Albanski san od Gračanice do Milana: Euronews Region o incidentima za Dan zastave Albanije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/12/2024

22:21

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dan zastave i nezavisnosti Albanci širom regiona ponovo su proslavili skrnavljenjem srpskih simbola i simbola zemalja u kojima žive. Taj praznik, zapravo dan državnosti Albanije, od Gračanice preko Kumanova do Milana, obeležen je serijom incidenata izazvanih neskrivenom težnjom za nacionalnim ujedinjenjem. Za koga je albanski san najveći košmar u regionu? Za Srbiju, Crnu Goru ili Severnu Makedoniju?

O ovoj temi u emisiji Euronews Region govorili su istoričar dr. Bojan Dimitrijević i urednik i novinar RTS-a Rade Maroević. U naš program se iz Skoplja uključila ambasadorka Srbije u Severnoj Makedoniji Nevena Jovanović.

Jovanović se osvrnula na incident od četvrtka, 28. novembra, kada je u kasnim večernjim satima nasilnim putem skinuta tabla sa zgrade konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom u Kumanovu.
U pitanju je tabla na kojoj su istaknuta državna obeležja Republike Srbije, na prvom mestu državni grb i natpis počasni konzulat Republike Srbije, ispisan na makedonskom i srpskom jeziku.

Uvidom u sigurnosne kamere koje se nalaze na objektu, veoma brzo je ustanovljeno da je počinilac vandalskog akta mlađa muška osoba koja je tom prilikom bila ogrnuta u albansku zastavu. Prema rečima ambasadorke, efikasnom reakcijom makedonske policije brzo je osumnjičeni priveden i tada je ustanovljeno da se radi o maloletnoj osobi albanske nacionalnosti.

"Do samog vandalskog čina i ovog skrnavljenja državnih simbola Republike Srbije došlo je u noći u kojoj se dešavala proslava Dana albanske zastave. Manifestacija koja je uzela mesto u svim sredinama u kojima živi albansko stanovništvo na teritoriji Republike Severne Makedonije, ali su najveći incidenti zapravo pogodili Kumanovo i Skoplje, pa se tako na meti nisu našli samo državni simboli Republike Srbije, već i sami simboli Severne Makedonije i čak je osam lica privedeno zbog skrnavljenja državnih simbola ove zemlje i paljenja i gaženja makedonske zastave", otkrila je Jovanović.

Ona je dodala da je proslava Dana albanske zastave uobičajena manifestacija, ali primećuje da u poslednje vreme dobija novi intenzitet i posebnu euforiju. Pozdravila je potez najvišeg državnog rukovodstva Severne Makedonije, koje je istog trenutka osudilo ovako nasilno i agresivno ponašanje, dok je reakcija makedonske policije bila žustra.

"U komunikaciji sa njima uvereni smo da nema nikakvog razloga da strahujemo za bezbednost ni svojih diplomatsko-konzularnih predstavništava ni diplomatskog osoblja na teritoriji Republike Severne Makedonije, ali ipak ovo su situacije koje nisu prijatne, koje ostavljaju prostora za zabrinutost, naročito imajući u vidu da se radi o Kumanovu, o sredini koja je mešovita i u kojoj živi veliki broj pripadnika srpske zajednice koja živi u Severnoj Makedoniji, tako da sve to skupa onespokojava. Uvereni smo i imamo poverenja u organe nadležne Republike Severne Makedonije da će učiniti sve da do ovakvih incidenta u budućnosti ne dolazi.

Moram da priznam da je u nekim prethodnim vremenima bilo sličnih dešavanja, ali nikada na ovaj način. Razlika je u tome što se sada lice koje je počinilo ovaj vandalski akt nije ni trudilo da se sakrije. Mi smo imali situaciju u kojoj osoba ogrnuta albanskom zastavom napada zgradu našeg predstavništva, skida veoma agresivno i nasilno tablu sa našim državnim obeležjima, nijednog trenutka ne pokušavajući da sakrije svoj identitet, što govori samo jedno - da se osećala dovoljno sigurnom da je ono što radi ispravno, a zapravo je to ono što nas najviše zabrinjava".

Dan albanske zastave - sećanje na 28. novembar 1912. godine

Istoričar Bojan Dimitrijević govorio je o vrednosti praznika Dana zastave za Albance širom sveta. U pitanju je obeležavanje 28. novembra 1912. godine kada su albanske vođe u Valoni proglasile nezavisnost Albanije od Osmanskog carstva.

"Mi se sa tim praznikom nismo sretali u vremenu Kraljevine Srbije, Jugoslavije i u ovoj ranoj fazi socijalističke Jugoslavije. Počinje da bude zanimljiv za nas ovde na prostoru bivše Jugoslavije tek 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kada se ta zastava i taj datum prepoznaju kao nešto što emituje želju za albanskim nacionalnim ujedinjenjem i stvaranjem velike Albanije i kao jedan protest protiv jugoslovenskih, srpskih, makedonskih, crnogorskih vlasti. Tada na ovom prostoru počinje da bude taj dan aktuelan, a vidimo da u novije vreme se on slavi kao dan sveopšteg albanskog ujedinjenja", rekao je Dimitrijević.

Dodaje da netrpeljivost prema srpskoj i makedonskoj zastavi, odraz nove generacije Albanaca koji nemaju respekt prema narodima ili religijama koje ih okružuju.

"To smo videli već kad se pojavila UČK na Kosovu, da su to ljudi nove generacije. Ljudi stare generacije, Azem Vlasi, Rugova, oni su znali da neki suživot postoji, da oni žive u jednoj drugačijoj zajednici. Ovo su ljudi koji nisu znali ni srpski, ni makedonski, a ovo su njegovi sinovi koji uopšte nemaju respekt prema bilo čemu što je odraz neke komšijske zajednice koja nije albanska. To se vidi u odnosu prema duhovnim, religijskim vrednostima i prema objektima, pa i prema našem konzulatu u Tetovu".

Rade Maroević ocenio je postoji tenzija među različitim političkim opcijama kod Albanaca ko će držati primat u pokušaju sveobuhvatnog ujedinjenja.

Kaže da je pokušaj Aljbina Kurtija da formira partiju u Albaniji doživeo potpuni debakl.

"Njega je, kako bi se to reklo Edi Rama oduvao sa albanske političke scene. I tu je to rivalstvo vrlo ozbiljno. Negde i albanski analitičari smatraju da cilj Albina Kurtija nije da se formira Velika Albanija, nego Veliko Kosovo. I negde 1999. godine, od dolaska NATO-a, ta ideja se prožima kao ideja o Velikom Kosovu, jer su Albanci godinama bili ambivalentni prema uopšte ideji ujedinjenja sa Kosovom. Međunarodna krizna grupa je svojevremeno napravila istraživanje gde je jedva dvadeset kosovskih Albanaca, na celokupnoj teritoriji na kojoj žive Albanci, bilo za ujedinjenje", rekao je Maroević.