Ključ crnomorske obale: Marijupolj opkoljen sa svih strana - ruske snage žele "stratešku prednost" i adut za pregovore

Za stanovnike Marijupolja bombardovanja su postala svakodnevna stvar, a već nedeljama ukrajinski i zpadani zvaničnici upozoravaju da tom gradu na obali Azovskog mora preti humanitarna katastrofa. Ruske trupe su opkolile grad sa svih strana, nema struje ni vode, a pokušaji evakuacije nisu imali previše uspeha. Prema rečima zvaničnika, oko 80 odsto infrastrukture je uništeno, a za jedan deo nikakva reparacija neće biti moguća. Zbog čega je Marijupolj toliko važan za Rusiju, i kako ovaj lučki grad i dalje uspeva da odoli naletima ruske vojske?

Marijupolj se nalazi na jugoistoku Ukrajine, na samoj obali Azovskog mora koje je, zapravo, deo Crnog mora. Tik do Marijupolja je Donjecki basen (Donbas), region u kome se nalaze separatističke teritorije samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike, čiju nezavisnost je Rusija priznala uoči početka rata.

Euronews

Kada se prati linija obale Azovskog, odnosno Crnog mora duž juga Ukrajine, sledeći veći grad je Herson, što je ujedno jedino veliko mesto koje je Rusija uspela da osvoji od početka invazije na Ukrajinu. Južno od Hersona je Krim, koji je Rusija anketirala još 2014. godine. Samim tim, ukoliko bi uspela da osvoji Marijupolj, Rusija bi imala kontrolu nad celokupnim jugiostokom i velikim delom juga Ukrajine - sve do Nikolajeva i Odese. Efektivno bi se spojili Krim i Donbas.

Do sada se ruska invazija na Ukrajinu odvija una četiri fronta – ka Kijevu, iz Donjecka/Luganska, sa Krima i, ugrubo, iz pravca Harkova. 

"Zbog toga, pored problema nepripremljene logistike, slabe koordinacije i niskog morala vojske, Rusija nije uspela da kocentriše borbenu masu kako bi dobila prednost na bilo kom pojedinačnom frontu", kaže za Euronews Srbija Nik Rejnolds sa engleskog Rusi instituta, najstarijeg svetskog instituta za odbranu i bezbednost.

Kako dodaje, sve su ovo razlozi zbog kojih ruske trupe nisu uspele da osvoje Marijupolj, koji je, kao veliko industrijsko čvorište, od ogromne važnosti i za Rusiju i za Ukrajinu.

Ekonomski faktor

Ukoliko ruske trupe uspeju da osvoje Marijupolj, to bi značilo da će oko 80 odsto crnomorske obale preći iz ukrajinskih u ruske ruke.

Uz industriju koja se nalazi u Marijupolju, i šanse za pomorsku trgovinu Ukrajine bile bi znatno smanjene, a to je veoma važan činilac u ukupnom ekonomskom funkcionisanju čitave zemlje. Kaok ističe Rejnolds, ukoliko Marijupolj padne, to bi bila ključna prednsot za Rusiju. 

Dodaje da je teška industrija ovog grada ekonomski vredna, i da bi to mogao da postane "žeton" kojim bi Rusija pregovarala sa ukrajinskom vladom. 

Pored toga što ima strateški značaj kada je u pitanju geografska pozicija, dakle, Marijupolj je važan i zbog ekonomije. Međutim, već osam godina, od kako je Rusija pripojila Krim, Marijupolj se nalazi u nezavidnoj poziciji između proruskih separatista sa jedne, i Krima sa druge strane.

Ko brani Marijupolj?

Kao jedan od razloga zbog kojih Marijupolj još uvek nije pao u ruke ruskih trupa, često se spominje to što je ovaj grad baza Azovske regimente, koja je od 2014. u sastavu Nacionalne garde Ukrajine. 

Azovska regimenta je nekada bila poznata kao paravojni odred Azovski bataljon, koji se borio u Donbasu 2014. godine na strani Ukrajine protiv proruskih separatista. 

profimedia

Veliku pažnju javnosti izazvao je slučaj od pre dve nedelje, kada su ukrajinski zvaničnici saopštili da je granatirano porodilište u Marijupolju, za šta su optužili ruske trupe. Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je tada da upravo Azovska regimenta koristi porodilište u Mariupolju kao svoju bazu, kao i da je o tome obavešten Savet bezbednosti UN. Među razlozima za rusku invaziju na Ukrajinu, predsednik Putin je pominjao "denacifikaciju", što su mnogi povezivali sa Azovskom regimentom, čije pripadnike ruski zvaničnici optužuju za nacizam. Međutim, ukrajinski zvaničnici su te navode odlučno odbacili.

Opkoljeni grad - taktike iz srednjeg veka

S obzirom na to da ruske trupe nisu uspele da osvoje Marijupolj onako brzo kao što je prvobitno bio plan, Rusija je odlučila da primeni taktiku iz srednjeg veka - grad je opkoljen sa svih strana, i na delu je pokušaj izgladnjivanja stanovništva.

Presečeni su svi putevi kojima voda i hrana mogu da dođu do građana, a izveštaji organizacija poput Crvenog krsta govore o tome da im ponestaju i zalihe, kao i da ljudi tamo "žive u strahu od stalne opasnosti".

U pokušaju da ubrza osvajanje grada, Rusija je čak i dala ultimatum Ukrajini za predaju Marijupolja, kako bi se "sačuvali stanovnici i infrastruktura". Međutim, zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk je rekla da je Ukrajina ovaj ultimatum odbila, i da "nema govora o predaji ili polaganju oružja".

Ruska i ukrajinska vlada dogovorile su se o humanitarnim koridorima iz Marijupolja, koji bi trebalo da budu otvoreni svakoga dana poečv od juče, 21. marta. Vereščuk je, tako, saopštila da je juče iz Marijupolja evakuisano nešto više od 3.000 civila, ali je danas opet apelovala na rusku stranu da dozvoli otvaranje humanitarnih koridora.

Tanjug/AP Photo/Mstyslav Chernov

Bez obzira na to što poneki civil dobije mogućnost da izađe iz ovog opkoljenog lučkog grada, još stotine hiljada njegovih sugrađana ostaje unutra. Kako sagovornik Euronews Srbije smatra, Marijupolj bi mogao da padne u ruke ruskih trupa već za nekoliko dana.

"Situacija sa vodom i hranom u gradu mogla bi da bude odlučujući faktor, i verovatno Marijupolj ne može da izdrži još dugo - najviše nekoliko nedelja, ali moguće je da će biti u pitanju tek nekoliko dana. Vlasti Ukrajine nisu verovale da će rat da se dogodi sve dok invazija nije počela, pa zato nije bilo ni mobilizacije civila, ali ni osnovne mere poput pravljenja zaliha vode, hrane, i medicinske opreme nisu adekvatno izvedene", rekao je Rejnolds iz Rusi instituta.

"Iako je ruskim snagama trebalo značajno vreme da opkole grad, ipak nije bilo moguće adekvatno odgovoriti na invaziju nakon dodatnog pritiska na lance snabdevanja", zaključuje sagovornik Euronews Srbije.