusija odustala od čeličane?

Kompleks fabrike čelika Azovstal prostire se na deset kvadratnih kilometara, poseduje mnoge objekte koji su uglavnom otporni na pokušaje uništenja iz vazduha, a unutrašnji sistem komunikacije je takav da mnogo više pogoduje onima koji su unutra i brane se.

Ovo, uz mrežu podzemnih tunela, glavni su razlozi zbog kojih ruska vojska do sada nije napravila značajniji napredak u osvajanju same industrijske zone, i verovatno jedan od razloga zbog kojih je Putin odlučio da se odustane od daljih napada na čeličanu.

Ovakva promena mišljenja je pomalo iznanđujuća, s obzirom na to da je pre samo nekoliko dana predsednik samoproglašene Donjecke narodne republike Denis Pušilin rekao kako je osvajanje Azovstala "glavni prioritet" za taj proruski separatistički entitet.

Umesto toga, ruski predsednik naredio je vojsci da "blokira industrijsku zonu tako da ni muva ne može da proleti". S obzirom na to da je Marijupolj već nekoliko nedelja opkoljen sa svih strana i odsečen od ostatka zemlje, ruskim vojnicima neće biti preterano teško da samo pojačaju pritisak oko fabrike koji je već tu.

AP Photo/Sergei Grits

Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič vidi u odustajanju od napada na čeličanu neuspeh ruskih trupa. Kako je rekao, "odlučili su da je blokiraju, jer ne mogu da je zauzmu silom".

"Fizički ne mogu da zauzmu Azovstal, to su shvatili, tamo su pretrpeli ogromne gubitke. Naši branioci ga i dalje drže", rekao je Arestovič na brifingu, prenosi agencija Rojters.

"Naši poslednji dani"

Za ukrajinske vojnike unutar kompleksa fabrike, kao i za oko hiljadu civila koji se kriju u podzemnim bunkerima, to što će ruski vojnici prestati sa granatiranjem i drugim napadima predstavljaće olakšanje.

Međutim, ruske trupe će se još više fokusirati na dosadašnju "taktiku izgladnjivanja", pa je samo pitanje vremena koliko će branioci u Azovstalu moći da izdrže sa zalihama koje imaju.

Sudeći po tome da je Vereščuk tražila hitnu evakuaciju, ali i na osnovu izjava majora Sergeja Voline koji komanduje 36. marinskom brigadom, odredom ukrajinskih snaga koji se krije u Azovstalu, neće moći da izdrže još dugo.

"Verovatno su ovo naši poslednji dani, ako ne i sati. Neprijatelj nas brojčano nadmašuje deset prema jedan. Apelujemo i molimo sve svetske lidere da nam pomognu, Tražimo od njih da organizuju izvlačenje i odvedu nas na teritoriju treće države", saopštio je Volina na Fejsbuk nalogu 20. aprila, pozivajući istovremeno svetske lidere da pomognu ukrajinskoj vojsci.

Ruski predsednik naložio je danas svom ministru odbrane da se ukrajinskim vojnicima u Azovstalu još jednom ponudi da se predaju, uz garancije njihove bezbednosti.

Volina je, međutim, u jučerašnjoj izjavi za "Vašington post" rekao kako "ukrajinske snage neće položiti oružje", i kako "neće, kao ostali, verovati Rusima koji im prvo garantuju siguran izlaz, da bi onda počeli da pucaju".

Sledeći cilj: Donbas

Savetnik Zelenskog Arestovič rekao je da se odustanak od daljih napada na Azovstal može objasniti i činjenicom da su Rusi premestili deo svojih snaga iz Marijupolja nešto severnije, da bi pojačali trupe koje pokušavaju da ispune svoj glavni cilj - napredovanje do Donjecke i Luganske oblasti.

U pitanju su teritorije u Donjeckom basenu (Donbasu) na istoku Ukrajine uz granicu sa Rusijom, sa stanovništvom koje većinski govori ruski jezik, i gde se još od 2014. godine vode žestoke bitke između proruskih separatista i ukrajinskih oružanih snaga.

AP Photo/Alexei Alexandrov

Na tom prostoru obrazovana su i dva separatistička entiteta - Donjecka i Luganska narodna republika, a iz Moskve su nedavno saopštili kako će fokus ruske vojske u budućnosti biti upravo region Donbasa.

Zelenski je pre nekoliko dana rekao kako je "bitka za Donbas počela", a još nekoliko ukrajinskih zvaničnika saopštilo je da su zabeležena granatiranja u istočnom delu zemlje, u manjim mestima kao što su Popasna ili Rubižnje. 

Guverner Luganske oblasti rekao je da je pod ruskom kontrolom oko 80 odsto te oblasti, a pre početka rata Rusija je kontrolisala oko 60 odsto, preneo je AP. Ova agencija navodi i kako je britansko ministarstvo odbrane saopštilo kako će Rusija verovatno želeti da proglasi značajne vojne uspehe pred Dan pobede koji se obeležava 9. maja, i predstavlja jedan od najvažnijih prazničnih dana u Rusiji jer se tada slavi pobeda u Drugom svetskom ratu.