Igre 
Makron u drugom krugu računa na "dabrove birače", a najveća enigma je u kom pravcu će otići Melanšonovi glasovi
Komentari12/04/2022
-08:21
Samo dan nakon što je u Francuskoj održan prvi krug predsedničkih izbora, aktuelni predsednik i favorit za još jednu pobedu krenuo je u "lov na glasove". Lider Republike u pokretu već u ponedeljak ujutru krenuo je put industrijskog severa - uporište njegove rivalke Marin le Pen.
Prema zvaničnim podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Makron je u prvom krugu osvojio 27,84 odsto glasova, a iza njega sa 23,14 odsto ostala je liderka Nacionalnog okupljanja Marin le Pen. Iako će drugi krug izbora, koji se održava 24. aprila, da bude repriza 2017. godine, ovoga puta razlika između dvoje starih rivala sa potpuno različitim programima mogla bi da bude mnogo manja, pokazuju ankete.
Drugi krug biće, kako se već može čuti u nekim krugovima, borba između "evropeizma i nacionalizma". I Makron i Le Penova osvojili su u prvom krugu više glasova nego što je to bio slučaj pre pet godina, a naredne dve nedelje biće ključne u borbi za svaki mogući glas.
Kako je za Euronews Srbija rekao Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, u naredne dve nedelje može se očekivati aktivnija kampanja Makrona, a Le Penova će najverovatnije pokušati da okupi što više pristalica desnice.
"Može da se očekuje aktivnija kampanja Makrona, u prethodne dve nedelje nije vodio vrlo aktivnu kampanju, održao je samo jedan miting u Parizu. Što se tiče Marin le Pen, mislim da će nastaviti u istom pravcu, pokušaće da okupi što više birača desnice i naravno, veliki značaj imaće televizijski duel između jednog i drugog kandidata", rekao je on.
A presudnu ulogu u drugom krugu mogle bi da imaju pristalice levice, pre svega oni koji su u nedelju glasali za Žana Lika Melanšona, lidera krajnje levice, koji je osvojio oko 21 odsto glasova, mnogo više nego što se očekivalo i kom je zapravo nedostajalo vrlo malo da se plasira u drugi krug. Kako trenutno stvari stoje, njegovi birači jednostavno bi mogli da se opredele da ni ne izađu na izbore, što bi svakako išlo na ruku Le Penovoj. Međutim, tu su i takozvani "dabrovi birači", koji bi prevagnuli na onu stranu koja nije ekstremna desnica.
Ključ u rukama Melanšonovih glasača
Glasanje u prvom krugu predsedničkih izbora bilo je veoma značajno i pokazalo kolike su podele u francuskom društvu. Ne samo da su se dve trećine izašlih birača opredelile za jedno od troje prvoplasiranih, već je polovina birača zapravo glasala ili za krajnu desnicu ili za krajnju levicu.
Povezane vesti
Odmah nakon objavljivanja prvih rezultata, kandidati su požurili da pruže podršku jednom od dvoje prvoplasiranih. Većina glavnih kandidata odlučila se za Makrona, a među prvima je svoju podršku dala gradonačelnica Pariza An Idalgo. To je potom učinila i Valeri Pekres. Makrona je podržao i kandidat Zelenih Janik Žado, u nameri da se "zaustave krajnji desničari". Nasuprot njima, jedan od retkih koji se opredelio za Le Penovu bio je Erik Zemur.
Međutim, glasači Žana Lika Melanšona zasad su prilično velika enigma. Ovaj kandidat osvojio je više glasova nego što su to ankete predviđale, a obraćajući se svojim pristalicama u izbornoj noći tri puta je pozvao da se "Le Penovoj ne da niti jedan glas". Međutim, to ne znači da je on zvanično podržao Makrona. Glasovi koji su u prvom krugu otišli njemu, u drugom će se verovatno račvati u tri pravca - ka Makronu, ka Le Penovoj, ali će biti onih koji će verovatno to glasanje propustiti.
Kako je za Euronews Srbija rekla Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda, njegovi glasovi su bili strateški većim delom. Za njega je, kako je rekla, glasao deo tradicionalnih birača Socijalističke partije ili Zelenih.
"Oni će verovatno biti pragmatični i glasati za Makrona u drugom krugu, samo da bi izbegli da Le Pen dođe na vlast. Sa druge strane, možete imati one koji će glasati za Le Pen, jer postoji deo Melanšonovih birača koji je i 2017. glasao za Makrona samo jer su protiv Le Pen. Međutim, Makron je na vlasti već pet godina, i nisu svi građani saglasni sa njegovim politikama kada su u pitanju unutrašnja bezbednost i policija, a za neke je i previše liberalan", rekla je ona i dodala da bi neki od njih mogli da glasaju za Le Penovu jer je ona u nekim stvarima slična Melanšonu.
Tanjug AP/Thibault Camus
Sa druge strane, Zečević smatra da je i pored svih ograda Melanšon pozvao na podršku Makronu. Nesumnjvo je, međutim, i da je jedan deo birača privučen ekonomskim programom koji nudi Le Pen.
"Mislim da je Melanšon pozvao svoje glasače da glasaju praktično za Makrona i pored svih ograda. Ono što treba imati u vidu, reč je o širokim slojevima naroda koji je relativno pogođen ovom ekonomskom krizom i jedan deo njih sigurno je privučen ekonomskim programom Marin le Pen", rekao je on.
Za uspeh Le Penove neki zapravo smatraju i da je "kriva" izdeljena francuska levica koja se nije ujedinila oko jednog kandidata. Makron, inače, već u utorak putuje u Strazbur, gde je Melanšon ostvario jako dobar rezultat.
Povezane vesti
Ko su "dabrovi birači"?
Već u prvom govoru nakon što su objavljeni rezultati Makron se zahvalio ostalim kandidatima na podršci i pozvao sve građane, uključujuči one koji sada nisu glasali za njega da stanu uz njih u drugom krugu i da "blokiraju krajnju desnicu". Važnu ulogu u svemu tome mogli bi da odigraju takozvani "dabrovi birači".
Kako piše BBC, reč je zapravo o biračima koji glasaju za nekoga kako bi napravili "branu" od ekstremne desnice, što bi u ovom slučaju bilo za Makrona. Poziv sličan Makronu stigao je i od drugih kandidata, međutim, oni imaju relativno malo glasača, a i pitanje je da li će ih svi poslušati. Analitičari čak kažu da ovoga puta ljudi možda nisu u tolikoj meri spremni da glasaju protiv ekstremne desnice.
"Stara taktika - kad god krajnja desnica uđe u drugi krug da se apeluje da svi birači koji su protiv desnice glasaju protiv. To će verovatno postojati i danas, da se učini sve da što više birača napravi branu prema Marin le Pen", rekao je Zečević.
EPA/ IAN LANGSDON
Povezane vesti
Sve ovo zapravo još jednom je dokazalo da će trka u drugom krugu biti izuzetno tesna. Makronov tim sada planira seriju velikih mitinga i televizijskih gostovanja, s tim što će prava "poslastica" da bude debata zakazana za 20. april.
Prema rezultatima istraživanja na primer agencije Ifop, odnos snaga u drugom krugu mogao bi da bude 51-49 u korist Makrona, razlika je nešto veća prema istraživanju agencije Elebe (52-48), ali i dalje nedovoljno velika da bi u ovom trenutku Makron bio siguran favorit.
Mnogo toga zavisiće od same izlatnosti, jer u slučaju da ona bude mala, odnosno da levičarski birači ostanu kod kuće, Le Penova ima šanse za pobedu.
"Ukoliko većina levičarskih birača ostane kod kuće, odnosno ne uvide da je ključno da glasaju za Makrona protiv Marin Le Pen onda će ona imati dobre šanse da pobedi, a ukoliko izlaznost na levom spektru bude velika onda će Makron verovatno imati lakši put do pobede", rekao je za Tanjug programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić.
Komentari (0)