Igre 
Poruke ispod diplomatskog celofana: Maglovit put Ukrajine ka NATO i kritike zbog korupcije i stanja demokratije
Komentari16/02/2022
-21:03
Uprkos intenzivnoj diplomatskoj ofanzivi, kriza između Ukrajine i Rusije dovela je Evropu na rub sukoba. To je rezultiralo time da se sve češće priča o ukrajinskom članstvu u NATO, što izaziva zabrinutost u Moskvi. Međutim, analitičari napominju da je taj cilj i dalje maglovit, da ne postoji volja ni u Alijansi da se Ukrajina primi, a uz to, zemlju "nagrizaju" brojni unutrašnji problemi koji se tiču korupcije i nestabilne demokratije.
Nakon što je hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio da Ukrajini "nije mesto u NATO", i da je reč o jednoj od "najkorumpiranijih zemalja", iza rasprave o opravdanosti njegovih poruka provejavali su glasovi da je on samo glasno rekao ono što mnogi drugi u Evropi misle.
Pitanje članstva Ukrajine u NATO postalo je, kako se čini, centralna tema trenutnih tenzija. Međutim, konkretni planovi kako pomoći nekadašnjoj sovjetskoj članici da stupi u savez zapravo ne postoje, a sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da od članstva Ukrajine u NATO zasad nema ništa.
Zašto je članstvo Ukrajine u NATO "maglovito"
Još otkako je Ukrajina 1991. godine stekla nezavisnost, Kijev je pokazivao ambicije da uđe u NATO. To raspoloženje se, međutim, menjalo kako su se menjale prilike, ali i vlast. Kako piše "Dojče vele", nakon što je Viktor Janukovič 2010. godine preuzeo dužnost predsednika, jasno je odbacio članstvo, rekavši da želi da Ukrajina bude nesvrstana i "most između Rusije i EU".
Samo nekoliko godina kasnije, tokom krimske krize, predsednik Petro Porošenko zagovarao je članstvo ako ono bude izglasano na referendumu. U julu 2017. ukrajinski parlament je članstvo u NATO učinio jednim od spoljnopolitičkih ciljeva zemlje, a 2019. cilj ulaska i u NATO i u EU čak je upisan u Ustav.
Naravno, nikada nije sve zavisilo samo od želja Kijeva, a današnja perspektiva ulaska nije baš najsjanija.
"Mislim da su perspektive Ukrajine za članstvo u NATO u najblažu ruku maglovite. Naime, 2008. godine kada je Ukrajina ponovo podnela po ko zna koji put zahtev za članstvo on je načelno prihvaćen, ali je istovremeno bio blokiran od strane Nemačke i Francuske. Shvata se u Evropi šta znači članstvo Ukrajine u NATO i da to sa geopolitičkog stanovišta predstavlja jednu neravnotežu i da bez rešavanja opštih bezbedonosnih strategija u Evropi, nije moguće ni članstvo Ukrajine u NATO i to je ostalo pitanje otvoreno", rekao je za Euronews Srbija diplomata Srećko Đukić.
profimedia
Povezane vesti
Kako on kaže, nije pobornik mišljenja da Ukrajina može brzo da stupi u NATO, čak i da nema ruskih zahteva, odnosno pokušaja blokada prijema Ukrajine, jer "evropske zemlje veoma dobro znaju šta znači članstvo u NATO i veoma dobro znaju koja je težina pojedinih članica, odnosno njihovih teritorija".
U analizi koju je objavio "Njujork tajms", a u kojoj se govori o tome zašto NATO neće u skorije vreme pustiti Ukrajinu u članstvo navode se čak četiri razloga za to. Kao jedan od njih, navodi se da je američki predsednik Džo Bajden postao skeptičniji kada je reč o širenju američkih vojnih obaveza. Tu su dalje i činjenica da NATO želi da izbegne dalje sukobe sa Rusijom, ali razlozi su što i u samoj Ukrajini postoji neslaganje oko tog pitanja, te i to što Zapad želi da Ukrajina unapredi svoj politički i pravni sistem.
Da Ukrajina neće ući u NATO smatra i Jurica Kerbler, novinar iz Zagreba, koji kaže da NATO nema volju i snagu da Ukrajinu uzme u stalno članstvo vojnog saveza.
"Možda to u diplomatskom celofanu ponekad zna da zvuči drugačije, ali Milanović je to rekao direktno u lice - dakle nema mesta Ukrajini u NATO", rekao je on.
Indeks korupcije i "nestabilna demokratija"
Da bi ispunila jedan od nekoliko glavnih kriterijuma za ulazak u NATO, kako piše "Njujork tajms", Ukrajina mora da pokaže posvećenost demokratiji, individualnoj slobodi i podršci vladavini prava. I dok ukrajinski lideri kažu da su to postigli, neki američki i evropski zvaničnici tvrde suprotno. U analizi iz 2020. godine, "Transparensi internešenal", organizacija za borbu protiv korupcije, svrstala je Ukrajinu na 117. mesto od 180 zemalja po svom indeksu korupcije, niže od bilo koje NATO članice.
Predsednik Volodimir Zelenski, koji je stupio na dužnost u maju 2019. godine, obećao je da će zemlju voditi u borbi protiv korupcije. Ipak, njegovi rezultati daju mešovite kritike, a pojedini stručnjaci tvrde da obećanja da će očistiti ukrajinsku politiku od korupcije i da će okončati rat sa proruskim separatistima nisu ispunjena.
Zelenski se takođe prošle godine pojavio u "Pandora papirima" u kojima se navodi da je ukrajinski predsednik imao udele u naftnoj kompaniji registrovanoj na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Samo mesec dana pre nego što je u aprilu 2019. izabran za predsednika, Zelenski, bivši komičar i glumac, tiho je prodao svoj deo firme Sergiju Šefiru. Njih dvojica su inače bliski prijatelji i poslovni partneri. Dokumenti iz juna 2019. pokazuju da je Šefir zadržao udele u kompaniji zvanoj Malteks čak i pošto se priključio administraciji Vladimira Zelenskog.
profimedia
Povezane vesti
Kako za Euronews Srbija objašnjava novinar i diplomata Dragan Bisenić, Ukrajina je "vrlo nestabilna demokratija" i zemlja u kojoj je bilo nekoliko naglih promena vlasti pod uticajem i demonstracija i spoljnog faktora. Dodaje da stabilan partijski sistem gotovo da ni ne postoji.
"Političke partije su prosto nestale kao takve i onda se one prave s vremena na vreme, kada se održavaju izbori. Svaki kandidat pravi neku svoju grupaciju od koje želi da dobije podršku. Sadašnji predsednik Zelenski ima svoju frakciju u parlamentu koja se zove "Sluga narodu". Druge se grupacije dele na provladine, antivladine, proruske, antiruske... U takvoj jednoj situaciji onda naravno da politički sistem ima mnogo manjkavosti i mnogo mana, pa i čitav život koji je obeležen, prema zapažanjima i zapadnih sagovornika i međunarodnih organizacija, veoma visokim stepenom korupcije", rekao je on.
Kako on napominje, Bajden je u više navrata govoreći o Ukrajini isticao problem korupcije i kada je opisivao svoje razgovore sa predsednikom Zelenskim uvek je ponavljao i to da je postavljao i to pitanje korupcije i uopšte odnosa i stanja demokratije u Ukrajini.
Povezane vesti
"U svakom slučaju i to jeste jedna smetnja za ulazak Ukrajine u NATO, ali ne treba zaboraviti recimo i praksu da sve to može u određenim okolnostima da bude zanemareno, recimo praksu prijema Rumunije i Bugarske u NATO kada je procenjeno da interesi konsolidovanja demokratije u te dve zemlje nalažu da one postanu članice NATO, iako nemaju dovoljno dobro unutrašnje uređenje koje bi zadovoljilo sve kriterijume", kaže on.
Kako je Milanović naljutio Kijev
Hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je u proteklom periodu u više navrata skretao pažnju na sebe, naljutio je nedavno Kijev rekavši da će Hrvatska povući sve vojnike iz NATO trupa na istoku ukoliko dođe do eksalacije tenzija sa Rusijom. Dodao je da je ta zemlja korumpirana, da ekonomski stagnira, te da nije ništa dobila od EU.
Ta izjava naterala je premijera Andreja Plenkovića da se izvini, ali su one sa zadovoljstvom dočekane u Moskvi, a upravo su tamošnji mediji pisali da je došao "konačno i jedan razuman evropski lider".
Na primer, Kerbler kaže da je Milanović primenio retoriku koja je bliža onima koji misle da je ukrajinska kriza dobrim delom isfabrikovana iz vašingtonske laboratorije i on je u svom stilu rekao neke reči koje dolaze i iz drugih evropskih izvora ne samo iz Hrvatske.
"Kada je reč o korumpiranosti, to je sigurno zemlja koja ide u red onih korumpiranijih zemalja u Evropi, ali tu je nažalost i Hrvatska na visokom počasnom mestu. Milanović je u svom stilu koji je neobičan za jednog evropskog političara rekao i dosta istine, a tako je i u mnogim izjavama koje on daje, međutim naravno mnoge od njih su i kontroverzne i izazivaju reakcije ne samo u Hrvatskoj nego i u javnosti regiona i drugih zemalja", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)