Poljski ambasador za Euronews Srbija: Samo u Varšavu, koja je velika kao Beograd, došlo 300.000 izbeglica iz Ukrajine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/03/2022

22:26

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Od početka ruske invazije na Ukrajinu iz zemlje je pobeglo više od tri i po miliona ljudi. Prema podacima UN, čak dva miliona našlo je utočište u susednoj Poljskoj. Kakav je plan i kapacitet za smeštaj u ovoj zemlji? Kako Varšava vidi ove sukobe i mogu li se oni preliti na komšiluk? O tome, ali i o evropskim integracijama Srbije i podršci koju Zapadni Balkan ima na tom putu od Poljske za Euronews Srbija govorio je ambasador te zemlje u Beogradu Rafal Perl.

Kako je on istakao, prema zvaničnim podacima, do danas je poljsku granicu prešlo oko 2.200.000 izbeglica iz Ukrajine i taj broj se povećava iz dana u dan. Iako je priliv sada manji nego u prvim danima invazije, u nekim velikim gradovima zadržalo se i po nekoliko stotina hiljada ljudi.

"Možda nemamo veliki priliv kao prvih dana agresije na Ukrajinu kada je u Poljsku dolazilo oko 100.000 dnevno, danas je to otprilike na 30-40.000 dnevno što je i dalje veliki broj. Ti ljudi mogu da računaju da će biti dobro primljeni, organizovani su centri gde dobijaju pomoć i hranu, medicinsku pomoć. Kada napuste prihvatne centre praktično putuju po celoj Poljskoj, veliki broj njih odlazi u velike gradove, do sada je samo u Varšavu, koja je velika kao Beograd, došlo oko 400.000 ljudi - 300.000 je ostalo u Varšavi. Oni stanuju u poljskim kućama, u poljskim porodicama", rekao je ambasador.

Kako je istakao, namera poljskih vlasti je da se izbeglicama omogući da žive približno onako kako su živeli u Ukrajini - da rade, da se obrazuju, da imaju pristup medicinskoj pomoći. To će svakako uticati na samu Poljsku s obzirom na to i da je broj stanovnika Varšave, na primer, porastao za čak 14,5 odsto.

Iako to nije bila ruska namera, Evropa se sada ujedinila

Pre samo nekoliko meseci ova zemlja suočavala se sa drugom migrantskom krizom, a reč je bila o ljudima koji su prelazili belorusko-poljsku granicu. Na pitanje zašto ti ljudi tada nisu bili dobrodošli, a Ukrajinci danas jesu, Perl objašnjava da ono nisu bile izbeglice, već migranti.

"Mi tada nismo imali posla sa izbeglicama, već sa migrantima. Takođe, reč je i o hibridnom ratu, različiti dokazi, a pre svega različite aktivnosti sa beloruske strane, jasno je bilo da nije reč o migrantskoj krizi, već o svesnoj aktivnosti koju Aleksandar Lukašenko i njegov režim sprovodi. Hiljade ljudi na granici nisu se tu našli slučajno. To jesu bili ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka, koji su dovezeni u Belorusiju, oni su pokušali da pređu granicu Evropske unije organizovano i nelegalno, vrlo često i na silu. Zaista smo imali posla sa pokušajem da se izazove kriza na granici", rekao je on.

Perl dodaje da su prema međunarodnom pravu beloruske vlasti imale obavezu da obezbede zaštitu tim ljudima, a ne da "postupaju onako kako su postupali".

"Nesumnjivo imamo dokaze da je iza te operacije stajala specijalna služba Belorusije, primetili smo beloruske službe policije i vojske koji su pokušavali da ih gurnu. Cilj je bio da se oslabi EU i to je na neki način test za EU da li je moguće preći te granice. Samo bih dodao da se i Srbija pridružila tim zemljama koje su se borile protiv toga", rekao je on.

"Bezbednost nema cenu"

Komentarišući aktuelni sukob u Ukrajini, ambasador kaže da nema sumnje da je reč o najvećoj krizi od Drugog svetskog rata u Evropi.

"Neophodno da se prestane sa oružanim dejstvima i bezuslovno povlačenje oružanih snaga Rusije sa teritorije Ukrajine i povraćaj teritorijalnog integriteta Ukrajine, što podrazumeva i Krim i Donjecku i Lugansku republiku koje nisu priznate", naveo je on.

Na pitanje da li postoji alternativa ruskim energentima, ambasador kaže da će cena sankcija biti visoka, ali da se Evropa nalazi u ključnom trenutku.

"Mislim da ovde treba napomenuti da će se uvođenje oštrih sankcija odraziti i na poljsku privrede - rastu cene goriva, pad vrednosti zlota. Svesni smo da će cena biti visoka, ali nalazimo se u jednom ključnom trenutku, moramo tu cenu da platimo kako bismo spasili društvo. Da li postoji alternativa, svakako, mislim da je Poljska već godinama svesna toga da je neophodno divezifikovati energetske izvore i u ovom trenutku ćemo svakako nešto uraditi", rekao je on i dodao da Poljska radi na terminalima za uvoz kapljičnog gasa i da je doneta odluka o baltičkom gasovodu koji će povezati Poljsku sa Norveškom i Danskom. Dodaje da je reč o orgomnim troškovima i bolnim odluke, ali i da bezbednost nema cenu.

Ohrabruje to što je Srbija glasala kao EU u UN i UNESKU

Kada je reč o odluci Srbije i tome da li će uvesti sankcije Rusiji, ambasador navodi da je to odluka koja je samo na srpskim vlastima i da Varšava vodi dijalog o tome sa Beogradom.

"Radujemo se podršci rezoluciji u UN, Srbija je uvek glasala kao zemlje EU i mislim da je to izvor optimizma. Poljska godinama podržava evropske integracije Srbije, mi se deklarišemo kao zemlja koja je prijatelj proširenja, želimo da Srbija postane što pre članica i trudimo se da pružimo podršku Srbiji na tom putu. U ovom trenutku teško je reći kako će izgledati budućnost EU i Evrope, ali siguran sam da je podrška integracije celine Zapadnog Balkana, da je to pitanje koje je visoko na agendi", zaključio je Perl.