Zelenski pita Putina "čega se plaši": Nema naznaka susreta dva lidera iako pregovori daju prve rezultate

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/03/2022

20:04

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Druga runda pregovora između ruske i ukrajinske strane o uslovima pod kojima bi se prekinuo rat u Ukrajini donela je i prve rezultate - dogovoreno je formiranje humanitarnih koridora koji bi omogućili civilima da izađu iz gradova koji su pod napadima ruske vojske. Osim toga, zna se i da će btii treće runde pregovora. Novinar i diplomata Dragan Bisenić istakao je za Euronews Srbija da je teško reći šta bi ubuduće moglo da se desi u pregovorima između Rusije i Ukrajine.

"Da bi pregovori uopšte imali svrhu, postižu se sporazumi o pitanjima koja su najlakša i gde obe strane mogu da se dogovore. Verovatno će na sledećim pregovorima doći do još nekih humanitarnih sporazuma, pa će ekipe Crvenog krsta moći da dođu do ranjenika, ili će čak doći do razmene zatvorenika. Međutim, ni jedna ni druga strana izgleda ne žure previše, jer je treća runda pregovora zakazana tek za početak sledeće nedelje", rekao je Bisenić.

Dodao je i da je teško predvideti dokle je Rusija spremna da ide jer "Rusija svakako očekuje da postigne svoj maksimalni cilj".

"Prema onome što je Putin rekao, to su ciljevi denacifikacije i neutralne Ukrajine, priznavanja Krima kao dela Rusije i priznavanja nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike. Međutim, Rusija je sada daleko od ostvarivanja sva tri cilja. Trebalo bi da obratimo pažnju na jučerašnju izjavu Makrona koji je dao novi element najavljujući da sukob u Ukrajini može da traje još dugo", istakao je Bisenić.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je predsednika Rusije Vladimira Putina na direktan razgovor kako bi se ratna dejstva prekinula, upitavši ga "čega se plaši". Međutim, diplomata Zoran Milivojević rekao je za Euronews Srbija da u ovom trenutku susret dvojice lidera nije realna mogućnost.

"Mislim da u ovom trenutku nije realno da se direktno sretnu Putin i Zelenski. Mislim da je to trenutno više u interesu Zelenskog, ali da Rusija ima još stvari na terenu koje mora da obavi. Njihov susret bi značio da se bliži rasplet, ali mislim da još nismo došli do toga", rekao je MIlivojević.

Nema opasnosti od prelivanja sukoba

Sagovornik Euronews Srbije smatra da je otpor Ukrajine značajan ali ne i neočekivan, jer se sa jedne strane pripremala dugo za borbu protiv separatista na istoku, a sa druge je dobila velike količine oružja od zapadnih zemalja.

Dodaje i da nema opasnosti da se sukob prelije van granica Ukrajine, jer bi to značio direktan sukob Rusije sa NATO.

"Potpuno je jasno da NATO ne želi da uđe u sukob sa Rusijom, a postoje dva elementa zajedničkog interesa - da sukob traje što duže kako bi se iscrpela Rusija i produžili pregovori, i da se po svaku cenu sačuva vlast Zelenskog u dogovoru sa Rusijom. Na isti način je i Rusija sačuvala Asada u Siriji, jer on odgovara i Zapadu i Istoku", kaže Milivojević.

Dodaje još i da, kada dođe do finalnih pregovora, u glavnim ulogama neće biti Kijev i Moskva, već Vašington i Moskva. Prema Milivojevićevim rečima, ovde se ne radi o sukobu na relaciji Rusija-Ukrajina, već Rusija-SAD.

Slično tome, Bisenić je naglasio da je u ovom slučaju Evropa, pa samim tim i Evropska unija, samo "poprište na kom se održava ekonomski rat između Rusije i Zapada", kao i da je "pokretač u Vašingtonu".

"Bajden je najavljivao uporno prethodnih meseci da će, u slučaju ruskog napada, pokrenuti mehanizam sankcija do sada neviđen u istoriji. Rekao je da će od Rusije napraviti pariju u međunarodnom sistemu, da Putin nije ni svestan šta ga čeka, a juče je tažio da mu Kongres stavi na raspolaganje dodatnih 10 milijardi dolara za vođenje politike prema Ukrajini", kaže Bisenić.

Dodaje da je to ogromna suma, i da sankcije koje Zapad primenjuje u finansijskom sistemu uglavnom nemaju za cilj da promene ponašanje Moskve, već da "na dugoročan način obezbede strateške prednosti za SAD i Evropu u sukobu sa Rusijom".

"Sankcije su unapred uračunate"

Generalna skupština UN donela je Rezoluciju kojom se osuđuje agresija Rusije i poziva na momentalni prekid vatre. To je samo poslednja u nizu reakcija zapadnih zemalja, koje su od 24. februara uvele veliki broj sankcija usmerenih ka slabljenju ruske ekonomije, a Nemačka je čak i obustavila proces odobrenja za početak rada gasovoda Severni tok 2, kojim je gas trebalo da joj dolazi direktno od Rusije.

Milivojević, ipak, ne smatra da će Moskva zbog ovih sankcija da odustane od ratnih ciljeva, i dodaje da bi čitavu operaciju u pitanje mogao da dovede jedino ozbiljan otpor u samoj Rusiji.

"Mislim da su sankcije unapred ukalkulisane. Rusija se odlučila su se na ovo jer smatraju da im je sa aspekta dugoročnih interesa ovo vrednije nego da im NATO dođe na granicu. Trebalo bi ozbiljno uzeti u obzir ono što govori Moskva - zaista su osetili da je neophodno da se pitanje bezbednosti reši jer se svet promenio. Ono što je strašno važno, jeste da Evropa bude uključena. Ovo se dešava u Evropi - to se tiče svih nas ovde", kaže Milivojević.

Među zemljama koje su podržale osudu ruske agresije u Generalnoj skupštini UN, nalazi se i Srbija. Milivojević naglašava da je u prvom planu zvaničnog Beograda interes da se sačuvaju norme međunarodnog prava, zbog situacije sa Kosovom i Metohijom.

"Naš motiv da galasamo je pre svega zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Svakako da u toj rezoluciji ima stvari koje smetaju Rusiji, ali mi stav menjati nećemo, i za ocenu pozicije Srbije je merodavan onaj stav od pre nedelju dana. Nema šanse da se mi sklonimo i promenimo stav. Nije suština u sankcijama Rusiji, već da Srbija promenii stav, i da se stvori ambijent koji bi odgovarao Zapadu što se tiče Kosova i Metohije. Nećemo menjati stav ni što se tiče Zapada, ni Rusije", zaključio je Milivojević.