Igre 
Povlačenje trupa, "umereni optimizam", Putin i Šolc na rastojanju od šest metara - nova faza ukrajinske krize
Komentari15/02/2022
-20:37
Događaji u vezi sa ukrajinskom krizom danas su se smenjivali velikom brzinom. Ruski predsednik Vladimir Putin i nemački kancelar Olaf Šolc su se sastali u Moskvi, Rusija je povukla deo svojih trupa koje su bile stacionirane blizu ukrajinske granice, a Ruska duma predložila je Putinu da prizna nezavisnost separatističkih teritorija na istoku Ukrajine.
Nakon sastanka, Putin i Šolc su održali konferenciju za medije u Kremlju. Govoreći o potencijalnoj eskalaciji sukoba, Putin je rekao da Rusija ne želi rat, i da je zato predložila dogovor kojim bi se svima obezbedila sigurnost, ali da "nije bilo konstruktivnih odgovora".
Ruski predsednik je i podsetio na to da je u Evropi bio rat koji je započeo NATO, kada je bombardovao Beograd, i da tada nije bilo sankcija međunarodnih organizacija, na šta je Šolc odgovorio da je tada "bilo opasnosti od genocida, i da situacija sada nije ista", kao i da su od tada "balkanske zemlje mnogo napredovale". Putin je, nakon ove Šolcove izjave, rekao da je "ono što se trenutno događa u Donbasu genocid".
profimedia
Putin je odgovorio i na pitanje novinara u vezi sa predlogom rezolucije usvojenim u ruskom parlamentu, kojim se od njega traži da prizna nezavisnost samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike (DNR i LNR).
"Veliki deo stanovništva Rusije podržava građane Donbasa. Bila su dva predloga, i ja sam saglasan da je neophodno rešiti probleme ljudi u Donbasu. Još nije sve gotovo sa Minskim sporazumima, i uzdam se u partnere poput Nemačke ili Francuske da će ubediti Ukrajinu da napravi neki napredak u primerni obaveza prihvaćenih u sporazumima iz Minska", rekao je Putin.
Šolc: Vojska raspoređena bez razloga
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su razgovarali o gomilanju ruskih trupa blizu granice sa Ukrajinom, kao i o zahtevima Rusije kada su u pitanju bezbednosne garancije. Još jednom je podvukao da su ruske trupe na granici "bez ikakvog vidljivog razloga".
"Potrebna je deeskalacija, i ne želimo da počne nikakav rat. Saglasan sam sa time da i dalje ima mesta pregovorima, i sada moramo da tražimo diplomatsko rešenje za krizu. Čuli smo da su se neke trupe povukle, i nadamo se da će se to nastaviti. Pozdravljamo taj potez", rekao je Šolc.
Povezane vesti
Podsetio je da je NATO predložio razgovore između Rusije i Alijanse, i da bi se tu moglo pregovarati o principima kao što je teritorijalni integritet i odbrana granica, i osudio potencijalno priznavanje nezavisnosti DNR i LNR.
kremlin.ru
Uoči sastanka Putina i Šolca, ruski predsednik je rekao da će njih dvojica "nažalost, značajan deo svog vremena posvetiti problemima koji se tiču situacije u Evropi i bezbednosti".
Po dolasku u rusku prestonicu Šolc je odbio da uradi ruski test na koronavirus, već mu je test uradio lekar iz nemačke amabasade, peneo je nemački list Bild. Istu stvar je prošle nedelje uradio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je morao da drži distancu tokom susreta sa Putinom jer nije želeo da se podvrgne ruskom testu - njih dvojica su razgovarali za stolom koji je bio dug šest metara.
Severni tok 2
Dvojica visokih zvaničnika osvrnuli su se i na energetsku situaciju, a u fokusu je bio Severni tok 2, gasovod koji ide od Rusije do Nemačke, ali koji još nije pušten u rad zbog toga što zapadne zemlje taže sankcije u slučaju eventualne ruske invazije na Ukrajinu.
"Severni tok 2 nema nikakvu političku pozadinu. Napravljen je da poboljša energetsku sigurnost Evrope. Ruska federacija će nastaviti da isporučuje gas u Evropu kroz Ukrajinu do 2024. godine, ukoliko je neophodno", rekao je Putin.
Dodao je da su dve od pet kompanija koje finansiraju Severni tok 2 iz Nemačke, i da je sada na nemačkim regulatorima da puste gasovod u rad. Šolc je izjavio da Nemačka želi miran razvoj za Evropu, bez rata i eskalacije tenzija.
"Ukoliko do toga dođe, i mi znamo, i svi znaju šta će se dogoditi. Upravo da do toga ne bi došlo, nas dvojica smo se sastali. Moramo da pokažemo političko vođstvo i zajedno da radimo na deeskalaciji odnosa", rekao je Šolc.
Povezane vesti
Rusija povukla deo trupa
Prvi korak ka mogućoj deeskalaciji tenzija desio se danas, kada je ruski ministar odbrane rekao da će se određene trupe koje se nalaze blizu granice sa Ukrajinom vratiti u svoje baze nakon što su okončale vojne vežbe.
Međutim, dodao je da će velike vojne vežbe nastaviti da se održavaju širom zemlje.
"Jedinice u južnim i zapadnim vojnim okruzima, koje su završile svoje misije, ukrcavaju se u vozove i na vojne kamione, i danas će se vratiti u svoje garnizone. Neke jedinice će se priključiti vojnim konvojima", rekao je portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
Povezane vesti
Rusko ministarstvo odbrane objavilo je i video-snimak onoga za šta tvrde da je povlačenje vojne opreme iz delova blizu ukrajinske granice.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba je rekao da Rusija mora da povuče sve preostale trupe sa granice između zemalja.
"Naše pravilo glasi: ne verujte onome što čujete, već onome što vidite. Kad vidimo da se te trupe povlače, verovaćemo u deeskalaciju", rekao je Kuleba, dodajući da je diplomatski put Ukrajine da ubedi saveznike da porade na prevenciji dalje eskalacije tenzija.
NATO: Razlog za umereni optimizam
Generalni sekretar NATO Jens Stotenberg označio je povlačenje dela ruskih trupa sa položaja blizu ukrajinske granice kao "razlog za umereni optimizam". On je dodao da bi prava deeskalacija značila povlačenje svih ruskih trupa i ratne opreme iz područja granice sa Ukrajinom.
"Rusija je nagomilala veliki broj vojnika u i oko Ukrajine od početka Hladnog rata. Kako stvari sada stoje, sve je spremno za novi napad. Međutim, Rusija i dalje ima vremena da odstupi od ivice, da prestane sa pripremama za rat i da počne da radi na mirnom rešenju situacije", rekao je Stoltenberg.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da će "15. februar 2022. biti upisan u istoriji kao dan kada je propala zapadna propaganda. Osramoćeni su i uništeni bez ijednog ispaljenog metka".
U prvim reakcijama zapadnih zemalja na rusko povlačenje dela trupa, iz britanske vlade su poručili da i dalje čekaju da vide koliko je vojske povučeno, kako bi znali da li će to zapravo napraviti neku razliku.
Rezolucija u ruskom parlamentu
Državna duma Rusije (parlament) izglasala je nacrt rezolucije o priznanju nezavisnosti Donjecke narodne republike (DNR) i Luganske narodne republike (LNR), dvaju separatističkih entiteta na istoku Ukrajine. Predsednik Donjeg doma parlamenta Vjačeslav Volodin izjavio je da će dokument odmah biti upućen predsedniku države.
"Biće upućen apel predsedniku da razmotri pitanje priznavanja Donjecke Narodne Republike i Luganjske Narodne Republike kao nezavisnih, suverenih i nezavisnih država. Kijev se ne pridržava Minskih sporazuma. Našim građanima i sunarodnicima koji žive u Donbasu potrebni su pomoć i podrška", rekao je Volodin.
profimedia
Kabinet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog smatra da je usvajanje rezolucije o nezavisnosti Donjecke i Luganske narodne republike (DNR i LNR) u ruskom parlamentu, korak bliže rušenju sporazuma iz Minska, saopštio je savetnik kabineta predsednika Mihail Podoljak. Dodao je da, "ako je Rusija odlučila 'de jure' i 'de fakto' da se povuče iz Minskih sporazuma, to dokazuje da je ruska strana odgovorna za nedostatak napretka u pregovaračkom procesu za okončanje rata u Donbasu".
Na potez ruske dume reagovao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, upozorivši Moskvu da ne prizna nezavisnost DNR i LNR.
"Ako se to dogodi, to će biti još jedno eklatantno narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, jer nema sumnje da su Donjeck i Lugansk deo Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica. Ne samo to, to će biti i kršenje sporazuma iz Minska, pa će dodatno otežati pronalaženje političkog rešenja u okvirima dogovora postignutih u Minsku", rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu.
I Evropska unija osudila je ovakav cart rezolucije, pa je šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao da Unija smatra da bi to bilo "kršenje sporazuma iz Minska”. On je ponovio podršku EU nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u međunarodno priznatim granicama.
Komentari (1)
Iznogud
15.02.2022 20:56
Ha...sada im smeta priznavanje dve države a za Kosovo im nije smetalo....