Igre 
Rusija i Ukrajina (ne)spremne na pregovore: Šta su moguća rešenja za okončanje rata?
Komentari26/02/2022
-21:32
Ruski napad na Ukrajinu traje već treći dan - osim sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji i najava o raspoređivanju dodatnih NATO trupa, nije bilo veće vojne pomoći Zapada Ukrajini. Sam ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u obraćanju naciji da je ta zemlja "prepuštena sama sebi, jer se svi ostali plaše".
Izvesno je da NATO neće vojno intervenisati u Ukrajini, ali i da Zapad ne može Putinu da dopusti vojnu intervenciju na evropskom tlu. Zbog toga je i upitno da li postoji tačka kompromisa koja bi zadovoljila, bar donekle, sve zainteresovane strane.
U centru pažnje svetske javnosti je Kijev. Samo u prestonici je civilima podeljeno više od 18.000 komada oružja, a na nivou čitave Ukrajine je uklonjena gornja starosna granica za priključivanje vojsci, pri čemu su svi koji to žele pozvani da "učestvuju u odbrani zemlje".
Eksplozije su zabeležene na čitavoj teritoriji zemlje, a jedan zapadni obaveštajni zvaničnik je u izjavi za agenciju AFP naveo da je ukrajinska protivvazdušna obrana "elimininisana" i da je Rusija preuzela kontrolu nad ukrajinskim vazdušnim prostorom.
"Očigledno da je Rusija promenila prustup i da se pripremila na drugačiju vojnu operaciju i pritisak na ukrajinsku vladu, čim se borbe vode u Kijevu, glavnom grdu Ukrajine.Izgleda da je Rusija značajno premenila pristup i da se pripremila na sasvim drugačiju vojnu operaciju. Očekivao sam eskalaciju na istoku, ali izgleda da je prava meta bila operacija blizu i u Kijevu, jer ovo je nešto što pritisak stavlja na ukrajinsku vladu i sada Rusija ima više alternativa. Ako uspeju da kontrolišu grad mogu da instaliraju novu vladu, da nateraju Zelenskog na pregovore ili da nastave operacije, pretpostavljam da je ovo bio glavni cilj", istakao je za Euronews Srbija Nikolaj Kapitonjenko, profesor na Institutu za međunarodne odnose Univerziteta Taras Ševčenko u Kijevu.
Dva scenarija na stolu
Ukrajina je juče saopštila da je spremna da pregovara sa Rusijom o neutralnom statusu, ali da traži garancije za bezbednost, a Zelenski je optužio Evropu za "nedovoljnu reakciju" i "sporu pomoć". On je naveo da Evropa još može da zaustavi rusku agresiju, ako bude brzo reagovala.
Kako je preneo britanski "Gardijan" pozivajući se na kineski državnu televiziju, ruski predsednik Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru rekao kineskom kolegi Siju Đinpingu da je Rusija spremna da održi pregovore sa Ukrajinom na visokom nivou. Nakon toga, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je saopštio da je Putin "spreman da pošalje delegaciju u belorusku prestonicu Minsk na pregovore sa Ukrajinom".
Povezane vesti
Međutim, danas deluje da u ovom trenutku od pregovora nema ništa.
profimedia
U moru vojnih operacija na ukrajinskoj teritoriji, postavlja se pitanje šta bi bilo dovoljno uraditi kako bi one prestale. Neimenovani zvaničnik Pentagona izjavio je za "Vašington post" da se ruski upad u Ukrajinu odvija na tri fronta i da je očiti cilj "da se zauzmu ključna populacijska središta" i da se obori demokratski izabrana i prozapadno orijentisana ukrajinska vlast. Za sada, dva scenarija završetka rata u Ukrajini se najčešće spominju.
"Od same situacije u Ukrajini zavisi i režim Ukrajine u narednim mesecima. Ili će biti u ovim okvirima sa proruskim vlastima i verovatno je neće priznati međunarodna zajednica, ili će biti rasparčana i deo će pripasti Rusiji", rekao je za Euronews Srbija Milan Igrutinović iz Instituta kaže za evropske studije.
"Jedno je pokoriti zemlju, drugo je upravljati njom"
Ni prvi ni drugi scenario, verovatno, ne bi previše oduševio Ukrajince - ili će nastati proruska neutralna Ukrajina, ili rasparčana zemlja čiji bi delovi bili pripojeni Rusiji, a ostatak pod čvrstom ruskom kontrolom.
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku istakao je da je "jedna stvar vojno pokoriti zemlju, a potpuno drugačije upravljati njome".
Ukoliko bi Rusija pristala da upravlja Ukrajinom, to bi bio veliki poduhvat sa neizvesnim ishodom, i u toj zemlji od oko 40 miliona stanovnika bi bilo 10 miliona Rusa ili proruski orijentisanih građana, dok bi ostatak mrzeo režim koji bi trebalo da im obezbedi javne usluge.
"Sada Zapad ne može da ponudi Rusiji to što traži, makar u cilju da zaštite Ukrajinu, jer bi to izgledalo, s njihove strane, kao kapitulacija. Moraće da se napravi širi format, gde će Rusija možda morati da da nešto zauzvrat Zapadu. To su sve veoma bitne nijanse i komplikovan proces", zaključio je Vuksanović.
Povezane vesti
Šta je Putinov cilj?
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je juče telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, jer je to od njega zatražio ukrajinski predsednik. Naveo je da je od Putina "zatražio da prekine vojne operacije", dodajući da je razgovor bio "iskren, direktan i brz".
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, međutim, smatra da Putinove ambicije nisu da se okupira čitava teritorija Ukrajine, već da je u pitanju poruka koju je ruski predsednik slao i ranije, a to je da ova zemlja nikako ne uđe u NATO već da dobije status vojne neutralnosti.
"Onda je Putin odlučio da pitanje demilitarizacije uzme u svoje ruke tako što će da uništi sve ukrajinske vojne arsenale i na taj način je 'demilitarizuje'. To je onda čin agresije i nema nikakvog drugog tumačenja ako sami sebi uzmete za pravo da određujete kakav će biti pravac događaja u nekoj zemlji", istakao je Jakšić gostujući u emisji Euronews veče.
Povezane vesti
Dodao je da je Moskva od aneksije Krima pomagala u stvaranju Donjecke i Luganske narodne republike, koje takođe nema nameru da uvrsti u sastav svoje federacije, ali da preko njih vlasti u Kijevu drži kao svog taoca.
Preporuka za vas
Komentari (0)