Makron i Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora: Ankete predviđaju tesnu borbu, Melanšonovi glasači ključni

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/04/2022

08:59

Makron i Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora: Ankete predviđaju tesnu borbu, Melanšonovi glasači ključni - Copyright Tanjug AP/Thibault Camus, EPA/ IAN LANGSDON

veličina teksta

Aa Aa

Prvi krug predsedničkih izbora koji je u nedelju održan u Francuskoj nije doneo velika iznenađenja. Kao što je i bilo očekivano, druga runda borbe biće repriza 2017. godine kada su Francuzi birali između centriste Emanuela Makrona i liderke krajnje desnice Marin le Pen. Ono što je, međutim, zanimljivo jeste da su oboje ostvarili bolji rezultat nego pre pet godina.

Prema projekcijama objavljenim na osnovu izlaznih anketa, u prvom krugu predsedičkih izbora najviše glasova osvojio je aktuelni predsednik Makron, oko 28,5 odsto, dok je odmah iza Le Penova sa 23,6 odsto. Taj drugi krug biće, kako se već može čuti u nekim redovima, borba između "evropeizma i nacionalizma", a posebno će biti interesantno videti kako će biti raspoređeni glasovi ostalih kandidata.

Prema podacima agencije Ipsos-Sopra Sterija, koje je preneo Le Mond, projekcije su da će u prvom krugu Makron imati nešto više od 28 odsto glasova, što je za četiri procenta više nego pre pet godina. Marin le Pen nalazi se na drugoj poziciji sa oko 23 odsto glasova, što je takođe nekoliko procenata više u odnosu na prvi krug 2017. godine.

Trećeplasirani je Žan Lik Melanšon koji ima oko 20 odsto glasova, a na četvrtom mestu nalazi se desničar Erik Zemur sa 7 odsto glasova. Svi ostali kandidati, dakle njih osmoro, verovatno će imati ispod pet odsto glasova, a među njima je i konzervativka Valeri Pekres koja je u jednom trenutku čak smatrana i glavnim Makronovim rivalom. Ipak, ona je sinoćne rezultate dočekala razočarano.

Podsetimo, u nedelju su Francuzi birali između 12 kandidata, od kojih je samo jedan, lider krajnje levice Žan Lik Melanšon, uspeo da se približi "starim rivalima". Pravo glasa imalo je 48,7 miliona birača, a ankete pokazuju da bi borba u drugom krugu mogla da bude prilično tesna.

Izlaznost u prvom krugu bila je niža nego pre pet godina, ali viša od one rekordno niske 2002. godine, a prema preliminarnim podacima, na birališta nije izašlo oko 26 odsto glasača.

Da li će presuditi glasači Melanšona?

Odmah nakon objavljivanja prvih rezultata, kandati su požurili da pruže podršku jednom od dvoje prvoplasiranih. Većina glavnih kandidata odlučila se za Makrona.

Među prvima je svoju podršku Makronu dala gradonačelnica Pariza An Idalgo, a potom je to učinila i Valeri Pekres. Makrona je podržao i kandidat Zelenih Janik Žado, u nameri da se "zaustave krajnji desničari". Nasuprot njima, jedan od retkih koji se opredelio za Le Penovu bio je Erik Zemur.

Ono što će, međutim, biti posebno interesantno jeste videti za koga će se opredeliti glasači Žana Lika Melanšona. Ovaj kandidat osvojio je više glasova nego što su to ankete predviđale, oko 20 odsto, a obraćajući se svojim pristalicama u izbornoj noći tri puta je pozvao da se "Le Penovoj ne da niti jedan glas".

Većina njegovih glasača pre pet godina opredelila se u drugom krugu izbora za Makrona, međutim, ankete sada pokazuju da bi dobar deo njih mogao da se opredeli za Le Penovu u znak protesta protiv Makrona, piše Gardijan. Kako pokazuju ankete, Makron će dobiti podršku većine glasača koji su opredeljeni za Zelene ili za desni centar, dok će Le Penova "prigrabiti" 85 odsto Zemurovih glasača. Melanšonovi glasači su, međutim, gotovo podjednako podeljeni između Makrona (34 odsto), Le Penove (30 odsto) i toga da uopšte ni ne izađu 24. aprila na glasanje.

U prvom obraćanju nakon objavljenih rezultata, Le Penova je poručila da će Francusku dovesti u red za pet godina i pozvala sve koji nisu glasali za Makrona da je podrže u drugom krugu, preneo je Figaro.

"Francuski narod mi je dao čast tako što sam se kvalifikovala u drugi krug. Izražavam najiskreniju zahvalnost mojim glasačima. Vidim da se povećala nada kod snaga koje žele oporavak zemlje", poručila je ona.

Istakla je da će obezbediti nacionalnu nezavisnost, da će kontrolisati imigraciju i "vratiti bezbednost za sve", ističući da će, ukoliko pobedi, biti predsednica celog francuskog naroda.

Nešto kasnije javnosti se obratio i Emanuel Makron, koji se zahvalio onima koji su glasali za njega, poručivši da ga njihovo poverenje obavezuje.

"Možete da računate na mene da ću implementirati ovaj projekat progresa, otvorenosti i nezavisnosti Francuske koji smo branili tokom kampanje", rekao je Makron, a preneo Figaro.

Zahvalio je i ostalim kandidatima na podršci i pozvao sve građane, uključujući one koji sada nisu glasali za njega, da stanu uz njih u drugom krugu i da blokiraju krajnju desnicu, preneo je Rojters.

Prognoze za drugi krug

I iako će drugi krug 24. aprila biti repriza njihovog poslednjeg obračuna, ovog puta su ulozi mnogo veći. Te 2017. godine Makron je pobedio sa 66 odsto osvojenih glasova, a ankete trenutno pokazuju da će zapravo u novom duelu razlika biti svega par procenata i da Le Pen Makronu "diše za vratom".

Makron je priznao tokom kampanje da nije uspeo da smiri zabrinutost birača oko imigracije ili da obuzda strahove koji su ljude naveli da glasaju za predstavnike "ekstrema". Ankete objavljene tokom prošle nedelje pokazale su čak da Le Penova u drugom krugu može da osvoji i 49 odsto glasova. Prvi put zapravo brojke su na granici i daju ovoj političarki matematičke šanse za pobedu.

Popularnost desničarske kandidatkinje, inače, primetno je počela da raste u poslednjih nekoliko meseci, odnosno od početka ruske invazije na Ukrajinu. Aktuelni predsednik Makron je pokušao da se profiliše kao "panevropski" lider, pa samim tim nije ni imao mnogo vremena da se koncentriše na kampanju tako što će ići po gradovima Francuske.