Igre 
Pohod na glasove u drugom krugu: Šta se promenilo od poslednjeg izbornog duela Emanuela Makrona i Marin le Pen
Komentari11/04/2022
-14:59
U drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, kao i na izborima 2017. godine, nadmetaće se Emanuel Makron i Marin le Pen. Ovoga puta, analitičari predviđaju neizvesniju trku nego prošli put i poručuju da se Francuska od tada promenia.
"Aktuelna istraživanja govore da će razlika u drugom krugu biti oko 5 odsto, a prošli put je bila oko 33 odsto. Francuska se u tom periodu promenila iz korena, i mislim da će ovi izbori biti mnogo neizvesniji nego 2017. godine", dodao je Mladenović.
Na čelu partije koju predvodi Marin le Pen nekada se nalazio njen otac Žan Mari le Pen. On se, takođe, kandidovao 2002. godine za predsednika Francuske, a tada ga je Žak Širak u drugom krugu ubedljivo pobedio sa oko 80 odsto glasova. Ključ za poboljšan rezultat posle 20 godina, ističe Mladenović, nalazi se u rukama Le Pen.
On je istakao da je ona u velikoj meri uspela da reformiše stranku Nacionalni front i da je revidirala ime, pa se stranka tako sada zove Nacionalni zbor ili Nacionalno okupljanje. "Ta partija više ne služi kao antirepublikansko strašilo, kao 2002. pa čak i 2017. godine", kaže Mladenović.
Tanjug AP/Francois Mori
Sagovornik Euronews Srbija ističe da partije kao što je Nacionalni zbor već vode neke države u EU, recimo u Mađarskoj ili Poljskoj. Ukoliko u jednoj od dve najvažnije države EU pobedi takva opcija neće biti isto, dodaje, ali naglašava da pobeda Le Pen možda ne bi bila tako radikalan raskid sa Makronovim praksama kao što se to čini.
"Francuska je pod njegovim vođstvom postala tehnokratska država u kojoj se izvodi tehnokratska represija nad slabijima, ne samo migrantima već i francuskim državljanima koji protestuju protiv vlasti. Makron je svojevremeno predstavljao personifikaciju mladog liberalnog političara, dok je na poziciji predsednika radio sve ono čime su liberalni orijentisani građani 2017. plašeni od strane svojih političkih vođa da će raditi Le Pen, i time ucenjivani da glasaju za Makrona", ističe Mladenović.
"Makron uradio nemoguće"
Povezane vesti
Za dopisnika Bete iz Brisela, Dragana Blagojevića, iznenađenje na ovim izborima bio je uspeh Žan Lika Melenšona, trećeplasiranog kandidata levice koju Blagojević opisuje kao "neklasičnu" i "pomalo populističku".
"Njegov uspeh odražava i onaj deo Francuza koji su bili nezadovoljni, kako klasičnom ili ekstremnom desnicom, tako i Makronom. Međutim, posle ovih izbora i socijalisti, Melanšon i ekologisti su odmah rekli da će podržati Makrona. Sa druge strane, Zemur je podržao Le Pen što je i razumljivo, jer je njegova politika slična kao i njena, samo mnogo ekstremnija", rekao je Blagojević.
On dodaje da sve govori da bi Makron trebalo da pobedi u drugom krugu izbora, ali i da je aktuelni francuski predsednik tokom svog govora "gađao" glasače Le Pen, rekavši da će indeksirati penzije sa inflacijom, i da će zadržati dotacije na gorivo na pumpama bar za neko vreme.
Takođe, ističe Blagojević, Makron je "uradio nešto za šta niko nije verovao da je moguće", tako što je sproveo reformu tržišta rada, na opšte iznenađenje svih, kako u Francuskoj, tako i u Evropi.
Makronova kampanja, inače, počela je veoma kasno. Veliki deo razloga za to svakako da nosi njegova zaposlenost na razgovorima sa ruskim i ukrajinskim liderom, usled pokušaja da se okonča rat u Ukrajini.
"Francuska je predsedavajuća Evropske unije, i Makronu je nužno bilo da u ime EU pokuša da utiče na Putina i Zelenskog, ali i Amerikance. Tako da je on rekao da je prosto morao da se bavi time, ali poslednji njegov veliki miting bio je u Perpinjanu gde Le Pen obično ima veliki broj pristalica. On je tamo okupio oko 30.000 ljudi, što je bilo upečatljivo", zaključio je Blagojević.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Dejan
11.04.2022 17:11
Dao bog da i Monsieur Macron zavrsi ovde konacno (pola Evrope ne moze da ga vidi ocima) i Francusku u ruke uzme jedna jaka zena koja ce vratiti Francusku Francuzima!