Bajden stiže u Evropu: "Diplomatski sprint" za usaglašavanje sankcija Rusiji i značajna poseta Poljskoj

Komentari

Autor: Jovan Đurić

23/03/2022

11:03

Bajden stiže u Evropu: "Diplomatski sprint" za usaglašavanje sankcija Rusiji i značajna poseta Poljskoj - Copyright Tanjug AP/Andrew Harnik

veličina teksta

Aa Aa

Američki predsednik Džo Bajden drži ovih dana na "brzom biranju" lidere najvećih svetskih sila, u pokušaju da ih natera da blokiraju broj ruskog kolege Vladimira Putina - ili da mu bar ne odgovaraju na pozive. Bajden je nedavno razgovarao sa predsednikom Kine Si Đinpingom, a onda je najavio posetu Evropi. Da li je u pitanju simboličko slanje poruka Rusiji, ili se iza ovih razgovora kriju još neki strateški potezi?

Bajdenov put u Evropu, gde bi trebalo da stigne u četvrtak, biće fokusiran na to da se nastave napori za ubeđivanje čitavog sveta da pruži podršku ukrajinskom narodu, kao i da se osudi invazija Putina na Ukrajinu, saopštila je portparolka Bele kuće Džen Psaki. Predsednik SAD prvo će se sastati sa evropskim liderima u Briselu, a zatim će ići u Poljsku.

"U ovom slučaju, Bajednov put u Ukrajinu je više od simbolike. I pre ovog rata u Ukrajini, verovatno je prvi prioritet njegove administracije u spoljnoj politici bio da se obnovi jedinstvo evroatlantske zajednice, što sada i radi", kaže za Euronews Srbija Vladimir Trapara sa Instituta sa međunarodnu politku i privredu.

Od početka rata u Ukrajini, zapadne zemlje uvele su Rusiji čitav spisak sankcija, a taj spisak i dalje nije konačan. Ekonomska mera koja je smišljena tako da bi posebno trebalo da pogodi Rusiju, doneta je 8. marta i odnosi se na zabranu uvoza ruskih energenata u SAD. Međutim, ova odluka doneta je jednostrano, jer evropske zemlje još nisu postigle konsenzus u vezi sa time mogu li bez ruskog gasa. Upravo to bi, smatra Dragoslav Rašeta iz "Novog trećeg puta", moglo da bude glavni razlog za Bajdenovu posetu evropskim liderima.

"U prvom planu (Bajdenove posete) je definitivno da se pokaže jedinstvo između SAD i evropskih saveznika, ali je cilj i da se dodatno eskaliraju sankcije protiv Rusije, pre svega na energetskom planu. Kada je u pitanju nafta, Evropa će brzo uspeti da smanji zavisnost od Rusije, ali se najveća polemika vodi u vezi sa gasom. Takođe, Bajden ide u Evropu i da bi se videlo šta će biti sa iranskim nuklearnim sporazumom", kaže Rašeta za Euronews Srbija.

Može li Evropa bez ruskog gasa?

Neke zemlje Evrope, inače, već su počele da smanjuju svoju zavisnost od ruskog gasa. Tako je Nemačka objavila da je postigla "dugoročno ekonomsko partnerstvo" sa Katarom, a nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da je "ovo samo početak".

"Iako će nam ruski gas i dalje možda trebati ove godine, u budućnosti to više neće biti tako", rekao je Habek posle sastanka sa katarskim emirom, šeikom Tamimom bin Hamadom al-Tanijem.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski već je nekoliko puta pozvao Evropu da odustane od ruskih energenata kako bi Kremlj bio dodatno osiromašen, a da bi do takvog scenarija ipak moglo da dođe, pokazuju i najnoviji izveštaji. Kako je prenela agencija Rojters, pozivajući se na visokog EU diplomatu, vlade zemalja članica Evropske unije razmatraće uvođenje naftnog embarga Rusiji zbog invazije na Ukrajinu kada se ove nedelje budu sastajali sa Bajdenom.

Do sada, EU je uvela četiri paketa sankcija Moskvi, a iz visokih diplomatskih krugova su, uz zahtev da ostanu anonimni, Rojtersu rekli da je u pripremi peti paket sankcija. Saopšteno je i da su baltičke zemlje te koje traže naftni embargo, a da Nemačka ipak upozorava da ne bi trebalo delovati prebrzo zbog već visokih cena energenata u Evropi.

Zvanična Moskva je upozorila da će Evropa biti teško pogođena u slučaju embarga na rusku naftu, jer bi to urušilo energetsku ravnotežu kontinenta, dok na SAD takva odluka nema uticaj. Takođe, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je pitanje bilo kakve zabrane uvoza ruske nafte "veoma kompleksna tema".

Trapara smatra da će, u razgovoru između Bajdena i evropskih lidera, biti pre svega neophodno videti kako usaglasiti politike različitih evropskih država prema pitanju sankcija Rusiji, jer su one na različit način zavisne od Moskve.

"To će se raditi i kratkoročno i dugoročno, zato što se očekuje da sankcije Rusiji opstanu u nekoj meri i posle ovog rata, pa je neophodno razraditi zajedničku transatlanstsku strategiju", kaže Trapara.

Bajden iz Brisela ide u Poljsku

Pored toga što će da poseti Brisel, američki predsednik svratiće i do Varšave. Tamo će, kako su saopštili iz Bele kuće, razgovarati sa poljskim premijerom Andžejom Dudom. Poljska je zemlja u koju je do sada, prema podacima UN, došlo najviše izbeglica iz Ukrajine - više od dva miliona.

Kaže i da je Poljska naručila od SAD prvu turu Abrams tenkova, i da bi da isporuka trebalo da se desi ove godine, pa da će se zato verovatno razgovarati i o velikom broju sovjetskih tenkova koje bi Poljska mogla da ustupi Ukrajini kada modernizuje svoju vojsku.

Trapara, slično tome, ističe da poseta Bajdena Poljskoj ima još veći praktični značaj od posete Briselu, i navodi tri razloga zbog kojih su zemlje istočne Evrope najviše "na udaru".

"Prvo, imaju problem sa izbeglicama koji treba da se rešava. Drugo, ekonomski su više na udaru od zapadne Evrope jer su siromašniji deo, a zavisniji su od ruskih energenara. Takođe, ako bi došlo do neke eskalacije sukoba, one bi i tu bile prve na udaru", ističe Trapara.

Važno je, dodaje, da ih Bajden uveri da bi Amerika bila na njihovoj strani u slučaju eventualne dalje eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine.

"Imate situaciju gde Amerika ponavlja da neće slati trupe u Ukrajinu niti pokušati da zatvori nebo nad tom zemljom, jer bi to nosilo sa sobom opasnost od direkton sukoba sa Rusijom. Postavlja se, zato, pitanje da li bi Amerikanci isto to rekli u slučaju da Rusija sutra, na primer, napadne Estoniju, ili će je braniti", rekao je Trapara.

Naglašava i da će se razgovarati o novom raspoređivanju trupa i naoružanja u istočnim NATO članicama, jer "što je više direktnog američkog prisustva na terenu, to su manje šanse da će ih Rusija napasti jer bi lako mogla da pogodi američke snage".

Nedavno je upravo Poljska pokrenula priču o slanju MiG-29 aviona Ukrajini kako bi joj pomogla da ojača vazduhoplovni sektor, ali od toga, bar za sada, nema ništa.

Problem je u tome što je Poljska članica NATO, i ne može da pošalje MiG-29 avione ni sa svoje, ni sa teritorije neke druge NATO zemlje, jer bi to Rusija smatrala legitimnim povodom za "vojni odgovor", kako su iz Kremlja rekli.