Milatović za Euronews veče: To što građani Srbije glasaju u Budvi, Beranama i Sutomoru je doprinos izbornom procesu

Konačna odluka o tome da će građani sa prebivalištem u Crnoj Gori, sa pravom glasa u Srbiji, 3. aprila moći da glasaju i u Beranama, Sutomoru i Budvi, a ne samo u Podgorici i Herceg Novom je doprinos izbornom procesu u Srbiji, rekao je Jakov Milatović, ministar ekonomskog razvoja Crne Gore, gostujući u emisiji Euronews veče.

Kako je dodao, tenzije između dve zemlje koje su počele u ponedeljak uveče, već sledećeg dana su dobile konačno razrešenje, i on kao ministar u aktuelnoj vladi Crne Gore podržava ovaj rasplet.

"Na kraju je doneta dobra odluka. Pre svega to je važno, jer građani koji imaju srpsko državaljanstvo mogu da glasaju i u Beranama, Sutomoru i Budvi, pored konzulata u Herceg Novom i ambasade u Podgorici. Po meni, to je doprinos izbornom procesu u Srbiji. Inkluzivnost bilo koje vrste nikada ne boli, pa ni u ovom slučaju. Nisam resorni ministar za tu oblast, ali svakako kao neko ko je u Vladi podržavam tu, konačnu, odluku i drago mi je da je jedna saga na kraju dobro završena", rekao je Milatović.

Komentarišući izjavu premijera Kosova Aljbina Kurtija koji je pre dva dana izjavio da će Crna Gora uskoro imati novu vladu s kojom će moći da razgovara i reši problem "8.200 hekara kosovske teritorije" koja je, kako kaže, dogovorom o demarkaciji pripala Crnoj Gori, Milatović kaže je njegov stav kao aktuelnog ministra Vlade koja i dalje vrši svoje dužnosti, takav da je ta priča odavno završena.

"Mislim da to nije bila dobra izjava kosovskog premijera. To je završena priča, a one koje su završene i dogovorene ne treba ponovo otvarati. To nije bila poruka koja ide u cilju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje", rekao je Milatović.

Odnos Srbije i Crne Gore - neophodna regionalna saradnja

Odluku Srbije da od 10. marta obustavi izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja Milatović ocenjuje kao nužnost zbog aktuelne situacije sa Ukrajinom, ali naglašava da je za ceo region važno da se uprkos svemu nastavi unapređenje trgovinske razmene.

"Več sam se danas sreo s ministarkom telekomunikacija Tatjanom Matić i osim o turizmu pričali smo i o ovoj odluci Srbije. U svakom slučaju, ministri poljoprivrede obe zemlje su u stalnom kontaktu i u fokusu je kanal snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Poslao sam poruku srpskim vlastima, a to je da ukoliko želimo da unapredimo regionalnu trgovinsku saradnju nije dobra poruka da već dve ili tri godine zaredom imate po neki prekid izvoza iz Srbije u Crnu Goru. Nije dobro za obe strane", kaže.

Kako dodaje, tržište Crne Gore jednako je važno i za regionalne proizvođače i snabdevače.

"Tržište je to koje će pronaći druge kanale snabdevanja. Biće skuplji, ali ne bi valjalo da zbog ovakvih odluka, koje su privremene, dođe do promena u snabdevanju koje su već postignute", kaže Milatović.

Ipak, smatra, "nema potrebe za dramatizacijom".

Euronews/Printscreen

"Činjenica je da su svuda porasle cene osnovnih živontih namirnica, pa i kod nas. Pre svega zbog suncokretovog ulja jer je Ukrajina poznata po njemu. Uvozna cena je porasla", kaže.

Komentarišući izjavu  potpredsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića da će tražitti od Srbije da odblokira izvoz, Milatović kaže da mu je zasmeto način na koji je cela ova priča izašla u javnost, ali da mu "cilj te izjave nije smetao".

"Nisam rekao da mi se ne dopada izjava, već način na koji je to iskordinirano. Mi na nivou Vlade pričamo o tim temema. O tome treba obavestiti pre svega ministra poljoprivirede. Smetala mi je njegova koordinacija, a ne cilj izjave", objašnjava.

On navodi da je i dalje optimista i da će se nastaviti saradnja dveju zemalja jer, kako kaže, kada dođe krizno vreme važno je znati ko na koga može da računa.

"Izbori jedini legitiman sledeći korak"

Za Milatovića je bila iznenađujuća odluka Abazovića da u januaru sruši vladu koja je imenovana nakon izbora 2020. godine i koja je, po njemu, bila sinonom za najavu demokratije u ovoj zemlji. Kako ističe, dok se čeka nova, manjinska vlada, postojeća funkcioniše u svakom smislu.

"Politička praksa kaže da Ustav kod nas ne prepoznaje termine manjiska ili tehnička, već  samo reč vlada. Najlakše je bilo izglasati nepoverenje sadašnjoj vladi. To je urađeno glasovima DPS-a koji je inače bio poražen na izborima 2020. godine, i to na svim lokalnim izborma nakon toga", kaže on. 

Milatović smatra da bi, nakon svega, jedini realan korak bi trebalo da budu izbori i za to navodi tri razloga.

"Prvi je politčke prirode, a to je da partije koje su podržavale postojeću vladu su pre izbora 2020. jasno rekle 'ne' DPS-u i to su bili izbori kada nije bilo nikavog spominjanja koalicije sa njma. Po meni ono što se u januaru desilo je izdaja izborne volje građana. Drugi faktor je čitanje Ustava u nedostatku zakona o vladi i parlamentu i on je izvor prava za ovu situaciju. Najugledniji pravnici kažu da bi nova manjinska vlada bila neustavna. To je u kontekstu Ustava. Treći je što sve i da prva dva zanemarimo - da je ona ustavna i politički legitimna, ona ne dodaje novu vrednost u odnosu na postojeću manjihsku vladu. Problem manjinske vlade je to što u parlamentu nema političku snagu i uvek će biti potrebna podrška Demokratskog fronta. Sa novom manjinskom vladom biće ista stvar", smatra on.

Milatović iznosi uverenje da su novi vanredni parlamentarni izbori jedini legitman način za dolazak nove vlade.  

Odluka o sankcijama Rusiji izvesna, ali o njoj treba još raspravljati

"Odluka Vlade Crne Gore o implementaciji paketa sankcija za Rusiju koju je Komisija za politički sistem nedavno jednosglasno usvojila je izvesna. To što ona još nije konačna je sasvim logično. Mi se takođe, o ovom pitanju pinašamo po uzoru na veće zemlje koje su i zvanične članice Evrope, a to znači da je neophodno da se prodiskutuje na tu temu ali i da postoje različita mišljenja o njoj. U svakom slučaju, mislim da će do implementacije doći i da će se to desiti na nivou stopostotne usaglašenosti naše spoljne i bezbednosne politike", rekao je Jakov Milatović.

Podsetimo, na poslednjoj sednici Vlade Crne Gore koja je održana u četvrtak, i na kojoj je trebalo da se raspravlja o ovom pitanju, nije se glasalo o sankcijama Rusiji, jer je, kako je tada na vanrednoj konferenciji za novinare kazao vicepremijer Drtitan Abazović "premijer Zdravko Krivokapić predložio je nove zaključke o ovom pitanju". 

Komentarišući ovaj potez Krivokapića, ministar Milatović kaže da veruje da je aktuelnom premijeru bilo potrebno još vremena za konačno donošenje ovakve odluke koja nije nimalo laka i koja za sobom nosi moguće posledice.

"Došlo je do sukoba mišljenja, to nije sporno. Predsednik Vlade je rekao da smatra da je Ministarstvo spoljnih poslova trebalo dodatno da informiše njega i ostale članove Vlade o odeđenim aspektima ove odluke. Sasvim je sigurno da će ova tema ponovo biti na sednici Vlade i da će strasti ovog puta biti blaže", smatra Milatović.

Komentarišući spekulacije u pojedinim medijima o tome da je moguće da premijer Krivokapić zapravo ne želi da o ovom pitanju interveniše sa aktuelnom vladom zbog toga što je zemlja u procesu evropskih integracija, Milatović kaže da spekulacija ima duži niz godina i da će ih biti i ubuduće nezavisno od situacije u Ukrajini.

"Sve što je uradila postojeća Vlada bilo je u cilju unapređenja evropskog puta Crne Gore. Mi smo proces evropskih integracija počeli još 2012. godine, a tek je u  2020. godini otvoreno je poslednje poglavlje. To vam dovoljno govori o tome koliko je zaista bila proevropska prethodna vlast. Suštinski, ona je bila za proces ali ne za njegov rezultat. Za to su potrebne reforme u zemlji. Svaka odluka koja bude doneta na budućim sednicama biće končana jedino ukoliko svi budu saglasni sa tim i to je naš glavni fokus", kaže Milatović.

Kako dodaje, zvanično uvođenje sankcija Rusiji uzrokuje i određene posledice po zemlju koja ih uvede i čega je crnogorska vlast svesna. Milatović činjenicu da Crna Gora nije počela sa implementacijom odluke o sankcijama objašnjava time da se takve stvari ne rade odjednom i da se oni ugledaju na one veće, evropske zemlje, jer kako objašnja i kod njih je to nešto duži proces.

"Od sankcija Rusiji, Crna Gora i svaka druga zemlja koja  je za to ima neke negativne konsekvence. Pa i odluke koje se u Briselu donose su konačne na osnovu saglasnosti 27 članica EU. One se donose na način proizvoljnog balansa koji čini spoljno politički stav sa jedne strane i sa druge određene ekonomske reperkusije. Sve zemlje nisu jednako povezane s Rusijom. Na kraju se ta odluka donosi kroz njihovu zajedničku diskusiju, pa je tako i na nivou same Crne Gore. Sasvim je normalno je da jedna zemlja, poput naše, malo prodiskutuje o tome i ima legitiman stav. Mislim da će on na kraju biti na nivou stopostotne usaglašenosti naše spoljne i bezbednosne politike koja je takođe u skladu sa EU", navodi Milatović.

On dodaje i da se pitanje Ukrajine često koristi za dobijanje političkih poena. Tako je, kaže, i u Crnoj Gori, ali i u mnogim drugim zemljama. 

Ruske jahte koje nisu ruske

Još jedna stvar koja je skrenula pažnju javnosti su ruske jahte koje su usidrene u Jadranskom moru koje pripada Crnoj Gori, za koje Milanović kaže da zvanično, prema papirima, zapravo i ne pripadaju Rusiji, kao i da to nije usamljen slučaj. Slična situacija je, kaže, i u drugim zemljama.

"Mnoge od tih jahti su registrovane u državama koje su pod ingerencijom država poput Velike Britanije. Neke od njih uplovljavaju u naše luke, ali pod zastavama koje su deo jednog drugog bloka. U svakom slčaju,  u trenutku formalizacije sankcija Rusiji, svakako će i to biti deo tog paketa koji će se razmatrati.  Vlada Crne Gore će se odnositi na isti način na koji se odnosile i vlade zemalja članica EU prema tom pitanju - ruski kapital i njihove jahte postoje i u Grčkoj i na Kipru i u Londonu, Španiji i Italiji", rekao je. 

Milatović takođe kaže da su posledice, nakon što pitanje uvođenja sankcija Rusiji postane i zvanično, prilično izvesne i da će po njihovoj proceni najveći udarac imati turizam. 

"Tri su glavana aspekta uticaja krize u Ukrajini na Crnu Goru. Prvi je kanal uticaja na robnu razmenu, kako se i već spekuliše po medijima, ali on je vrlo mali. Ta robna razmena je marginalna. Veći uticaj se oseća kroz turizam. Samo u prošloj godini u ukupnom broju noćenja Rusi su ostvarili 12 odsto, a Ukrajinci devet. To je inače nešto manje nego proteklih godina kada je udeo ruskih turista tada bio 20 odsto.... Treći smisao posledica tiče se direktno stranih invesiticija jer je poznato da su Rusi u Crnoj Gori do sada bili veliki investitori", navodi Milatović.